Пређи на садржај

Вал (божанство)

С Википедије, слободне енциклопедије
Вал
Бог плодности, времена, кише, ветра, муње, годишњих доба, рата, морнара
Породица
Супружницимогуће Анат или Атарт[1][2]
ПотомствоПидраи, Талаи, Арсаи[3]
ПородицаХебат (у сиријској традицији), Анат
Митологија
Симболбик, ован, гром
Еквиваленти
Грчки еквивалентЗевс[4]
арамејски и месопотамски еквивалентХадад
хуритски еквивалентТешуб
арапски еквивалентХубал
египатски еквивалентСет (због тога што је био страни бог у Египту, пошто је Сет био бог странаца – иначе Вал Цефон еквивалентан са Хададом који је аналоган Валу, такође је био изједначен са Хорусом)[5]

Вал (хебр. בעל (אל))[6] била је титула и почасно име са значењем „власник“ или „господар“ у северозападним семитским језицима који су се говорили у Леванту током антике. Од своје употребе међу људима, почео је да се примењује на богове.[7] Научници су раније повезивали теоним са соларним култовима и са разним неповезаним божанствима заштитницима, али натписи су показали да је име Вал било посебно повезано са богом олује и плодности Хададом и његовим локалним манифестацијама.[8] Угаритски бог Вал (𐎁𐎓𐎍) је протагониста једног од најдужих сачуваних епова са древног Блиског истока, Валовог циклуса.

Познат по епитетима попут „јахач облака“ и „Победоносни Вал“, био је повезан са кишом, муњом, ветром, плодношћу и краљевством, а често је приказиван као супротстављен божанствима мора и смрти попут Јамуа и Мота. Обожавање Вала проширило се по Леванту, Египту и Медитерану путем феничанске колонизације, са регионалним облицима као што је Вал Хамон у Картагини. Бог је такође био познат као „моћни“ и „онај без равног“ („нема никога изнад њега“).[9]

Хебрејска Библија укључује употребу термина у односу на различита левантинска божанства, често са применом на Хадада, који је осуђен као лажни бог. У хебрејској Библији, Вал се често појављује као страно или ривалско божанство, са пророцима попут Илије који су се противили његовом култу, док се у раним израелским контекстима титула понекад могла односити на Јахвеа. Приказ као лажног бога преузет је у хришћанство и ислам, понекад под обликом Белзебуб у демонологији.

Класични извори га представљају као Белуса. Куран такође помиње обожавање Вала, приказујући га као лажног бога коме се противи пророк Илија.

Историја

[уреди | уреди извор]

Вал значи; власник, властодржац, господар, господ, господин, на северно-западном семитском језику. Свештеници култа Вала у екстази су себе повређивали посекотинама и стварали ране на различитим деловима тела, најчешће на чланцима и рукама.

У хананској митологији, Вал је био осуђен, попут природе умирати у зиму и поновно се рађати у пролеће. Придавала му се моћ да чини поља и стада плоднима. Практиковање Валове религије праћено је светим проституирањем (4 Мој 25, 13), што је било жестоко осуђивано од стране *пророка Илије користи каткада име у плуралу Вали (1 Кр 18, 18; Јр 2, 23). Вал значи власник. Веровало се да је власник извора, планине, града.

Првобитно је Вал поштован као божанство племена, или одређене територије, касније се он односи на божанство шума и планина. Назив „Вал” је често коришћен за принчеве и друга владарска звања код паганских народа Сумера и Вавилонаца.

У древном граду-држави Угариту, Вала су обожавали као сина божанства Дагона. Представљан је у облику моћног бика или ратник у оклопу са кацигом, слично римском Зевсу.

У Феникији „Вал” поштован као божанство воде и оснивач морских богова.

У Старом завету се помиње да је служење Валу укључивало и приношене људских жртава, чак и сопствене деце (Јер. 19, 4, 5, 6).

У периоду од XXX века култ Вала се проширио далеко на западу; Египат, Шпанија... Цар Елагабал је преселио његов култ у Рим.

На плочама из Рас Шамре, Вал је бог кише, грмљавине и муња. „И кедрови вену на додир деснице његове”. Даље стоји да је био син Ела, или Дагона, мало познатог божанства које су Јевреји повезивали с филистејским градом Ашдодом. Дагон је можда имао везе с морем — новчић пронађен у близини овог града приказује тог бога с рибљим репом.

Од Картагине до Палмире налазили су се храмови посвећени Вал-Хамону, „господару олтара с тамјаном”, кога су Грци поистовећивали с Кроносом. На гори Кармилској пророк Илија критикује веру краља Ахава у моћ Валову и тада, на Илијину молитву, „паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи”. Потом Илија нареди народу да побије „пророке Валове”, чиме је обезбедио да се Господ Бог и даље поштује у краљевству Израиљ (1 цар 18, 40).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ M. Smith, ‘Athtart in Late Bronze Age Syrian Texts [in:] D. T. Sugimoto (ed), Transformation of a Goddess. Ishtar – Astarte – Aphrodite, 2014, p. 48-49; 60-61
  2. ^ T. J. Lewis, ʿAthtartu’s Incantations and the Use of Divine Names as Weapons, Journal of Near Eastern Studies 71, 2011, p. 208
  3. ^ S. A. Wiggins, Pidray, Tallay and Arsay in the Baal Cycle, Journal of Northwest Semitic Languages 2(29), 2003, p. 86-93
  4. ^ „Baal (ancient deity)”. Encyclopedia Britannica (online изд.). 29. 3. 2024. 
  5. ^ Kramer 1984, стр. 266.
  6. ^ Webb, Steven K. (2012). „Baal”. Webb's Easy Bible Names Pronunciation Guide. 
  7. ^ Smith (1878), стр. 175–176.
  8. ^ AYBD (1992), "Baal (Deity)".
  9. ^ Rahmouni, Aïcha (2008). Divine Epithets in the Ugaritic Alphabetic Texts (на језику: енглески). BRILL. стр. 84. ISBN 978-90-04-15769-9. 

Литература

[уреди | уреди извор]