Вал (божанство)
| Вал | |
|---|---|
Бог плодности, времена, кише, ветра, муње, годишњих доба, рата, морнара | |
| Породица | |
| Супружници | могуће Анат или Атарт[1][2] |
| Потомство | Пидраи, Талаи, Арсаи[3] |
| Породица | Хебат (у сиријској традицији), Анат |
| Митологија | |
| Симбол | бик, ован, гром |
| Еквиваленти | |
| Грчки еквивалент | Зевс[4] |
| арамејски и месопотамски еквивалент | Хадад |
| хуритски еквивалент | Тешуб |
| арапски еквивалент | Хубал |
| египатски еквивалент | Сет (због тога што је био страни бог у Египту, пошто је Сет био бог странаца – иначе Вал Цефон еквивалентан са Хададом који је аналоган Валу, такође је био изједначен са Хорусом)[5] |
Вал (хебр. בעל (אל))[6] била је титула и почасно име са значењем „власник“ или „господар“ у северозападним семитским језицима који су се говорили у Леванту током антике. Од своје употребе међу људима, почео је да се примењује на богове.[7] Научници су раније повезивали теоним са соларним култовима и са разним неповезаним божанствима заштитницима, али натписи су показали да је име Вал било посебно повезано са богом олује и плодности Хададом и његовим локалним манифестацијама.[8] Угаритски бог Вал (𐎁𐎓𐎍) је протагониста једног од најдужих сачуваних епова са древног Блиског истока, Валовог циклуса.
Познат по епитетима попут „јахач облака“ и „Победоносни Вал“, био је повезан са кишом, муњом, ветром, плодношћу и краљевством, а често је приказиван као супротстављен божанствима мора и смрти попут Јамуа и Мота. Обожавање Вала проширило се по Леванту, Египту и Медитерану путем феничанске колонизације, са регионалним облицима као што је Вал Хамон у Картагини. Бог је такође био познат као „моћни“ и „онај без равног“ („нема никога изнад њега“).[9]
Хебрејска Библија укључује употребу термина у односу на различита левантинска божанства, често са применом на Хадада, који је осуђен као лажни бог. У хебрејској Библији, Вал се често појављује као страно или ривалско божанство, са пророцима попут Илије који су се противили његовом култу, док се у раним израелским контекстима титула понекад могла односити на Јахвеа. Приказ као лажног бога преузет је у хришћанство и ислам, понекад под обликом Белзебуб у демонологији.
Класични извори га представљају као Белуса. Куран такође помиње обожавање Вала, приказујући га као лажног бога коме се противи пророк Илија.
Историја
[уреди | уреди извор]Вал значи; власник, властодржац, господар, господ, господин, на северно-западном семитском језику. Свештеници култа Вала у екстази су себе повређивали посекотинама и стварали ране на различитим деловима тела, најчешће на чланцима и рукама.
У хананској митологији, Вал је био осуђен, попут природе умирати у зиму и поновно се рађати у пролеће. Придавала му се моћ да чини поља и стада плоднима. Практиковање Валове религије праћено је светим проституирањем (4 Мој 25, 13), што је било жестоко осуђивано од стране *пророка Илије користи каткада име у плуралу Вали (1 Кр 18, 18; Јр 2, 23). Вал значи власник. Веровало се да је власник извора, планине, града.
Првобитно је Вал поштован као божанство племена, или одређене територије, касније се он односи на божанство шума и планина. Назив „Вал” је често коришћен за принчеве и друга владарска звања код паганских народа Сумера и Вавилонаца.
У древном граду-држави Угариту, Вала су обожавали као сина божанства Дагона. Представљан је у облику моћног бика или ратник у оклопу са кацигом, слично римском Зевсу.
У Феникији „Вал” поштован као божанство воде и оснивач морских богова.
У Старом завету се помиње да је служење Валу укључивало и приношене људских жртава, чак и сопствене деце (Јер. 19, 4, 5, 6).
У периоду од XX—X века култ Вала се проширио далеко на западу; Египат, Шпанија... Цар Елагабал је преселио његов култ у Рим.
На плочама из Рас Шамре, Вал је бог кише, грмљавине и муња. „И кедрови вену на додир деснице његове”. Даље стоји да је био син Ела, или Дагона, мало познатог божанства које су Јевреји повезивали с филистејским градом Ашдодом. Дагон је можда имао везе с морем — новчић пронађен у близини овог града приказује тог бога с рибљим репом.
Од Картагине до Палмире налазили су се храмови посвећени Вал-Хамону, „господару олтара с тамјаном”, кога су Грци поистовећивали с Кроносом. На гори Кармилској пророк Илија критикује веру краља Ахава у моћ Валову и тада, на Илијину молитву, „паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи”. Потом Илија нареди народу да побије „пророке Валове”, чиме је обезбедио да се Господ Бог и даље поштује у краљевству Израиљ (1 цар 18, 40).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ M. Smith, ‘Athtart in Late Bronze Age Syrian Texts [in:] D. T. Sugimoto (ed), Transformation of a Goddess. Ishtar – Astarte – Aphrodite, 2014, p. 48-49; 60-61
- ^ T. J. Lewis, ʿAthtartu’s Incantations and the Use of Divine Names as Weapons, Journal of Near Eastern Studies 71, 2011, p. 208
- ^ S. A. Wiggins, Pidray, Tallay and Arsay in the Baal Cycle, Journal of Northwest Semitic Languages 2(29), 2003, p. 86-93
- ^ „Baal (ancient deity)”. Encyclopedia Britannica (online изд.). 29. 3. 2024.
- ^ Kramer 1984, стр. 266.
- ^ Webb, Steven K. (2012). „Baal”. Webb's Easy Bible Names Pronunciation Guide.
- ^ Smith (1878), стр. 175–176.
- ^ AYBD (1992), "Baal (Deity)".
- ^ Rahmouni, Aïcha (2008). Divine Epithets in the Ugaritic Alphabetic Texts (на језику: енглески). BRILL. стр. 84. ISBN 978-90-04-15769-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Arndt, W.; Danker, F.W.; Bauer, W. (2000), A Greek-English Lexicon of the New Testament and Other Early Christian Literature, 3rd ed., Chicago: University of Chicago Press
- Ayali-Darshan, Noga (2013), „Baal, Son of Dagan: In Search of Baal's Double Paternity”, Journal of the American Oriental Society, Vol. 133, No. 4, стр. 651—657
- Ayles, H.H.B. (1904), A Critical Commentary on Genesis II.4-III.25, Cambridge: J. & C.F. Clay for the Cambridge University Press
- Balz, Horst R.; Schneider, Gerhard (2004), Exegetical Dictionary of the New Testament, I, Grand Rapids: translated from the German for Wm. B. Eerdmans Publishing, ISBN 978-0802828033
- Bruce, Frederick Fyvie (1996), „Baal-Zebub, Beelzebul”, Ур.: Marshall, I. Howard; Millard, Alan R.; Packer, J.I.; Wiseman, Donald J., New Bible Dictionary, 3rd ed., Leicester: InterVarsity Press, стр. 108, ISBN 978-0830814398
- Collins, John J. (1984), Daniel: with an Introduction to Apocalyptic Literature, Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Publishing, ISBN 9780802800206
- Cross, Frank Moore Jr. (1973), Canaanite Myth and Hebrew Epic: Essays in the History of the Religion of Israel, Cambridge: Harvard University Press, ISBN 9780674030084
- Day, John (2000), Yahweh and the Gods and Goddesses of Canaan, Sheffield Academic Press, ISBN 978-1850759867
- De Moor, Johannes Cornelius; Spronk, Klaas (1987), Hoftijzer, J.; Hospers, J.H., ур., A Cuneiform Anthology of Religious Texts from Ugarit: Autographed Texts and Glossaries, Leiden: E.J. Brill (Semitic Studies Series №VI), ISBN 90-04-08331-6
- Easton, Matthew George, ур. (1893), Illustrated Bible Dictionary and Treasury of Biblical History, Biography, Geography, Doctrine, and Literature with Numerous Illustrations and Important Chronological Tables and Maps, New York: Harper & Bros.
- Frassetto, Michael, ур. (2006), Britannica Encyclopedia of World Religions, New York: Encyclopædia Britannica, ISBN 978-1-59339-491-2
- Freedman, David Noel, ур. (1992), The Anchor Yale Bible Dictionary, 1, New York: Doubleday, ISBN 978-0300140019
- Gibson, John Clark Love (1982), Textbook of Syrian Semitic Inscriptions, III: Phoenician Inscriptions, Oxford: Oxford University Press, ISBN 9780198131991
- Halpern, Baruch (2009), Adams, M.J., ур., From Gods to God: The Dynamics of Iron Age Cosmologies, Tübingen: Mohr Siebeck (Ser. Forschungen zum Alten Testament, No. 63), ISBN 978-3-16-149902-9
- Herrmann, Wolfgang (1999a), „Baal”, Ур.: Toorn, Karel van der; Becking, Bob; Horst, Pieter Willem van der, Dictionary of Deities and Demons in the Bible, 2nd ed., Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Publishing, стр. 132—139
- Herrmann, Wolfgang (1999b), „Baal Zebub”, Ур.: Toorn, Karel van der; Becking, Bob; Horst, Pieter Willem van der, Dictionary of Deities and Demons in the Bible, 2nd ed., Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Publishing, стр. 154
- Huss, Werner (1985), Geschichte der Karthager, Munich: C.H. Beck, ISBN 9783406306549. (језик: немачки)
- Kane, Thomas Leiper (1990), Amharic–English Dictionary, I, Weisbaden: Otto Harrassowitz, ISBN 978-3-447-02871-4
Kohler, Kaufmann (1901—1906). „Beelzebub or Beelzebul”. Jewish Encyclopedia. II. стр. 629—630.- Kelle, Brad E. (2005), Hosea 2: Metaphor and Rhetoric in Historical Perspective, Society of Biblical Lit, стр. 137
- Kramer, Samuel Noah (1984). Studies in Literature from the Ancient Near East: Dedicated to Samuel Noah Kramer (на језику: енглески). American Oriental Society. ISBN 978-0-940490-65-9.
- Lancel, Serge (1995), Carthage: A History, Wiley-Blackwell, translated from the French by Antonia Nevill, ISBN 978-1557864680
- Lipiński, Edward (1992), Dictionnaire de la civilisation phenicienne et punique [Dictionary of the Phoenician and Punic Civilization] (на језику: француски), Brepols, ISBN 2-503-50033-1
- Lipiński, Edward (1994), Studies in Aramaic Inscriptions and Onomastics, Vol. II, Orientalia Lovaniensia Analecta, Vol. 57, Leuven: Orientaliste for Peeters Publishers, ISBN 90-6831-610-9
- Lurker, Manfred (1984), Lexicon der Götter und Dämonen [Dictionary of Gods and Demons], Stuttgart: Alfred Krämer Verlag, translated from the German for Routledge in 1987 as The Routledge Dictionary of Gods and Goddesses, Devils and Demons
- McIntosh, Duncan (1989), „Baal-Zebub”, Ур.: Bromiley, Geoffrey W., International Standard Bible Encyclopedia, Rev. ed., I, Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Publishing, стр. 381
- Miller, Patrick (2000), Israelite Religion and Biblical Theology: Collected Essays, Continuum Int'l Publishing Group, ISBN 1-84127-142-X
- Moscati, Sabatino (2001), The Phoenicians, Tauris, ISBN 1-85043-533-2
- Olmo Lete, Gregorio del; Sanmartin, Joaquin; Watson, Wilfred G.E., ур. (2015), Diccionario de la Lengua Ugarítica, 3rd ed., Leiden: translated from the Spanish for E.J. Brill as A Dictionary of the Ugaritic Language in the Alphabetic Tradition (Ser. Handbuch der Orientalistik [Handbook of Oriental Studies], Vol. 112), ISBN 978-90-04-28864-5
- Pope, Marvin H. (2007). „Baal Worship”. Ур.: Berenbaum, Michael; Skolnik, Fred. Encyclopaedia Judaica (на језику: енглески). 3 (2nd изд.). Detroit: Macmillan Reference. ISBN 978-0-02-866097-4.
- Schniedewind, William; Hunt, Joel (2007), A Primer on Ugaritic: Language, Culture, and Literature, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-1139466981
- Smith, Mark S. (2002), The Early History of God: Yahweh and the Other Deities in Ancient Israel, Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Publishing
- Smith, William Robertson; Moore, George Foot (1899), „Baal”, Ур.: Cheyne, Thomas Keith; Black, John Sutherland, Encyclopædia Biblica, I, New York: Macmillan, стр. 401—403
Smith, William Robertson (1878). „Baal”. Ур.: Baynes, T.S. Encyclopaedia Britannica. 3 (9th изд.). стр. 175—176.- Souvay, Charles (1907), „Baal, Baalim”, Catholic Encyclopedia, II, New York: Robert Appleton Co.
- Strong, James (1890), The Exhaustive Concordance of the Bible, Cincinnati: Jennings & Graham
- Tenney, Merrill C.; Barabas, Stevan; DeVisser, Peter, ур. (1963), The Zondervan Pictorial Bible Dictionary, Grand Rapids: Zondervan Publishing House, ISBN 978-0310235606
- Uehlinger, C. (1999), „Leviathan”, Ур.: Toorn, Karel van der; Becking, Bob; Horst, Pieter Willem van der, Dictionary of Deities and Demons in the Bible, 2nd ed., Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Publishing, стр. 511—515
- Walbank, Frank William (1979), A Historical Commentary on Polybius, 2, Oxford: Clarendon Press
- Wehr, Hans; Cowan, J. Milton (1976), A Dictionary of Modern Written Arabic, Ithaca: Spoken Language Services, ISBN 0879500018
- Wex, Michael (2005), Born to Kvetch, New York: St Martin's Press, ISBN 0-312-30741-1
- Xella, Paolo; Quinn, Josephine; Melchiorri, Valentina; Van Domellen, Peter (2013), „Cemetery or sacrifice? Infant burials at the Carthage Tophet: Phoenician bones of contention”, Antiquity, Vol. 87, No. 338, стр. 1199—1207