Васиљ Грђић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Васиљ Грђић
Srbin Vasilj Grdjic (1875-1934), prvooptuzeni u Banjaluckom veleizdajnickom procesu.jpg
Васиљ Грђић
Биографија
Датум рођења (1875-04-01)1. април 1875.
Место рођења Гацко
Османско царствоОсманско царство
Датум смрти 26. октобар 1934.(1934-10-26) (59 год.)
Место смрти Београд
Краљевина ЈугославијаКраљевина Југославија
Религија православна
Професија учитељ

Васиљ Грђић (1. април 1875. Гацко26. октобар 1934. Београд, Краљевина Југославија) је био српски национални, политички и културни радник из источне Херцеговине.

Биографија[уреди]

Васиљ Грђић је рођен 1. априла 1875. у месту Гацко у источној Херцеговини. Основну школу завршио у Гацку и Мостару, гимназију у Сарајеву, а Филозофски факултет у Бечу и Грацу. Припадао је средњој, радикалнијој, генерацији националних бораца против Аустроугарске у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини због чега је врло рано дошао у сукоб са старијом генерацијом бораца за црквено-школску аутономију Срба у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини. Био је уредник листова „Српска ријеч“ (1906.) и „Народ“ (1907). Био је дугогодишњи секретар Српског културно просвјетног друштва СКПД „Просвјета“ и један од најзаслужнијих за успјешан рад и просперитет овог друштва. Један је од најактивнијих чланова тзв. „Народове групе“ у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини, коју су чинили млађи српски интелектуалци из Херцеговине, а која се истицала жестоким опозиционим ставом према Аустроугарској. Биран је за посланика Босанског сабора 1910. године, за срезове Билећа, Гацко и Невесиње, а одмах на почетку Првог свјетског рата ухапшен је од стране Аустроугарских власти. Био је првооптужени на Бањалучком велеиздајничком процесу (3. новембра 1915. — 22. априла 1916.), на коме се судило 156 Срба из аустроугарске провинције Босне и Херцеговине. Заједно са њих 16, осуђен је на смрт вјешањем, али је заузимањем шпанског краља помилован. Послије рата био је члан Народног вијећа за Босну и Херцеговину и активни политички радник у редовима Демократске странке.

Биран је народног посланика у Скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенеца.

Васиљева супруга била је Георгина Стојановић (1891—1956). Она је потицала из чувене породице Стојановић из Приједора. Била је рођена сестра лекара и народног хероја Младена и вајара Сретена Стојановића.

Умро у Београду, 26. октобра 1934. године.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Јован М. Поповић, Неимари Југославије, Београд 1934. pp. 391–392.
  • Споменица Васиља Грђића, Сарајево 1935.