Василије Качавенда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Василије (Качавенда)
Vasilije kacavenda1.jpg
Основни подаци
Помјесна црква Српска православна црква
Архијерејски чин епископ
Титула умировљени епископ зворничко-тузлански
Начин обраћања Његово преосвештенство
Држава Босна и Херцеговина
Посљедња епархија Епархија зворничко-тузланска
Године службе 19782013.
Претходник Лонгин (Томић)
Насљедник Хризостом (Јевић)
Лични подаци
Световно име Љубомир Качавенда
Датум рођења 19. децембар 1938.
Мјесто рођења Сарајево
Краљевина Југославија

Василије (световно Љубомир Качавенда; Сарајево, 19. децембар 1938) умировљени је епископ зворничко-тузлански.

Биографија[уреди]

По завршеној основној школи, успешно је завршио петоразредну богословију, а потом и Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Поред тога, студирао је права и археологију.[1]

Замонашен је у манастиру Озрен 1957. године. Године 1960. унапређен је у чин јеромонаха, а убрзо је одликован правом ношења црвеног појаса и чином протосинђела. Као сабрат манастира Озрен постављен је на дужност архијерејског замјеника и секретара Црквеног суда Зворничко-тузланске епархије у Тузли.

Након смрти епископа Лонгина, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на свом редовном засједању 1978, изабрао је Василија за новог епископа зворничко-тузланског. Наречење новог епископа обављено је 24. јуна, а свечана архијерејска хиротонија 25. јуна 1978. у Саборној цркви у Београду. Свету архијерејску литургију служио је патријарх српски Герман, уз саслужење епископа банатског Висариона и шабачко-ваљевског Јована, десет свештеника и десет ђакона.[1] Свечано устоличење је обављено 16. јула 1978. уз присуство неколико хиљада људи из епархије и шире.[1]

На седници Светог архијерејског синода од 22. априла 2013. усвојена је његова оставка на службу активног епархијског архијереја,[2] коју је поднео из здравствених разлога 6. новембра 2012. Затим, Свети архијерејски сабор га је 29. маја 2013. коначно и трајно разрешио управљања Епархијом зворничко-тузланском.[3]

Умировљен је након више оптужби за педофилију, и сексуално злостављање деце, али су као главни разлози пензионисања наведени здравствени проблеми.[4][5][6]

Доживео је мождани удар (шлог) у петак 20. септембра 2013. године, од кога се опорављао у Клиничком центру Србије[7] где је оперисан 22. септембра 2013.[8]

Сексуално злостављање деце[уреди]

У новембру 2012. године снимци на којима је био приказан Качавенда како орално општи са малолетним дечацима предати су Синоду СПЦ.[9][10] Качавенда је поднео оставку 9. новембра исте године, због како је тврдио "здравствених проблема". Касније се предомислио и одлучио да остане на позицији владике.[11][12] Када су клипови на коме сексуално злоставља дечаке постали доступни јавности априла 2013. године, рекао је да ће се борити против оптужби против њега. Поднео је оставку на место владике други пут 22. априла 2013. године која је одмах била прихваћена од стране СПЦ.[13][14] Био је раздужен свих дужности на дан 29. мај 2013. године.

Српска полиција је у Београду 11. априла уз помоћ Бојана Јовановића, који је био ђакон у Качавендином манастиру, ухапсила двојицу мушкараца који су покушали да за 100.000 евра продају видео на коме Владика Качавенда сексуално злоставља 4 малолетна дечака.[15][16] Видео је трајао око 2,5 сата. Један од ухапшених мушкараца, који је служио као ђакон у истом манастиру где је служио и Качавенда, је изјавио да је Качавенда покушао да га пољуби у врат и да га је додиривао по интимним деловима тела, те је рекао да је због тога и напустио СПЦ.[17]

Српска православна црква се није оглашавала по овом питању, иако су постојале тврдње да се Владика Качавенда бавио силовањем, подвођењем и сексуалним злостављањем деце. Поглавар СПЦ Иринеј изјавио је да није постојало довољно доказа на основу којих би Качавенда био смењен. Иринеј је изјавио да је 2013. године након прикупљања доказа о силовању, злостављању, привођењу деце и шверцу, Владика Качавенда био смењен, иако је за медије дата изјава да су "здравствени разлози у питању". [18] [19]

Признања[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије“, на порталу Српске православне цркве
  2. ^ „Саопштење за јавност Светог архијерејског синода Српске православне цркве, 22. април 2013”. Spc.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  3. ^ „Сабор СПЦ: Качавенда коначно и трајно разрешен („Политика“, 29. мај 2013)”. Politika.rs. 29. 5. 2013. Приступљено 11. 2. 2016. 
  4. ^ „Video: Vasilije Kačavenda - Vladika koji je blagosiljao smrt i dobio Zahvalnicu MRV BiH - Magazin Plus”. Magazinplus.eu. 19. 1. 2010. Приступљено 11. 2. 2016. 
  5. ^ „Đakon optužio Kačavendu za silovanja, šverc...”. B92.net. 17. 11. 2015. Приступљено 11. 2. 2016. 
  6. ^ „Episkop Vasilije Kačavenda, zaslužni građanin”. Vesti.rs. 8. 12. 2012. Приступљено 11. 2. 2016. 
  7. ^ V. Mitrić. „Качавенда доживео мождани удар („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)”. Novosti.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  8. ^ V. Mitrić. „Владика Качавенда изашао из шок собе („Вечерње новости“, 25. септембар 2013)”. Novosti.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  9. ^ „NOVI VIDEO: Vladika Kačavenda ljubi dečaka?! - Kurir”. Kurir.rs. 21. 5. 2013. Приступљено 11. 2. 2016. 
  10. ^ Jevtić, Željka. „"Blic" imao uvid u vladikin porno snimak: Kačavenda ljubio maloletnika u usta”. Blic.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  11. ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / Vladika Vasilije podneo ostavku zbog bolesti”. Vesti-online.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  12. ^ „Vesti online / Vesti / Hronika / Vladika Kačavenda čeka izveštaj policije”. Vesti-online.com. 19. 4. 2013. Приступљено 11. 2. 2016. 
  13. ^ „Vesti online / Vesti / Ex YU / Sinod razrešio Vasilija Kačavendu”. Vesti-online.com. 22. 4. 2013. Приступљено 11. 2. 2016. 
  14. ^ 11:30 20. Jun 2013. (20. 6. 2013). „ŠOKANTNO: Vladika Kačavenda oralno zadovoljava mladića! (18+) (FOTO) (VIDEO) | Telegraf – Najnovije vesti”. Telegraf.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  15. ^ „Vesti online / Vesti / Hronika / Uhapšen zbog preprodaje pornića vladike Kačavende”. Vesti-online.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  16. ^ 02:20 (22. 4. 2013). „Vesti online / Vesti / Srbija / Kačavenda preti tužbom za klevetu”. Vesti-online.com. Приступљено 11. 2. 2016. 
  17. ^ Sarajevo, Radio. „Ispovijest Kačavendinog monaha: Pedofilija i razvrat | Radio Sarajevo”. Radiosarajevo.ba. Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2015. Приступљено 11. 2. 2016. 
  18. ^ „Irinej: Nismo verovali da je Kačavenda pedofil!”. alo.rs. Приступљено 11. 2. 2016. 
  19. ^ „PATRIJARH IRINEJ ZA KURIR: Nismo verovali da je vladika Kačavenda pedofil! - Kurir”. Kurir.rs. 21. 11. 2015. Приступљено 11. 2. 2016. 
  20. ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012. 

Спољашње везе[уреди]