Варваринска битка

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка на Варварину
Део Првог српског устанка
Време:18. септембар20. септембар 1810.
Место:Варварин
Исход: убедљива српска победа
Сукобљене стране


Српски устаници, Руско царство
Османско царство
Османско царство
Команданти и вође
Карађорђе Петровић
Јозеф Корнелиус Орурк
Османско царство Хуршид паша
Јачина
1.000 пешака 6 топова 15.000
Жртве и губици
Руси једног 1 козака и 2 официра и 37 војника рањена а Срби 15 погинулих и 49 рањених Преко 1.000 избачених из строја

Варваринска битка била је битка између здружене српско-руске војске предвођене Карађорђем Петровићем и Јозефом Орурком са једне стране и турском војском предвођеном Хуршид-пашом. Битка се завршила победом српско-руске војске.

Ток битке[уреди | уреди извор]

План шанца Варваринске битке
Битка на мапи модерне Србије.

Повукавши се са Јасике, српско руска војска се ушанчи у Варваринском пољу. У српско руској војсци налазио се поред српских пешака Ладошки мускетарски одред и један одред козака као и 6 руских топова. Турци предвођени Хуршид пашом стигну код Варварина 18. септембра и Хуршид паша видевши да су се Срби ушанчили, тада изјави пред својим командантима „Све кажете да Србине не смије у поље, него се крије по шуми или по брдима закопава у земљу као свиња, сад ето поља, ето Србина, сад да видимо ко царев хљеб једе.[1] Турци су потом извршили напад на шанац, на кару где су се налазили руски топови, али су били одбијени у велике губитке. Руски командант Орурк је током битке био тик уз борце на грудобрану, храбрећи их. Хуршид паша је тада повукао своју војску на одмор, током чега је и гроф Орурк одморио своје сбаге, приредивши гозбу за команданте. Турци су напали поново тек 20. септембра још већом јачином, али су били спречени од стране руских топова и коњице уз подршку српске пешадије.

Опис шанца[уреди | уреди извор]

Велики шанац на Варварину источном страном био је окренут према Морави. На западној страни налазила су се два бастиона са топовима, која су била окренута према пољу у правцу напада и омогућавала су унакрсну ватру. Шанац је направљен у облику неправилног петоугла. Иза првог бастиона био је смештен барутни магацин. Димензије великог шанца износиле су: чеона страна око 300 m, ширина јужне стране око 50 m, северне око 170 m и стране према Морави око 300 m на северозападној, западној и јужној страни налазили су се ровови са грудобраном који су примали 10-15 војника. Ров је био дубок око једног метра. Бедем је био дебљине око 1 метра. Грудобрани где су били смештени топови били су обложени даскама и споља и изнутра. На унутрашљој страни налазиле су се и корпе са отворима.

Галерија[уреди | уреди извор]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Битка је приказана у стрип едицији „Никад робом” под насловом „Варваринска битка.”

У бици на Варваринском пољу се посебно истакао српски мегданџија Јован Петровић Курсула. Према предању, његова победа у мегдану против турског јунака је битно утицала на подизање морала српско-руске војске и довела до пораза Турака. Јован Курсула је био изузетно храбра личност која се поред битке на Варваринском пољу истакао и у другим биткама овог доба (Чачак, Црни врх, Делиград). Умро је 1813. године након рана задобијених у бици код Делиграда.

Тренутно постоје два споменика који обележавају ову битку, оба у Варварину. Први је споменик грофу Орурку и његовим борцима и налази се на самом месту битке у Село Варварину, код Саставаца места где се спајају Јужна и западна Морава. Споменик је подигнут на стогодишњицу боја на Варваринском пољу. Други споменик је посвећен Јови Курсули и налази се у црквеном парку у Варварину. Оба споменика је открио Краљ Петар Карађорђевић на свечаности поводом стогодишњице битке 1910. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вук, Грађа за српску историју,90

Спољашње везе[уреди | уреди извор]