Валенији де Мунте

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Валени де Мунте
Vălenii de Munte
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругПрахова
Становништво
Становништво
 — 2011.12.257[1][2]
Географске карактеристике
Координате45°11′08″ СГШ; 26°02′23″ ИГД / 45.185556° СГШ; 26.039722° ИГД / 45.185556; 26.039722Координате: 45°11′08″ СГШ; 26°02′23″ ИГД / 45.185556° СГШ; 26.039722° ИГД / 45.185556; 26.039722
Површина21,59 км2
Валени де Мунте на мапи Румуније
Валени де Мунте
Валени де Мунте
Валени де Мунте на мапи Румуније
Остали подаци
ГрадоначелникМирча Ничу
Веб-сајт
www.valeniidemunte.com.ro

Валени де Мунте (рум. Vălenii de Munte) град је у у средишњем делу Румуније, у историјској покрајини Мунтенија. Важан је град у округу Прахова.

По попису из 2002. у граду је живело 13.309 становника.

Географија[уреди]

Валени де Мунте је Град у Округу Прахова, смештен у северном делу покрајине Мунтеније, Румунија са популацијом од 12.257 мештана. Налази де у депресији Валени де Мунте , долином Телеажеана на 98 км северно од Букурешта , на 28 километара северно од Плоештија и на 89 километара југо источно од Брашова. Простире се дужином од пет километара. У град се стиже користећи пут ДН1А Букурешт-Плоешти-Брашов. Валени де Мунте су били резиденција Николае Јорге , и ту се налази његова меморијална кућа која је сад музеј и отворена је за посете. Дан града је 9. мај. У зони су нађени археолошки остаци чак из доба палеолитика.

Град се образовао у области Карпата, на приближно 350 метара надморске висине. Кроз град протиче река Телеажен.

Историја[уреди]

Валени де Мунте су током свог постојања испунили све функције једног града: главни град округа, царина, пијаца, резиденција Телеажеана, политички и културни центар рејона . Место се споминје први пут званично у једној поруци Дан-а другог из 1431. Првог октобра 1437, је жабележена присутност Штефана Великог код "Тврђаве Телеажеана", где сече главе Радуу Лепом , узима у ропство жене и пали Тврђаву. Године 1537, Александру други повећава имовину синова попа Неагое "преко долине Валени“. Године 1580, Михнеа Турчитул повећава имање Албина , која је достизала до границе са Валени де Мунте. Године 1581 исто Михнеа Турчиту спомиње имања у атару Беревоиешти данас један кварт у Валени де Мунте. Године 1608, Раду Шербан додељује Черники и његовој супрузи Киажни села Предеал , Сарари, Валени и Беревоиешти, које дели напола са манастиром из Градишта. Од 1645. године датира прво документарно сведочанство о округу Сакуени са седиштем у Валени де Мунте , одакле се сели у Буков 1781. Године 1648, Мирон Костин наводи у својој хроници Валени де Мунте између градова Влашке. Године 1794 , трговци града су у судском процесу са игуманима манастира Школа из Валени де Мунте, због регулисања њиховог статуса. Спомиње се 1794. године у документима "господска пијаца Валени де Мунте", и постојање једног плаћеног учитеља у Школи у Валени де Мунте. Године 1832, Валени де Мунте броје 518 домаћинстава (са 2590 душа). Године 1848, Николае Балческу је из редова мештана регрутовао комесаре за пропаганду Давид Алмажану, И. Д. Петреску и Јон Герасим Горжан. На завршетку двадесетог века, Валени де Мунте је било урбано место, формирано од катуна Валени , Турбуреа, и Валеа Гардулуи , имајући преко 3000 мештана. Било је седиште зоне Телеажеан, имајући апотеку, болницу, и телеграфкску станицу и пошту. Тада се атестирала школа на Грчком поред градске катедрале, која је функционисала 1830, као и редовна школа, предвођена 1839, од Давида Алмашануа, и која је имала 139 ученика;још су постојале једна мушка и једна женска школа. У граду је било шест цркава, од којих су споменуте у Великом Географском Речнику Румуније, црква Беревоиешти, Барчени, катедрала града (бивши манастир под управом Свете горе) и црква Сф. Јоан. Историчар Николае Јорга се сместио овде године 1907, и отвори је, у јулу 1908, Народни Универзитет. Који данас носи његово име "Николае Јорга", и држи предавања сваке године која су посвећена румунској националној кутури румуна у земљи и расејању. Године 1925, град је имао 3723 мештана, будући и дање седише регије телеажеан. Године 1950 постаје један од реона регије Прахова и, напослетку, после 1952 , регије Плоешти. Године 1968, губи функције секундарног административног центра , после реформе администрације, посттајући један од градова Округа Прахова, ново основан.

Становништво[уреди]

У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
7.38010.50813.68913.89812.257

У граду има највише Румуна, те мали проценат Рома.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 05. 08. 2013. 

Спољашње везе[уреди]