Вараждин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вараждин
Clocher-varazdin.JPG
Градска вијећница
Застава
Застава
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Вараждинска
Становништво
Становништво
 — 2011. 38.746
 — густина 651,74 ст./km2
Агломерација (2011.) 47.055
Географске карактеристике
Координате 46°18′21″ СГШ; 16°20′12″ ИГД / 46.305745992997814° СГШ; 16.336606555031597° ИГД / 46.305745992997814; 16.336606555031597Координате: 46°18′21″ СГШ; 16°20′12″ ИГД / 46.305745992997814° СГШ; 16.336606555031597° ИГД / 46.305745992997814; 16.336606555031597
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 173 м
Површина 59,450000 км2
Вараждин на мапи Хрватске
Вараждин
Вараждин
Поштански број 42000
Позивни број 042
Регистарска ознака
Веб-сајт
www.varazdin.hr

Вараждин је град у Хрватској и административно средиште Вараждинске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 47.055 становника, а у самом насељу је живело 38.746 становника.[1] Налази се уз обале реке Драве.

Историја[уреди]

Стари град

Према археолошким налазима, подручје града било је насељено још у римско доба, о чему су до скора сведочила и имена двају улица — Виа Милитум и Виа Петовиа (данашње улице Браће Радић и Оптујска).

Први пут се спомиње давне 1181. године, у предмету свађе око неких имања. Угарски краљ Бела III даровао је 1183. године "Вараждинске топлице", Загребачком Каптолу. Те године је вараждински жупан био Бела, који је у време краља Беле II преотео те топлице. Десет година касније, 1193. вараждински жупан је био Стјепан, а он као и сваки жупан живи у утврђеном граду (Вараждин). Краљ Бела IV доделио му је повељу слободног и краљевског града 1209. године. Око 1240. године Вараждин је претрпио много штете од упада Татара. Године 1295. потврдио је краљ Андрија III сва додељена права Вараждину. Краљ Лудовик ослободио је 1357. године грађане вараждинске од "господарства жупанских и властниках градских". Краљ Сигисмунд је 1435. године даровао своме тасту, Херману грофу Цељском и Загорском: град и варош Вараждин са градовима Виницом и Каменицом. Нови господар Херман је тада поставио свог капетана, који се ту као власт задржао све до 1848. године.[2] По изумирању грофова цељских, удова последњег - Урлиха, Катарина Бранковићева је 1460. године намеравала да град Вараждин са неколико других прода цару Фредерику за 29.000 дуката. Но она одустане и прекине договор о продаји, те град 1461. године преда свом поочиму бану Ивану Витовцу кнезу Загорском. Године 1464. краљ Матија потврди стара права грађанству Вараждина и 8. јула те године подари граду службени печет са кулом и три реке, који је остао важећи до средине 19. века.

Једна група избеглих Срба под вођством кнеза Ивана Пејашиновића, населила се 1587. године у Вараждину.[3]

Почели су се ту досељавати језуити од 1628. године. Ови су убрзо добили на управу варошку жупску католичку цркву.

Од 1756. до 1776. године био је седиште генералата и главни град Хрватске. У великом пожару 1776. године град је изгорео скоро до темеља.

У Вараждину је рођен 1838. године Ватрослав Јагић хрватски филолог и слависта.

Умро је 1856. године млади, свршени "правослов" Милан Бубановић из Вараждина. Писао је прилоге за часописе "Невен" и "Седмица".[4] Претплатници новосадског књижевног часописа "Данице" били су 1862. године Ђ. Веселиновић и Драутин Херић. Постојало је српско-хрватско позориште у Вараждину од 1873. године.

Православна црква Св. Ђурђа у Вараждину грађена је 1884. године и исте јесени и освећена. Њену историју написао је месни парох поп Лазар Богдановић 1897. године.[5] До завршетка храма као импровизована капела служила је једна просторија у градском позоришту. Поп Богдановић је од 1892. године члан "Српске књижевне задруге", са још двојицом мештана. Православне парохије у Вараждину и Великој Кањижи спојиле су се 1905. године у једну, заједничку прве класе. За време Другог светског рата православна црква је била знатно оштећена; дуго се чекало на њену оправку.

Дана 6. септембра 1935. у Вараждину је откривен споменик краљу Александру, који је био први споменик краљу Александру у држави, изградио га је вајар Антун Августинчић.[6]

Становништво[уреди]

Град Вараждин[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[7] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 49.075 48.834 45.844 39.383 31.243 23.743 21.602 17.112 17.441 16.925 14.931 13.021 12.116 12.188 11.560
  • напомене:

Настао из старе општине Вараждин. У 1910. и 1921. садржи део података за општину Горњи Кнегинец.

Вараждин (насељено место)[уреди]

православна црква „Св. Ђорђе“, Вараждин

Број становника по пописима[уреди]

Националност[7] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 41.434 41.846 39.545 34.312 26.460 19.341 17.314 13.467 14.123 13.844 12.130 10.410 9.789 10.014 9.699
  • напомене:

У 1981. смањено издвајањем насеља Храшћица (до 1971. тај део био је ненасељен). У 1991. смањено издвајањем ненасељених делова подручја насеља који су припојени насељима Гојанец, Недељанец (општина Видовец), Нова Вес Петријанечка (општина Петријанец), Свибовец Подравски (општина Срачинец), Срачинец (општина Срачинец), Трновец (општина Трновец Бартоловечки) и Царговец (општина Видовец) те повећано припајањем делова подручја насеља Гојанец, Јалковец, Кућан Мароф и Чрнец Бишкупечки који су до 1981. били ненасељени. Садржи податке за насеља Ново Село на Драви (град Чаковец, Међимурска жупанија) у 1910. и Шандоровец (град Чаковец, Међимурска жупанија) од 1890. до 1921. те за насеље Вараждин Брег (општина Горњи Кнегинец) у 1910. и 1921. Од 1857. до 1948. садржи податке за бивше насеље Бишкупец које је у том раздобљу било одвојено исказано.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Вараждин је имало 41.846 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
38.545 92,11 %
Срби
  
980 2,34 %
Југословени
  
637 1,52 %
Словенци
  
292 0,69 %
Албанци
  
134 0,32 %
Муслимани
  
109 0,26 %
Црногорци
  
75 0,17 %
Македонци
  
56 0,13 %
Мађари
  
33 0,07 %
Бугари
  
14 0,03 %
Чеси
  
11 0,02 %
Немци
  
9 0,02 %
Роми
  
9 0,02 %
Руси
  
9 0,02 %
Украјинци
  
9 0,02 %
Италијани
  
8 0,01 %
Турци
  
8 0,01 %
Словаци
  
7 0,01 %
Аустријанци
  
2 0,00 %
Грци
  
2 0,00 %
Јевреји
  
2 0,00 %
Пољаци
  
2 0,00 %
Румуни
  
2 0,00 %
Русини
  
2 0,00 %
остали
  
10 0,02 %
неопредељени
  
505 1,20 %
регион. опр.
  
38 0,09 %
непознато
  
336 0,80 %
укупно: 41.846

Администрација и политика[уреди]

Вараждин је административно средиште Вараждинске жупаније.

Економија[уреди]

Вараждин је индустријско средиште региона (Виндија, Вартекс, МИВ, Мундус), препуно великих трговачких центара.

Стари град

Култура[уреди]

Од познатих културних догађања, у Вараждину се одржавају Вараждинске барокне вечери те Шпанцирфест.

Образовање[уреди]

Осим шест основних школа, на подручју града постоји неколико средњих школа, факултета, више школе, и врло позната музичка школа.

Средње школе[уреди]

  • Гимназија Вараждин
  • Рударска и хемијска школа
  • Електромашинска школа Вараждин
  • Средња медицинска школа
  • Машинска и саобраћајна школа
  • Техничка школа
  • Привредна школа

Више школе[уреди]

  • Виша текстилна
  • Виша геотехничка
  • Висока електротехничка школа
  • Виша саобраћајна школа

Факултети[уреди]

Знаменитости[уреди]

Барокни центар и стара тврђава су туристичке атракције.

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала на датум 01. 06. 2012. Приступљено 28. 8. 2012. 
  2. ^ Иван Кукуљевић Сакцински: "Варашдин; кратки нацрт са гледишта хисторичног", Загреб 1857. године
  3. ^ Душан Поповић: "Срби у Војодини",Нови Сад 1957. године
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1856. године
  5. ^ "Српски сион", Карловци 1897. године
  6. ^ Политика, Београд, 8. септембар 1935, Страна 15
  7. 7,0 7,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Извор[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.