Варљиво лето ’68
Варљиво лето ’68 | |
---|---|
![]() Постер за филм | |
Изворни наслов | Варљиво лето ’68 |
Жанр | комедија |
Режија | Горан Паскаљевић |
Сценарио | Гордан Михић |
Продуцент | Милан Жмукић Бошко Савић |
Главне улоге | Славко Штимац Данило Бата Стојковић Мија Алексић Сања Вејновић Ивана Михић Мира Бањац Неда Арнерић Драгана Варагић |
Музика | Зоран Христић |
Сценографија | Миљен Крека Кљаковић |
Камера | Александар Петковић |
Монтажа | Олга Скригин |
Издавачка кућа | Центар филм Београд |
Година | 1984. |
Трајање | 91 минута |
Земља | ![]() |
Језик | српски |
Претходни | |
Следећи | |
IMDb веза |

Варљиво лето ’68 је југословенски филм снимљен 1984. године у режији Горана Паскаљевића и сценарију Гордана Михића. Главне улоге тумаче Славко Штимац, Данило Бата Стојковић, Мија Алексић, Сања Вејновић, Ивана Михић, Мира Бањац и Неда Арнерић.[1]
Пoред филма, постоји и истоимена телевизијска серија.
Радња[уреди | уреди извор]
У лето 1968. године матурант Петар Цвeтковић (Славко Штимац), стасава за љубав, заљубљујући се наизменично и истовремено у више жена, углавном оних зрелих и удатих: апотекарку, пекарку, библиотекарку, у обе ћерке председника суда, своју професорку социологије, због које за матурски рад узима тему из марксизма. Потреба да коначно нађе „жену свог живота” доводи Петра у низ деликатних и комичних ситуација и избезумљује његовог оца (Данило Стојковић), општинског судију, уштогљеног човека, догматских схаватања, који верује да се омладина може васпитавати само „чврстом руком” и који пати због свог буржоаског порекла (отац му је пре рата био геометар и школовао се у Прагу). Када коначно и нађе праву истинску, велику љубав, она из одређених, тада друштвено актуелних збивања, бива прекинута.[2][1]
Улоге[уреди | уреди извор]
Глумац | Улога |
---|---|
Славко Штимац | Петар Цветковић |
Данило Бата Стојковић | Петров отац Веселин |
Мија Алексић | Петров деда |
Мира Бањац | Петрова мајка |
Ивана Михић | Петрова сестра Владица |
Андрија Мркаић | Петров брат Тадија |
Сања Вејновић | Ружењка Храбалова |
Неда Арнерић | Оља Мирановски, библиотекарка |
Драгана Варагић | Јагодинка Симоновић |
Миодраг Радовановић | Председник суда Мицић |
Бранка Петрић | Лепосава Мицић |
Драган Зарић | Директор гимназије |
Предраг Тасовац | Апотекаркин супруг |
Бранко Цвејић | Кум Спасоје |
Милутин Бутковић | Спасојев отац |
Зоран Ратковић | Спасојев брат |
Саво Радовић | Циле, студент |
Дара Чаленић | Шеф чешког оркестра |
Боривоје Кандић | Петров друг Ђока |
Владан Савић | Петров друг Јова |
Милош Кандић | Конференсије |
Жика Миленковић | Берберин |
Предраг Милинковић | Веселинов шофер |
Еуген Вербер | Веселинов колега |
Јелица Сретеновић | Веселинова секретарица |
Лидија Плетл | Сашка Илић, апотекарка |
Андријана Виденовић | Невена Морено, професорка социологије |
Миленко Павлов | Пијанац који пева на станици |
Радослава Маринковић | |
Ратко Милетић | Власник кафане |
Александра Симић | |
Драгица Ристовић | |
Ирена Жмукић | ћерка председникa суда Мицића |
Сања Жмукић | ћерка председникa суда Мицића |
Локације[уреди | уреди извор]
Филм је сниман у Срему. Сцене на плажи су снимане на плажи у Чортановцима.[3]
Занимљивост[уреди | уреди извор]
- Југословенска кинотека је у сарадњи са компанијом Вип мобајл и продуцентом филма Центар филм дигитално рестаурирала овај класик, а премијера je обављена 23. августа 2018. године, на затварању првог међународног филмског фестивала Дунав филм фест у Смедереву.
Награде[уреди | уреди извор]
- Бастија: Гран при жирија
- Орлеан: Гран при и награда публике
- Њу Орлеанс
- Москва: Златни витез[4]
Међународни фестивали[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 „Варљиво лето”. Мој Тв. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Варљиво лето”. РТС. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Varljivo leto '68”. sinemanija.com. Приступљено 12. 4. 2020.
- ↑ 4,0 4,1 „Варљиво лето које нас још очарава”. Новости. Приступљено 4. 2. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Варљиво лето ’68 на сајту IMDb (језик: енглески)
- Варљиво лето ’68 - Центар филм
- [1] - Blic
- [2] - Intervju sa Goranom Paskaljevicem - Yugopapir ( Ilustrovana 1984)