Ван (вилајет)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ван
Van ili
Положај
Држава  Турска
Регија Источна Анатолија
Админ. центар Ван
Површина 19.069 km2
 — Број ст. 1.035.418
 — Густина ст. 54,3 ст/km2
Временска зона UTC+3
Ауто код 65
Позивни број 0432

Вански вилајет (тур. Van ili) је вилајет у источној Турској, између језера Ван и иранске границе. Заузима површину од 19.069 km² и има 1.035.418 становника. Густина насељености износи 54,3 ст./km². Већина становништва су Курди.

Суседни вилајети су Битлис на западу, Сирт на југозападу, Ширнак и Хакари на југу, и Агри на северу. Престоница је Ван (јерм. Վան Van, кур. Wan). Вилајет и околно подручје је домовина познате ванске мачке (Van kedisi). 9.1.1990. године у Вану је забележена најнижа температура у Турској (-46,4 °C).

Окрузи[уреди]

Вански вилајет је подељен на 12 округа (престоница је подебљана):

Историја[уреди]

Ово подручје је отаџбина Јермена, који су живели овде од времена Хајка у 3. миленијуму п. н. е. до позног 19. века кад им је Отоманско царство одузело сву земљу.[1] У 9. веку п. н. е. подручје Вана је било центар краљевства Урарту.[2] Регија је дошла под контролу јерменских Оронтида у 7. веку п.н.е., а затим Персијанаца у средини 6. века п.н.е. Од почетка 2. века п.н.е. била је део Јерменског краљевства. Овај простор је постао важан центар током владавине јерменског краља Тиграна II, који је основао град Тигранакерт у 1. веку п.н.е.[3] Са селџучком победом у бици код Малазгирта године 1071., северно од језера Ван,[4] постаје део Селџучког царства а касније Отоманског царства током стогодишњих ратова са суседним персијским сафавидским ривалима, у којима им је Селим I успео преотети подручје. Овај простор је и даље прелазио из руке у руку између Отоманског царства и Сафавида (и њихових наследника, Афшарида и Каџара) у наредним вековима све до 19. века.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Hofmann (ed.), Tessa (2004). Verfolgung, Vertreibung und Vernichtung der Christen im Osmanischen Reich 1912-1922 [Прогони, искључење и уништење хришћанског становништва у Отоманском царству 1912.-1922.] Münster: LIT. ISBN 3-8258-7823-6. 
  2. European History in a World Perspective - Page 68 by Shepard Bancroft Clough [Европска историја у светској перспективи - страна 68, Ш. Б. Клоу]
  3. The Journal of Roman Studies – p. 124 by Society for the Promotion of Roman Studies
  4. Melissa Snell. „Alp Arslan: Article from the 1911 Encyclopedia”. About Education. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Координате: 38°29′57″N 43°40′13″E / 38.49917° СГШ; 43.67028° ИГД / 38.49917; 43.67028