Вануату

Република Вануату Ripablik blong Vanuatu  (бислама) Republic of Vanuatu  (енглески) République de Vanuatu  (француски)
Застава Грб
Крилатица: У Бога се уздамо (бисл. Long God yumi stanap) (енгл. In God we stand)
Химна: Ми, ми, ми (бисл. Yumi, Yumi, Yumi) (енгл. We, We, We)
Главни град	Порт Вила
Службени језик	бислама, енглески, француски
Владавина
Облик државе	Парламентарна република
— Председник	Талис Обед Мосес
— Премијер	Шарлот Салваи
Историја
Независност	30. јул 1980.
Географија
Површина	‍
— укупно	12.200 km2 (161)
Становништво	‍
— 2013.	264.652 (184)
— густина	21,69 ст./km2
Економија
Валута	вату
Остале информације
Временска зона	UTC +11
Интернет домен	‍.vu‍
Позивни број	+678

Вануату, званично Република Вануату, је острвска држава у јужном Тихом океану. Архипелаг се налази 1.750 km источно од Аустралије, 500 km североисточно од Нове Каледоније, западно од Фиџија и јужно од Соломонских Острва.

У доба колонијалне власти ова острва су била позната под именом Нови Хебриди. Вануату је стекао независност 1980.

Историја

Многа острва која припадају данашњој Републици Вануату су била насељена хиљадама година. Новија археолошка истраживања су пронашла доказе да су острва била насељена још 1300. п. н. е.

Године 1606. шпанска експедиција на челу са Луис Вез де Торесом и Педром Фернандез де Киросем, била је прва експедиција из Европе која је стигла до Вануатуа. Они су веровали да је Вануату једно од острва Аустралије. Европљани су почели да се насељавају у XVIII веку након што је острво по други пут посетио британски морепловац Џејмс Кук, који их тада назива Новим Хебридима. Острва постају заједничка колонија (кондоминијум) Уједињеног Краљевства и Француске 1887. године. Европљани су са собом донели и разне болести које су до тада биле непознате домороцима и на које нису били отпорни, те је популација на острвима пала на свега 45.000 становника 1935. године.

Током Другог светског рата острва Ефате и Еспирату Санто су коришћена као војне базе. Током шездесетих година XX века, домороци формирају покрете за самосталну власт и касније за пуну независност. Дана 30. јула 1980. године, оба колонијална господара, Француска и Уједињено Краљевство, дају Вануатуу пуну независност. Република Вануату постаје пуноправни члан Уједињених нација 1981. године и члан Покрета несврстаних 1983. године. Током деведесетих година XX века, Вануату је прошао кроз период политичке нестабилности, што је довело до стварања децентрализоване власти. Парамилитарна група, „Покретачка снага Вануатуа“, покушала је да изврши политички преврат 1996. године услед неслоге око пореза и сумњи у корупцију владе тадашњег премијера Максима Карлот Кормана. Од тада се више пута безуспешно захтевало од владе да се одрже нови избори.

Географија

Положај

Површина државе износи 12.190 km².

Вануату је архипелаг који се састоји од 83 острва, од којих два - Матју и Хантер - припадају француској прекоокеанској територији Нова Каледонија. Од 83 острва, 14 имају преко сто квадратних километара:

Мапа Вануатуа

• Еспириту Санто (3956 km²)
• Малакула (2041 km²)
• Ефате (900 km²)
• Ероманго (888 km²)
• Амбрум (678 km²)
• Тана (555 km²)
• Пентекост (491 km²)
• Епи (445 km²)
• Амбе или Оба (402 km²)
• Вануа Лава (334 km²)
• Гауа (328 km²)
• Мево (304 km²)
• Мало (180 km²)
• Анатом или Анетијум (159 km²)

Геологија и рељеф

Већина острва су планинска и вулканског порекла. Највиша тачка на Вануату је планина Табвемасана, висока 1879 m, на острву Еспириту Санту. Вануату има неколико активних вулкана, као и неколико подморских вулкана. Вулканска активност је честа и страхује се од велике ерупције у скоријој будућности. Једна од великих вулканских ерупција је погодила острво 1945. године.

Клима

На острвима влада тропска или суптропска клима. Количина падавина у просеку износи 2.360 милиметара годишње, док на северним острвима може да изнесе и до 4.000 милиметара.

Са својим густим шумама, Вануату припада аустралијској екозони, којој припадају и области Нове Каледоније и Соломонских Острва (као и Аустралија, Нова Гвинеја и Нови Зеланд).

Политичко уређење

Вануату има републикански политички систем на челу са председником, који углавном има церемонијалну улогу. Бира се на пет година од 2/3 гласова у парламенту и Регионалног савета. Председнику могу да се одузму права и титула ако парламент установи да је дошло до великог прекорачења председничких права. Да би се изабрао премијер, потребно је три четвртине кворума у Парламенту. Премијер има моћ да постави (и уклони) министре у својој влади. Максимални број министара у влади не сме да пређе једну четвртину укупног броја посланика у парламенту.

Парламент се састоји од 52 члана, који се бирају на општим изборима. Посланици у парламенту се могу опозвати уколико председник или премијер утврде да је дошло до прекорачења у коришћењу посланичких надлежности. Народни савет поглавица је тело које саветује владу по свим питањима везаним за културу и језик Вануатуа. Неретко је случај да се парламент током гласања подели по лингвистичкој линији, на оне које говоре француски језик и на оне које говоре енглески језик. Ова подела је знатно израженија када се формирају коалиције и када дође до језичких баријера између оних који само говоре француски и оних који говоре само енглески језик. Врховни суд се састоји од врховног судије и три помоћне судије. Правни систем је основан по угледу на британски правни систем.

Међународни односи и војска

Република Вануату је члан Азијске банке за развој, Светске банке, Међународног монетарног фонда, француске Агенције за културну и техничку кооперацију (Agence de Coopération Culturelle et Technique), организазије за игре Франкофоније, као и члан Комонвелта нација.

Аустралија, Европска унија, Уједињено Краљевство, Француска и Нови Зеланд су почев од 1980. године били главни донатори финансијске помоћи. Директна финансијска помоћ из Велике Британије је престала 2005. године када је влада Велике Британије одлучила да се не фокусира на јужни Пацифик. Агенција из САД „Изазов миленијума“ (US Millenium Challenge Agency - MCA) и кинеска влада су два нова извора финансијске помоћи овој малој држави. Америчка агенција је финансијски помогла Вануатуу у 2005. години у износу од 65 милиона америчких долара за развој инфраструктуре.

Вануату одржава посебно јаке економске и културне везе са Аустралијом, Европском унијом (нарочито Француском) и Новим Зеландом. Аустралија је највећи донатор стране помоћи и великим делом финансира полицију Вануатуа.

Војска Вануата је веома мала, и чини је 300 добровољаца. Полиција Вануатуа има и парамилитарно крило звано „Покретачка снага Вануатуа“.

Административна подела

Административне области Републике Вануату

Од 1994. године Вануату је подељен на шест административних провинција (свака провинција има по неколико острва).

1. Малампа (острва која чине провинцију Малакула, Амбрум и Пама)
2. Пенама (Пентекост, Амбе, Мево) на француском Pénama
3. Санма (Санто, Мало)
4. Шефа (Шепард група, Ефате) на француском Shéfa
5. Тафе (Тана, Анива, Фатуна, Ероманго, Анетиум) на француском Taféa
6. Торба (Торес острва, Банкс острва)

Пре 1994. године (од 1985. до 1994. године) Вануату је био подељен на једанаест региона:

1. Амбе и Мево (главни град Лонгана)
2. Амбрим (главни град Ес)
3. Банкс и Торес (главни град Сола)
4. Ефате (главни град Порт Вила)
5. Епи (главни град Рингдов)
6. Малекула (главни град Лакаторо)
7. Пама (главни град Лиро)
8. Пентекост (главни град Лолтонг)
9. Санто и Мало (главни град Луганвил)
10. Шепард (главни град Моруа)
11. Тафе (главни град Исангел)

Становништво

Највећи градови Вануатуа су Порт Вила са 30.000 становника (главни град), који се налази на острву Ефате, и Луганвил са 10.700 становника, на острву Еспириту Санту. Највећи део становништва живи у руралним областима.

Домороци чине 98,5 % укупног становништва Вануатуа. Они припадају етничкој групи Меланежана. Око 2.000 људи живи и ради на Новој Каледонији. Новостворени језик назван бислама је национални језик, али су француски и енглески такође званични језици. Домороци меланезијског порекла говоре око 105 локалних дијалеката.

Број становника у хиљадама од 1961. до 2003. године

Хришћанство је имало великог утицаја на становништво Вануатуа. Око 90% укупног становништва је хришћанске вероисповести. Највећу групу представљају презбетеријанци, а затим римокатолици и англиканци. Секта Џон Фрум је веома утицајна на острву Тана.

Број становника: 208 869 (попис из 2006.)

Старосна структура: 0-14 година: 32,6% (мушкарци 34 804/жене 33,331) 15-64 година: 63,7% (мушкарци 67 919/жене 65 138) 65 година и старије: 3,7% (мушкарци 4 027/жене 3 650) (2006)

Стопа раста становништва: 1,49% (процена за 2006.)

Стопа рађања: 22,72 рођења/1,000 становника (2006)

Стопа смртности: 7,82 смрти/1,000 становника (2006)

Полна структура: по рођењу: 1,05 мушкараца/жену млађе од 15 година: 1,04 мушкараца/жену 15-64 година: 1,04 мушкараца/жену 65 година и старије: 1,11 мушкараца/жену укупно становништво: 1,05 мушкараца/жену (2006)

Стопа смртности одојчади: 53,8 смрти/1.000 порођаја (2006)

Очекивана старост: укупно становништво: 62,85 године мушкарци: 61,34 године жене: 64,44 године (2006)

Етничке групе: Вануату 98,5%, остало 1,5% (попис 1999)

Религије

1. презбетеријанци 36,7%,
2. англиканци 15%,
3. римокатолици 15%,
4. домородачке секте 7,6%,
5. адвентисти 6,2%,
6. друге 15,7%.

Језици

1. локални језици и дијалекти (више од 100) 72,6%,
2. бислама језик 23,1%,
3. енглески језик (званични) 1,9%,
4. француски језик (званични) 1,4%.

Писменост: Дефиниција: Становници стари 15 и више година који умеју да читају и пишу

1. Укупна писменост становништва: 53%
2. Писменост мушке популације: 57%
3. Писменост женске популације: 48% (1979.)

Литература

• Bedford, Stuart; Spriggs, Matthew (2008). „Northern Vanuatu as a Pacific Crossroads: The Archaeology of Discovery, Interaction, and the Emergence of the "Ethnographic Present"”. Asian Perspectives. UP Hawaii. 47 (1): 95—120. JSTOR 42928734. 
• Census of Agriculture 2007 Vanuatu, Vanuatu National Statistics Office (2008)
• Crowley, Terry (2000). „The language situation in Vanuatu”. Ур.: Baldauf, Richard B.; Kaplan, Robert B. Language Planning and Policy in the Pacific: Fiji, the Philippines and Vanuatu. 1. 
• Crowley, Terry (2004). Bislama reference grammar. UP Hawaii. ISBN 978-0824828806. 
• François, Alexandre (2012). „The dynamics of linguistic diversity: Egalitarian multilingualism and power imbalance among northern Vanuatu languages”. International Journal of the Sociology of Language. De Gruyter. 2012 (214): 85—110. doi:10.1515/ijsl-2012-0022. 
• Harris, Richard (2006). „Tales from the South Pacific – diving medicine in Vanuatu”. Diving and Hyperbaric Medicine. South Pacific Underwater Medicine Society. 36 (1): 22—23. Приступљено 10. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hess, Sabine C. (2009). Person and Place: Ideas, Ideals and the Practice of Sociality on Vanua Lava, Vanuatu. Berghahn. ISBN 978-1845455996. 
• Lynch, John; Pat, Fa'afo, ур. (1996). Proceedings of the first International Conference on Oceanic Linguistics (1993). International Conference on Oceanic Linguistics. Port Vila, Vanuatu: Australian National University. ISBN 978-0858834408. 
• Reuter, Thomas Anton (2002). Custodians of the Sacred Mountains: Culture and Society in the Highlands of Bali. UP Hawaii. ISBN 978-0824824501. 
• Reuter, Thomas Anton (2006). Sharing the Earth, Dividing the Land: Land and Territory in the Austronesian World. ANU E Press. ISBN 978-1920942694. 
• Shears, Richard (1980). The Coconut War: the Crisis on Espiritu Santo. North Ryde, NSW: Cassell. ISBN 978-0726978661. 
• Sprackland, Robert George (1992). Giant Lizards. Neptune, NJ: TFH. ISBN 978-0866226349. 
• Trompf, Garry W., ур. (1987). The Gospel Is Not Western: Black Theologies from the Southwest Pacific. Orbis. ISBN 978-0883442692. 
• Wilson, Edward Osborne (1994). Naturalist (1st изд.). Shearwater. ISBN 978-1559632881. 
• Bolton, Lissant (2003). Unfolding the Moon: Enacting Women's Kastom in Vanuatu. UP Hawaii. ISBN 978-0824825355. 
• Bonnemaison, Joël; Huffman, Kirk; Tryon, Darrell; Kaufmann, Christian, ур. (1998). Arts of Vanuatu. UP Hawaii. ISBN 978-0824819569. 
• Bowdey, Bob; Beaty, Judy; Ansell, Brian (1995). Diving and Snorkeling Guide to Vanuatu. Lonely Planet. ISBN 978-1559920803. 
• Bregulla, Heinrich L. (1992). Birds of Vanuatu. Nelson. ISBN 978-0904614343. 
• Doughty, Chris; Day, Nicolas; Plant, Andrew (1999). The Birds of the Solomons, Vanuatu and New Caledonia. Helm. ISBN 978-0713646900. 
• Ellis, Amanda; Manuel, Clare; Cutura, Jozefina; Bowman, Chakriya (2009). Women in Vanuatu: Analyzing Challenges to Economic Participation. World Bank Group. ISBN 978-0821379097. 
• Eriksen, Annelin (2007). Gender, Christianity and Change in Vanuatu: An Analysis of Social Movements in North Ambrym. Anthropology and Cultural History in Asia and the Indo-Pacific. Routledge. ISBN 978-0754672098. 
• Harewood, Jocelyn (2012). Vanuatu Adventures: Kava and Chaos in the Sth Pacific. 
• Jolly, Margaret (1993). Women of the Place: Kastom, Colonialism and Gender in Vanuatu. Studies in anthropology and history. 12. Harwood Academic. ISBN 978-3718654536. 
• Mescam, Genevieve (1989). Pentecost: An island in Vanuatu. (Photographer) Coulombier, Denis. U South Pacific. ISBN 978-9820200524. 
• Rio, Knut Mikjel (2007). Power of Perspective: Social Ontology and Agency on Ambrym Island, Vanuatu. Berghahn. ISBN 978-1845452933. 
• Rodman, Margaret; Kraemer, Daniela; Bolton, Lissant; Tarisesei, Jean, ур. (2007). House-girls Remember: Domestic Workers in Vanuatu. UP Hawaii. ISBN 978-0824830120. 
• Siméoni, Patricia (2009). Atlas du Vanouatou (Vanuatu) (на језику: француски). Port-Vila: Géo-consulte. ISBN 978-2953336207. 
• Speiser, Felix (1991). Ethnology of Vanuatu: An Early Twentieth Century Study. Crawford House. ISBN 978-1863330213. 
• Taylor, John Patrick (2008). The Other Side: Ways of Being and Place in Vanuatu. Pacific Islands Monograph. UP Hawaii. ISBN 978-0824833022. 
• Troost, J. Maarten (2006). Getting Stoned with Savages: A Trip Through the Islands of Fiji and Vanuatu. Broadway. ISBN 978-0767921992. 
• Williamson, Rick (2004). Cavorting With Cannibals: An Exploration of Vanuatu. Narrative. ISBN 978-1589762367. 

Спољашње везе

• Интерактивна мапа Републике Вануату
• Веб страница владе Републике Вануату
• Профил државе Вануату
• Вануату Кава (традиционални напитак Вануатуа)
• Министарство Туризма Републике Вануату
• У сликама: Вануату вулкан
• Становници Републике Вануату су на првом месту на листи најзадовољнијих људи на свету
• Међународне здравствене организације у Вануату
• Баварски саветник за Републику Вануату
• Вести агенције BBC из фебруара 2007. године, Вануату карго секта прославља 50 година постојања