Пређи на садржај

Васа Павковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Васа Павковић
Васа Павковић
Датум рођења(1953-02-03)3. фебруар 1953.(71 год.)
Место рођењаПанчевоФНР Југославија

Васа Павковић (Панчево, 3. фебруар 1953) српски је књижевник, књижевни критичар, лексикограф и књижевни уредник.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Његов отац Бранислав био је столар а мајка домаћица. Основну школу и гимназију завршио је у Панчеву, а након тога, 1972. године уписао Филолошки факултет у Београду, који је и завршио 1976. на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Исте године, на катедри за општу лингвистику и јужнословенске језике, уписао је постдипломске студије које је завршио 1979. године одбраном магистарског рада „Речник поезије Милана Ракића”.

Запослио се на Институту за српски језик 1977. Један је од уредника Речника САНУ. Од 2018. је у пензији и ангажован као спољни сарадник.[1]

Његова прва књига песама Калеидоскоп објављена је 1981. године, а за ту књигу добио је и Бранкову награду.

Васа Павковић је објавио дванаест песничких књига, десет збирки прича, три романа, девет књига критика, као и две књиге посвећене стрипу и још много тога. Написао је преко хиљаду критика и мноштво прилога у периодици Србије и Југославије.

Један је од десет оснивача Српског књижевног друштва и један од дванаест писаца који су основали Балкански књижевни гласник. Био је сарадник радио-емисије „Звиждук” око 15 година, а уредник од 1999. године до 2008. Сарадник је и регионалног центра за таленте.

Био је уредник у Народној књизи (Народна књига – Алфа). Уређивао је едиције: „Антологија светске књижевности”, „Алфа”, „Мегахит”, „Зид” и „ПОСТ-” и „Бисери светсаке књижевности”. Био је уредник магазина Квартал (2003–2019) и двонедељних новина Бестселер (2009). Био је уредник часописа Књижевна реч (1984–1989),

Свеске (1989–1996), Књижевност (1989–2003), Књижевни гласник (1998–2003), едиције „Прва књиге Матице српске” (1990–2001).

Књижевне и критичке текстове објављивао је у преко педесет домаћих периодичких издања, између осталих у: Летопису Матице српске, Књижевној речи, Речи, Књижевним новинама, Пољима, Повељи, Градини, Књижевном магазину. Био је стални књижевни критичар Дневника, Политике, Наше Борбе, Демократије, НИН-а, Времена, Данаса.[2]

Павковић је велики познавалац стрипа и угледни деценијски критичар у овој области. Преферира савремени француски стрип и класични амерички, које сматра најквалитетнијим. Такође је велики труд уложио у вредновање српског и југословенског стрипа. У књизи Слатки стрип („Народна књига“ и „Алфа“, Београд, 2001) објавио је своје сабране текстове о страном стрипу, који су излазили у разним новинама више од двадесет година, већином потписани псеудонимом „В. Фумети“. Исти издавачи су објавили и следећу Павковићеву књигу Наш слатки стрип (2003), где су сабрани чланци посвећени српском и југословенском стрипу и ревијама.

Његови текстови су објављивани у неколико земаља – Шведској, Немачкој, Русији, Мађарској, Аустрији, Грчкој, Бугарској итд.

Од 2001. године живео је у Београду, а по пензионисању вратио се у Панчево.

Књиге поезије

[уреди | уреди извор]
  • Калеидоскоп (1981)
  • Опсесија (1985)
  • Телесна страст (1989)
  • Несигурност у тексту (1994, 1996)
  • Конверзија (1994)
  • Књига о ластавицама (2000)
  • Божанске клопке (2001)
  • Помало далеко (2005)
  • Елегије и баладе из прошлог столећа (2007)
  • Ватрена линија (2007; изабране и нове песме)
  • У варљивом животу (2012)
  • Мајстори певачи ( 2013)
  • Нa oдмoришту (2019)

Књиге прича

[уреди | уреди извор]
  • Монструм и друге фикције (1990)
  • Мачије очи (1994)
  • Хипнотисан (1996)
  • Последњи штићеник ноћи (2001, 2004)
  • Мој живот на Марсу (2005
  • Црнац у белој кошуљи (2008)
  • Дeсeт зaмки (2016)
  • Oкeaн Дунaв (2016)
  • Ехо Београда (2020)
  • Далеки, далеки сусрет (2022)
  • Љубавнички декамерон (1999)
  • Месец јануар (2003)
  • Доктор Батут против надрилекара (2006)

Критичке књиге

[уреди | уреди извор]
  • Шум Вавилона (1988, с Михајлом Пантићем)
  • Све стране света (1991)
  • Критички текстови (1997)
  • Дух модернизма (2000)
  • Поглед на свет (2002)
  • Поглед кроз прозу (2006)
  • Девет заборављених приповедача (2006)
  • Пустoлoвинe с пoeзијом (2015)
  • Стaрo злaтo (2018)

Галерија

[уреди | уреди извор]
Циклус Словенска и српска фантастика у Универзитетској библиотеци у Београду 2019.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „мр Васа Павковић”. Институт за српски језик САНУ. Приступљено 19. 1. 2023. 
  2. ^ „Васа Павковић”. Српско књижевно друштво. Приступљено 19. 1. 2023. 
  3. ^ „Васи Павковићу награда „Кочићево перо. Политика. 13. 6. 2016. Приступљено 19. 1. 2023. 
  4. ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2018), 17. мај 2018.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]