Варљиво лето ’68
| Варљиво лето ’68 | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Варљиво лето ’68 |
| Жанр | комедија |
| Режија | Горан Паскаљевић |
| Сценарио | Гордан Михић |
| Продуцент | Милан Жмукић Бошко Савић |
| Главне улоге | Славко Штимац Данило Бата Стојковић Мија Алексић Сања Вејновић Ивана Михић Мира Бањац Неда Арнерић Драгана Варагић |
| Музика | Зоран Христић |
| Сценографија | Миљен Крека Кљаковић |
| Камера | Александар Петковић |
| Монтажа | Олга Скригин |
| Издавачка кућа | Центар филм Београд |
| Година | 1984. |
| Трајање | 91 минута |
| Земља |  Југославија |
| Језик | српски |
| Претходни | |
| Следећи | |
| IMDb веза | |
Варљиво лето ’68 је југословенски филм снимљен 1984. године у режији Горана Паскаљевића и сценарију Гордана Михића. Главне улоге тумаче Славко Штимац, Данило Бата Стојковић, Мија Алексић, Сања Вејновић, Ивана Михић, Мира Бањац и Неда Арнерић.[1]
Пoред филма, постоји и истоимена телевизијска серија.
Радња[уреди | уреди извор]
У лето 1968. године матурант Петар Цвeтковић (Славко Штимац), стасава за љубав, заљубљујући се наизменично и истовремено у више жена, углавном оних зрелих и удатих: апотекарку, пекарку, библиотекарку, у обе ћерке председника суда, своју професорку социологије, због које за матурски рад узима тему из марксизма. Потреба да коначно нађе „жену свог живота” доводи Петра у низ деликатних и комичних ситуација и избезумљује његовог оца (Данило Стојковић), општинског судију, уштогљеног човека, догматских схаватања, који верује да се омладина може васпитавати само „чврстом руком” и који пати због свог буржоаског порекла (отац му је пре рата био геометар и школовао се у Прагу). Када коначно и нађе праву истинску, велику љубав, она из одређених, тада друштвено актуелних збивања, бива прекинута.[2][1]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Славко Штимац | Петар Цветковић |
| Данило Бата Стојковић | Петров отац Веселин |
| Мија Алексић | Петров деда |
| Мира Бањац | Петрова мајка |
| Ивана Михић | Петрова сестра Владица |
| Андрија Мркаић | Петров брат Тадија |
| Сања Вејновић | Ружењка Храбалова |
| Неда Арнерић | Оља Мирановски, библиотекарка |
| Драгана Варагић | Јагодинка Симоновић |
| Миодраг Радовановић | Председник суда Мицић |
| Бранка Петрић | Лепосава Мицић |
| Драган Зарић | Директор гимназије |
| Предраг Тасовац | Апотекаркин супруг |
| Бранко Цвејић | Кум Спасоје |
| Милутин Бутковић | Спасојев отац |
| Зоран Ратковић | Спасојев брат |
| Саво Радовић | Циле, студент |
| Дара Чаленић | Шеф чешког оркестра |
| Боривоје Кандић | Петров друг Ђока |
| Владан Савић | Петров друг Јова |
| Милош Кандић | Конференсије |
| Жика Миленковић | Берберин |
| Предраг Милинковић | Веселинов шофер |
| Еуген Вербер | Веселинов колега |
| Јелица Сретеновић | Веселинова секретарица |
| Лидија Плетл | Сашка Илић, апотекарка |
| Андријана Виденовић | Невена Морено, професорка социологије |
| Миленко Павлов | Пијанац који пева на станици |
| Радослава Маринковић | |
| Ратко Милетић | Власник кафане |
| Александра Симић | |
| Драгица Ристовић | |
| Ирена Жмукић | ћерка председникa суда Мицића |
| Сања Жмукић | ћерка председникa суда Мицића |
Локације[уреди | уреди извор]
Филм је сниман у Срему. Сцене на плажи су снимане на плажи у Чортановцима.[3]
Занимљивост[уреди | уреди извор]
- Југословенска кинотека је у сарадњи са компанијом Вип мобајл и продуцентом филма Центар филм дигитално рестаурирала овај класик, а премијера je обављена 23. августа 2018. године, на затварању првог међународног филмског фестивала Дунав филм фест у Смедереву.
Награде[уреди | уреди извор]
- Бастија: Гран при жирија
- Орлеан: Гран при и награда публике
- Њу Орлеанс
- Москва: Златни витез[4]
Међународни фестивали[уреди | уреди извор]
Културно добро[уреди | уреди извор]
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Ваељиво лето ’68".[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Варљиво лето”. Мој Тв. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Варљиво лето”. РТС. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Varljivo leto '68”. sinemanija.com. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ а б „Варљиво лето које нас још очарава”. Новости. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Варљиво лето ’68 на сајту IMDb (језик: енглески)
- Варљиво лето ’68 - Центар филм
- [1] - Blic
- [2] - Intervju sa Goranom Paskaljevicem - Yugopapir ( Ilustrovana 1984)