Пређи на садржај

Ван дер Валсов радијус

С Википедије, слободне енциклопедије
Елемент радијус ()[1]
Водоник 1.20[2]
Угљеник 1.7
Азот 1.55
Кисеоник 1.4
Флуор 1.35
Фосфор 1.9
Сумпор 1.85
Хлор 1.8
Јод 2.15

Ван дер Валсов радијус представља растојање између електрона најудаљенијих од атомског језгра и тог атомског језгра слободних атома, или најудаљенијих електрона и геометријске средине целих молекула.

Ван дер Валсов радијус је добио име по Јоханесу Дидерику ван дер Валсу, добитнику Нобелове награде за физику 1910. године.

Замишљајући атоме и молекуле као лопте, чију површину граде од центра најудаљенији електрони, Ван дер Валсови радујуси представљају у ствари полупречнике тих лопти. Колико год је замишљање молекула и атома као лоптица погрешно и наивно са тачке гледишта квантне механике, у многим практичним случајевима то има сврхе. На пример, у кристалима који се састоје од неке врсте молекула (уколико нису јонски кристали) растојање између посебних молекула који граде кристалну решетку, одговара познатим Ван дер Валсовим радијусима. Ти исти молекули у течном агрегатном стању такође заузимају простор који одговара Ван дер Валсовом радијусу.

Ван дер Валсови радијуси се могу посматрати и као гранично растојање на које међусобно могу да се приближе два атома без међусобног одбијања, или грађења хемијских веза. Ван дер Валсови радијуси за атоме су 25 до 50% већи од ковалентних радијуса истих атома.

Табела ван дер Валсових радијуса

[уреди | уреди извор]

Следећа табела приказује ван дер Валсове радијусе за елементе.[3] Осим ако није другачије назначено, подаци су дати помоћу функције ElementData софтверског пакета Mathematica, предузећа Wolfram Research, Inc. Вредности су у пикометрима (pm или 1×10−12 m). Нијанса кутије се креће од црвене до жуте како се радијус повећава; сива означава недостатак података.

Група
(колона)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
Периода
(ред)
1 H
110[2]
or 120
He
140
2 Li
182
Be
153[4]
B
192[4]
C
170
N
155
O
152
F
147
Ne
154
3 Na
227
Mg
173
Al
184[4]
Si
210
P
180
S
180
Cl
175
Ar
188
4 K
275
Ca
231[4]
Sc
211[4]
Ti
 
V
 
Cr
 
Mn
 
Fe
 
Co
 
Ni
163
Cu
140
Zn
139
Ga
187
Ge
211[4]
As
185
Se
190
Br
185
Kr
202
5 Rb
303[4]
Sr
249[4]
Y
 
Zr
 
Nb
 
Mo
 
Tc
 
Ru
 
Rh
 
Pd
163
Ag
172
Cd
158
In
193
Sn
217
Sb
206[4]
Te
206
I
198
Xe
216
6 Cs
343[4]
Ba
268[4]
*
 
Lu
 
Hf
 
Ta
 
W
 
Re
 
Os
 
Ir
 
Pt
175
Au
166
Hg
155
Tl
196
Pb
202
Bi
207[4]
Po
197[4]
At
202[4]
Rn
220[4]
7 Fr
348[4]
Ra
283[4]
**
 
Lr
 
Rf
 
Db
 
Sg
 
Bh
 
Hs
 
Mt
 
Ds
 
Rg
 
Cn
 
Nh
 
Fl
 
Mc
 
Lv
 
Ts
 
Og
 
*
 
La
 
Ce
 
Pr
 
Nd
 
Pm
 
Sm
 
Eu
 
Gd
 
Tb
 
Dy
 
Ho
 
Er
 
Tm
 
Yb
 
**
 
Ac
 
Th
 
Pa
 
U
186
Np
 
Pu
 
Am
 
Cm
 
Bk
 
Cf
 
Es
 
Fm
 
Md
 
No
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bondi, A. (1964). „van der Waals Volumes and Radii”. J. Phys. Chem. 68 (3): 441—451. doi:10.1021/j100785a001. 
  2. ^ а б Rowland RS, Taylor R (1996). „Intermolecular nonbonded contact distances in organic crystal structures: comparison with distances expected from van der Waals radii”. J. Phys. Chem. 100 (18): 7384—7391. doi:10.1021/jp953141+. 
  3. ^ „van der Waals Radius of the elements”. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Mantina, Manjeera; Chamberlin, Adam C.; Valero, Rosendo; Cramer, Christopher J.; Truhlar, Donald G. (2009). „Consistent van der Waals Radii for the Whole Main Group.”. The Journal of Physical Chemistry A. 113 (19): 5806—5812. PMC 3658832Слободан приступ. doi:10.1021/jp8111556Слободан приступ. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]