Пређи на садржај

Василије Крестић

С Википедије, слободне енциклопедије
Василије Крестић
Лични подаци
Датум рођења(1932-07-20)20. јул 1932. (93 год.)
Место рођењаЂала, Краљевина Југославија

Василије Крестић (Ђала, 20. јул 1932) српски је историчар, универзитетски професор и академик. Крестић је професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и редовни члан САНУ.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу похађао је у месту рођења а гимназију у Зрењанину.

Пре него што се посветио науци Крестић је био активан одбојкаш, наступао је за Партизан где је био члан првих послератних шампионских генерација београдских црно–белих, а потом и за суботички Спартак. Био је и репрезентативац Југославије.[2]

Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1957. На истом факултету докторирао је 1967.[1] са темом „Хрватско-угарска нагодба 1868. године“.

За доцента је изабран 1967, за ванредног професора 1973, а за редовног 1979. године. Од 1981. је шеф Катедре за националну историју Новог века. У пензији је од 1997.[3]

За дописног члана САНУ изабран је 1981. а за редовног 1991. године. Од 1982. до 2023. био је директор Архива САНУ. Члан Председништва САНУ је од 1995. Секретар Одељења историјских наука постао је 1998. године.[4] Био је један од два кандидата за председника САНУ 2007. године.[5]

Василије Крестић на слици Петра Омчикуса.

Ради научног усавршавања и научног истраживања боравио је у Будимпешти, Бечу, Мајнцу, Прагу, Москви и Бону. Његово научно интересовање везано је за шири простор јужнословенских земаља у раздобљу од XVIII до XX века. Као познавалац аустријских архива више година био је члан експертског тима Србије који је радио на рестаурацији архивске грађе однете из Србије током Првог и Другог светског рата.[6]

Учествовао је у писању Меморандума САНУ.[6]

Неколико година био је главни и одговорни уредник „Историјског гласника”, органа Историјског друштва Србије. Члан је редакције „Зборника за историју” Матице српске. Покренуо је „Зборник за историју Срба у Хрватској”, чији је одговорни уредник. Учествовао је на многим научним скуповима у земљи и иностранству на којима је подносио саопштења.

Бави се историјом Срба и Хрвата, српско-хрватских односа и југословенске идеје. Његова књига „Геноцидом до велике Хрватске” имала је седам издања на српском, два на енглеском, једно на француском и руском језику.[7]

Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју.[6] Из тих области написао је и објавио више од 250 радова (монографија, студија, чланака, расправа и есеја ). Међу значајнијим делима је „Срби у Угарској (1790-1918)“.[8] Његова изабрана дела у 15 књига објављена су 2022. године.[9]

Радови су му превођени и објављени на енглеском, француском, немачком, мађарском, чешком, бугарском и грчком језику.

Василије Крестић је члан Сената Републике Српске од 1996. године.

Награде

[уреди | уреди извор]

Носилац је више друштвених награда и признања:[1]

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „КРЕСТИЋ ВАСИЛИЈЕ”. sanu.ac.rs. Приступљено 29. 1. 2024. 
  2. ^ Одлазим из власти али настављам борбу
  3. ^ „Василије Ђ. Крестић”. prometej.rs. Приступљено 29. 1. 2024. 
  4. ^ Биографија на сајту САНУ
  5. ^ Ко ће бити на челу САНУ („Политика“, 16. март 2007)
  6. ^ а б в „Izabrana dela Vasilija Krestića - 15 knjiga – Pravoslavna Reč”. pravoslavnarec.com. Приступљено 29. 1. 2024. 
  7. ^ Крестић, Василије (2025-01-29). „Василије Крестић: Одговор академику Душану Теодоровићу”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2025-08-18. 
  8. ^ Војводина одувек била дика српства („Вечерње новости”, 30. новембар 2013)
  9. ^ Симић, Ј. (10. 8. 2022). „ЛЕГАТ ЗА БУДУЋНОСТ: Објављена сабрана дела Екмечића и изабрана Крестићева дела”. Вечерње новости. Приступљено 2. 10. 2022. 
  10. ^ „Октобарска награда Београда”. www.odlikovanja.sanu.ac.rs. Приступљено 7. 3. 2023. 
  11. ^ „Изванредни Златни беочуг”. www.odlikovanja.sanu.ac.rs. Приступљено 7. 3. 2023. 
  12. ^ „Ћоровићеви сусрети писаца и историчара”. РТРС. Приступљено 6. 3. 2023. 
  13. ^ АКАДЕМИКУ КРЕСТИЋУ „МИХАЈЛО ПУПИН”: Додељено највише признање Војводине за изузетне резултате у свим областима („Вечерње новости”, 7. октобар 2021)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Василије_Крестић&oldid=30374087”