Васо Пелагић

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Васа Пелагић)
Васа Пелагић
Vasa Pelagic.jpg
Васа Пелагић
Датум рођења 1833.
Место рођења Горњи Жабар
 Османско царство
Датум смрти 25. јануар 1899.
Место смрти Пожаревац
 Краљевина Србија

Васа Пелагић (Горњи Жабар 1833Пожаревац 1899) је био представник утопијског социјализма код Срба у другој половини XIX века,[1] просветни радник и народни лекар.

Биографија[уреди]

Споменик Васи Пелагићу у Карађорђевом парку, Београд

Похађао је нижу гимназију. Ђак Богословије у Београду постао је 1857. Године 1860. постао је учитељ српске основне школе у Брчком, где је основао српску читаоницу, једну од првих у Босни. Одатле преко Београда је кренуо у Русију. На Московском универзитету је слушао предавања из политичке медицине и историје медицине.

После 2 године боравка у Русији, вратио се у Бањалуку и постао је управник Српско православне богословије, која је била и прва средња школа у Босни. За школске потребе и ради ширења просвете у народу штампао је 1867. године у Београду „Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље“. Примио је чин архимандрита да би заштитио Богословију у Бањој Луци од реакционарних елемената све три вере, којима се није допадао његов слободоуман школски програм.

Године 1869. бива прогнан у Малу Азију (тачније у Кјутјају), под оптужбом да критикује турски режим у Босни. Из прогонства се спасао 1871. године уз помоћ Русије и преко Цариграда је дошао у Србију. Учествује у раду Уједињене омладине српске и председава њеној скупштини у Вршцу. Одатле одлази на Цетиње и учествује у покрету Дружине за ослобођење српства. Долази у сукоб са књазом Николом и 1872. године одлази у Нови Сад. Године 1873. борави у Грацу, Прагу, Трсту и Цириху; тада се одриче верске службе.

Учествује у босанском устанку 1875. године и пише Програм усташких права и друге меморандуме за босанске устанике. Током осамдесетих година је боравио у Србији, али због ширења социјалистичких идеја бива протеран неколико пута у Румунију и Бугарску. Године 1888. сарађује у социјалистичком листу Српски занатлија. Учествује на скупштини Занатлијског удружења у Врању 1892. и настоји да се оснује Социјалистичка партија Србије. Издаје низ брошура и књига о социјализму и сарађује у листовима Занатлијски савез и Социјал-демократ којима је био и један од оснивача. Чланке објављује и у бугарској социјалистичкој штампи, а радови се преводе и на бугарски. Због свог слободног става био је трн у оку режиму у Србији. Јавно је рашчињен, затваран у лудницу и после осуђиван на затвор. Свој живот је окончао у пожаревачком казненом затвору 25. јануара 1899. године.

Својим идејама које је објавио у својим књигама, брошурама и новинским чланцима, је пуно утицао на радничке и сељачке масе на просторима Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Бугарске.

Дела и радови[уреди]

Сем

  • Историје Босанско-херцеговачке буне, и
  • Стварног народног учитеља (дјела која су доживјела многа издања),

написао је дела из домена социјализма:

  • Одговор на четири друштвена питања,
  • Социјализам и основни препорођај друштва,
  • Спас Србије и српства,
  • Благодатник,
  • Наука и радни народ...

Залагао се за реформу школства и те идеје је излагао у делима:

  • Нова наука о јавној настави,
  • Руковођа за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље,
  • Преображај школе и наставе...

Анитирелигиозне тезе је изложио у делима:

  • Умовање здравог разума,
  • Посланица Богу,
  • Колико нас кошта Бог и господар?...

Референце[уреди]

  1. Daskalov, Roumen; Mishkova, Diana (12 November 2013). Entangled Histories of the Balkans - Volume Two: Transfers of Political Ideologies and Institutions. BRILL. стр. 233. ISBN 978-90-04-26191-4. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]