Ванг Ји
| Ванг Ји | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) | |||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 19. октобар 1953. | ||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Пекинг, Кина | ||||||||||||||||||||||
| Религија | атеиста | ||||||||||||||||||||||
| Професија | политичар, дипломата | ||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
| Странка | Комунистичка партија Кине | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
| Потпис | .svg) | ||||||||||||||||||||||
Ванг Ји (кин: 王毅; Пекинг, 19. октобар 1953) кинески је дипломата и министар спољних послова Кине од 2013. до 2022. године и затим поново од 2023. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 19. октобра 1953. у Пекингу. Након завршетка школе, осам година је радио у Хејлунгђангском производно-грађевинском корпусу.
Године 1982. дипломирао је на Факултету за азијске и афричке језике Другог пекиншког института за стране језике, специјализујући се за јапански, са дипломом основних студија економије.
Од 1982. године радио је у Министарству спољних послова Кине као референт, аташе, заменик шефа и шеф Одељења за азијске земље Министарства спољних послова.
Од 1989. до 1994. године био је саветник и изасланик-саветник у Амбасади Кине у Јапану. Од 1994. до 1995. године био је заменик директора Одељења за азијске послове Министарства спољних послова. Од августа 1997. до фебруара 1998. године био је гостујући научник на Институту за дипломатске студије Универзитета Џорџтаун.[2][3] Од септембра 1999. године усавршавао се на Кинеском универзитету за спољне послове.
Од 1998. до 2001. године био је помоћник министра спољних послова и истовремено директор Одељења за политичку анализу Министарства спољних послова. Године 2001. именован је за заменика министра спољних послова, поставши најмлађи заменик министра спољних послова у историји Народне Републике Кине. Од септембра 2004. до септембра 2007. био је амбасадор Кине у Јапану, а од 2007. до 2008. године био је први заменик министра спољних послова. У јуну 2008. године именован је за шефа Канцеларије за послове Тајвана Централног комитета КПК и Канцеларије за послове Тајвана Државног савета Кине, функцију коју је обављао до 2013. године.
Од 16. марта 2013. до 30. децембра 2022. године био је министар спољних послова НР Кине. Реизабран је у јулу 2023. године.[4][5]
У октобру 2022. године именован је у Политбиро Комунистичке партије Кине.[6].
Ожењен је и има једну ћерку.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јерковић, Јован; Пижурица, Мато; Пешикан, Митар (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 201. т. 220. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191.
- ^ „外交部同事眼中的王毅："他的魅力是这个时代赋予的" – 环球人物”. 环球人物 paper.people.com.cn. Архивирано из оригинала 7. 8. 2023. г. Приступљено 7. 8. 2023.
- ^ „王毅简历-新华网”. www.xinhuanet.com. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 7. 8. 2023.
- ^ „China replaces foreign minister Qin after brief stint and weeks of speculation”. Reuters. 25. 7. 2023. Архивирано из оригинала 25. 7. 2023. г. Приступљено 25. 7. 2023.
- ^ „Chinese Foreign Minister Qin Gang removed from office”. Al Jazeera (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 7. 2023. г. Приступљено 25. 7. 2023.
- ^ „China promotes its U.S. envoy Qin Gang to foreign minister”. Reuters (на језику: англійською). 30 грудня 2022. Приступљено 1 січня 2023. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ „王毅有多少個子女你知道嗎？外交部首度公佈官員婚姻狀況”. www.HK01.com (на језику: кинески). HK01. 12. 11. 2016. Приступљено 16. 4. 2025.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
