Варваринска битка

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка на Варварину
Део Првог српског устанка
Време:18. септембар20. септембар 1810.
Место:Варварин
Исход: убедљива српска победа
Сукобљене стране


Српски устаници, Руско царство
Османско царство
Османско царство
Команданти и вође
Карађорђе Петровић
Јозеф Корнелиус Орурк
Османско царство Хуршид паша
Јачина
1.000 пешака 6 топова 15.000
Жртве и губици

Руси: 1 козак, 2 официра и 37 војника рањена

Срби: 15 погинулих и 49 рањених
Преко 1.000 избачених из строја

Варваринска битка била је битка између здружене српско-руске војске предвођене Карађорђем Петровићем и Јозефом Орурком са једне стране и турском војском предвођеном Хуршид-пашом. Битка се завршила победом српско-руске војске.

Ток битке[уреди | уреди извор]

План шанца Варваринске битке
Битка на мапи модерне Србије.

Повукавши се са Јасике, српско руска војска се ушанчи у Варваринском пољу. У српско руској војсци налазио се, поред српских пешака, Ладошки мускетарски одред и један одред козака као и 6 руских топова. Турци предвођени Хуршид пашом су стигли код Варварина 18. септембра и Хуршид паша видевши да су се Срби ушанчили, тада изјави пред својим командантима „Све кажете да Србин не смије у поље, него се крије по шуми или по брдима закопава у земљу као свиња, сад ето поља, ето Србина, сад да видимо ко царев хљеб једе.[1] Турци су потом извршили напад на шанац, на крају где су се налазили руски топови, али су били одбијени уз велике губитке. Руски командант Орурк је током битке био тик уз борце на грудобрану, храбрећи их. Хуршид паша је тада повукао своју војску на одмор, током чега је и гроф Орурк одморио своје снаге, приредивши гозбу за команданте. Турци су напали поново тек 20. септембра још већом јачином, али су били спречени од стране руских топова и коњице, уз подршку српске пешадије.

Опис шанца[уреди | уреди извор]

Велики шанац на Варварину источном страном био је окренут према Морави. На западној страни налазила су се два бастиона са топовима, која су била окренута према пољу у правцу напада и омогућавала су унакрсну ватру. Шанац је направљен у облику неправилног петоугла. Иза првог бастиона био је смештен барутни магацин. Димензије великог шанца износиле су: чеона страна око 300 m, ширина јужне стране око 50 m, северне око 170 m и стране према Морави око 300 m на северозападној, западној и јужној страни налазили су се ровови са грудобраном који су примали 10-15 војника. Ров је био дубок око један метар. Бедем је био дебљине око 1 метар. Грудобрани где су били смештени топови били су обложени даскама и споља и изнутра. На унутрашљој страни налазиле су се и корпе са отворима.

Галерија[уреди | уреди извор]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Битка је приказана у стрип едицији „Никад робом” под насловом „Варваринска битка.”

У бици на Варваринском пољу се посебно истакао српски мегданџија Јован Петровић Курсула. Према предању, његова победа у мегдану против турског јунака је битно утицала на подизање морала српско-руске војске и довела до пораза Турака. Јован Курсула је био изузетно храбра личност која се поред битке на Варваринском пољу истакао и у другим биткама овог доба (Чачак, Црни врх, Делиград). Умро је 1813. године након рана задобијених у бици код Делиграда.

Тренутно постоје два споменика који обележавају ову битку, оба у Варварину. Први је споменик грофу Орурку и његовим борцима и налази се на самом месту битке у Село Варварину, код Саставаца места где се спајају Јужна и западна Морава. Споменик је подигнут на стогодишњицу боја на Варваринском пољу. Други споменик је посвећен Јови Курсули и налази се у црквеном парку у Варварину. Оба споменика је открио Краљ Петар Карађорђевић на свечаности поводом стогодишњице битке 1910. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вук, Грађа за српску историју,90

Спољашње везе[уреди | уреди извор]