Валона

Валона Vlorë
Валона
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Албанија
Округ	Валона
Становништво
Становништво	‍
— 2023.	66.320
— густина	2.289,26 ст./km2
Агломерација (2023)	83.683
Географске карактеристике
Координате	40° 27′ 00″ С; 19° 29′ 00″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	28,97 km2
Валона Валона на карти Албаније
Поштански број	9400
Позивни број	+355 (0) 33
Регистарска ознака	VL
Веб-сајт
www.vlora.gov.al

Валона (алб. Vlorë или Vlora, грч. Αυλώνας, итал. Valona, тур. Avlonya) је град у Албанији у истоименој области. Налази се на обали Јонског мора и друга је највећа лука у Албанији. Према попису из 2023. било је 66.320 становника.

Универзитет у Валони је други по величини у земљи са око 15.000 студената. Основан је 1994.

Географија

Валона се налази у истоименој области и региону. Град је смештен на узвишици изнад Валонског залива Јадранског мора, скоро потпуно окружен планинама. Лука у Валони је најближа луци Бари у Италији и само 70 км од обале Салента. У близини града налази се острво Сазан, које се налази на улазу у Валонски залив.

Историја

Град је основан као грчка колонија Аулон (Αυλών) (у преводу Долина) у 6. веку пре нове ере. Током позног античког периода, Валона је почевши од краја 3. века нове ере била у саставу римске провинције Нови Епир, а у 5. веку је постала и седиште епископије. Током раног средњег века, на ширем простору у залеђу Валоне живело је словенско племе Вајонити. Почевши од 11. века, око власти над Валоном сукобљавали су се Византинци и Нормани из Краљевине Сицилије, а касније Епирска деспотовина и Анжујци.

Српско царство је заузело Валону око 1345. или 1346. године и ту основало посебну управну област, која је у историографији позната и као Валонска кнежевина. Након смрти првог намесника те области, деспота Јована Комнина Асена, власт над Валоном прешла је на његове наследнике, а 1372. године зетски господар Балша II Балшић је женидбом постао нови владар Валоне и околине. Њега су у власти над Валоном наследили: супруга Комнина Асен (1385-1396), зет Мркша Жарковић (1396-1414) и ћерка Руђина Балшић (1414-1417). Отоманско царство је преузело власт над Валоном 1417. године.

У 16. веку овде су стигле многе сефардске избеглице из Шпаније и Португала.

У Валони је 28. новембра 1912. године проглашена Албанска декларација о независности. Тада је град, накратко, био престоница Албаније. Италијани су окупирали град 1914. и држали га до 1920. године. Српска војска која се током Првог светског рата повлачила преко албанских планина, евакуисана је бродовима из Драча и Валоне 1916. године. Фебруара 1916. године пописано је у том граду 51.564 српских избеглица. Италијани овде поново владају од 1939. до 1944. године. За то време у Валони је била база за подморнице коју су Британци тешко бомбардовали. После Другог светског рата, лука је изнајмљена да служи као подморничка база Совјетског Савеза. База је прешла у Албанске руке 1961. када се Енвер Хоџа политички окренуо ка Кини, а Албанија иступила из Варшавског пакта.

Економија

Валона је првенствено важна лука и трговачки центар. Значајни су још риболов и индустрија. Регија око Валоне производи нафту, природни гас, битумен и со. У последње време већи значај добија туризам.

Становништво

Популација (ист.): Валона

Година
Становништво

Види још

• Нови Епир
• Валонска кнежевина

Литература

• Божић, Иван (1970). „Доба Балшића (други део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133. 
• Калић, Јованка (1982). „Снажење Деспотовине”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 88—99. 
• Михаљчић, Раде (1975). Крај Српског царства. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48. 

Спољашње везе

• Званични веб-сајт