Валидација

С Википедије, слободне енциклопедије

Валидација је поступак утврђивања или проверавања ваљаности неког мерног инструмента (теста, упитника, скале и сл.). Циљ валидације је доказивање да неки мерни инструмент нема само привидну или појавну ваљаност. Поред унутрашње и спољашње најпоузаданија је унакрсна валидација. Изводи се на неколико различитих узорака испитаника, чиме се ствара могућност упоређивања резултата и извођења поузданих закључака. У праву валидација значи признање правне важности неког акта, оверавање, потврђивање, односно правну ваљаност, пуноважност. Валидација се, по правилу, изводи на три начина: емпиријска валидација, априористиèка и структурална.

Литература[уреди | уреди извор]