Васкуларна деменција

С Википедије, слободне енциклопедије
Васкуларна деменција
Промене на мозгу код васкуларне деменције (Бинсвангерова болест)

Васкуларна деменција је постепени и трајни губитак функције мозга, или когнитивно погоршање изазвано оштећењем крвних судова у мозгу, након једног или више можданих удара (инфаркта мозга) који су се појављивали у одређеном времену, код пацијената са одређеним болестима. Она утиче на памћење, размишљање, језик, расуђивање и понашање.[1][2][3] Клиничка слика је ра­зноврсна, а у неуролошком налазу се могу наћи пирами­дални и екстрапирамидални знаци, псеудобулбарна парализа, поремећаји ходања и инконтиненција мокраће.

Како је лечење наста­лог оштећења код васкуларне деменције јако ограничено, њене последице које настају постепено, и најчешће напредује током година, могу се пра­вовременом и тачном дијагнозом спречити. Зато је важно рано откривање, тачна дијагноза и правовремена превенција болести. Лечење је слично оном код Алцхајмерове деменције.[4]

Синоними[уреди | уреди извор]

Мултиинфарктна деменција — Постинфарктна деменција — Кортикална васкуларна деменција — Хронични васкуларни мождани синдром — Васкуларно когнитивно оштећење — Бинсвангерова болест.

Историја[уреди | уреди извор]

Васкуларна деменција није једна болест; већ то је то синдром која се односи на различите васкуларне механизме. Први пут су 1899. године артериосклероза и сенилна деменција описане су као различити синдроми., да би 1969. године, Мајер-Грос и сарадници описали овај синдром и указали на то да је хипертензија узрок болести у око 50% пацијената. Да би нешто касније истраживањима утврђено да пацијенти који су имали мождани удар имају и повећани ризик за васкуларну деменцију.

Године 1974. Хачински и сарадници су сковали термин мултинфарктна деменција. Године 1985, Либ је увео шири појам назваши болест — васкуларна деменција.

Недавно су Бовлер и Хачински увели нови термин за овај синдром, васкуларно когнитивно оштећење.[5]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Васкуларна деменција је други најчешћи узрок деменције након Алцхајмерове болести код људи старијих од 65 година.[6]

Морбидитет/Морталитет

На глобалном нову преваленција болести је:

  • 1,5% у западним земљама Еворпе у којима је регистровано нпр. 8.000 старијих људи у Данској који пате од васкуларне деменције, а око 15.000 особа пати од васкуларне деменција и Алцхајмерова болести.[7][8]
  • 2,2% у Јапану, у коме на овај облик деменција отпада 50% свих деменција
  • 2,43% у САД. Једна студија је открила да у САД специфично, преваленција васкуларне деменције код свих појединаца старијих од 71 године износи 2,43%, а друга студија је показала да се преваленција деменције дуплира за сваких 5,1 година старости.

Инциденција деменције је девет пута већа код болесника који су имали мождани удар него у контролној групи. Око 25% пацијената који су имали мождани удар развије новонасталу деменцију у првој години након можданог удара. Релативни ризик од инцидентне деменције је 5,5% у року од четири године од можданог удара.

Петогодишње преживљавање оболелих од васкуларне деменције је 39%, у односу на 75% здравих особа истог животног доба. Врхунац учесталости је између четврте и седме деценије живота, а 80% пацијената дуже време боловало је од хипертензије.[9]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Васкуларну деменцију узрокује низ малих можданих удара (инфаркта), или блокада дотока крви у било који део мозга, у коме је више од једне области у мозгу оштећено због недостатка крви.

Ако се проток крви заустави дуже од неколико секунди, мозак не може добити кисеоник, што може резултовати трајним оштећењем можданих ћелија.

Када инфарк погађаја малу површину, можда неће бити симптома и носи назив тихи мождани удар. Временом, пошто је више подручја мозга трајно оштећено, појављују се симптоми деменције.

Како сви мождани удари нису тихи, они утичу на снагу, сензацију или неку другу функцију мозга и нервног система (неуролошки систем) и такође могу довести до деменције.

Фактори ризика[уреди | уреди извор]

Фактори ризика за настанак васкуларне деменције у начелу су истоветни са онима код можданог удара, у које спадају:

Међутим треба имати у виду да је појава васкуларне деменције условљена не једним већ већим бројем фактора, односно дугогодишњим и истовременим делова­њем више васкуларних фактора ризика.[11]

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Васкуларна деменција: истине и контроверзе

Питање које се намеће у литератури последњих го­дина јесте да ли је васкуларна деменција посебан ентитет или доприно­сећа компонентна у разним облицима деменције дру­гих етиологија, односно у оквиру ентитета мешовите деменције.[12]

У патогенези васкуларне деменције и когнитивног пада наводе се три основна патофизиолошка механизма:[12]

1. Стеноза већег броја можданих артериола

Ова стеноза има за последицу хипоперфузију доминантно фронто-темпоропаријеталних региона беле мождане масе.

2. Оклузија лумена малих крвних судова,

Ова врста оклузије. која је најчешће је локализована у пределу чеоних режњева, ређе путамена, таламуса и понса, доводи до лакунарних инфаркта мозга.

3. Страте­шки локализовани мождани удар

Овај облик можданог удара претежно је леколазован у хипокампусу, меди­јалном делу таламуса, десном паријеталном режњу и једру каудатуса.[13][14] Међутим и поред напред посебно описана три основна патофизиолошка механизма, код васкуларне деменције се ради о јединству дејства сва три наведана механизама, на шта указују чињенице из до сада спроведена истраживања о факторима ризика.

Класификације васкуларне деменције[уреди | уреди извор]

Према патогенетским механизмима настанка васкуларне деменције наводе се следеће две класификације васкуларне деменције — према Коноу и сарадницима из 1997. године и новија, према Волину и сарадницима из 2003. године:

Класификација васкуларне деменције према
Коноу и сарадницима, 1997.[15]		 Класификација васкуларне деменције према
Волину и сарадницима, 2003.[16]
  • Мултиинфарктна деменција
  • Деменција услед стратешки постављених појединачних инфаркта
  • Деменција услед мултилакунарног удара
  • Бинсвангерова супкортикална артериосклеротска енцефалопатија
  • Комбинација прва три подтипа
  • Хеморагијска деменција
  • Супкортикалне деменције
  • Комбинована Алцхајмерова болест
  • Деменција после можданог удара
  • Супкортикална васкуларна деменција
  • Алцхајмерова болест + васкуларна деменција

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Симптоми и занци клиничке слике васкуларне деменције могу да почну изненада после можданог удара или постепено ако је пацијент има више инфаркта или крварења у дужем временакаком периоду, или ако са хронична болест крвних судова мозга погоршава. Симптоми варирају, и у зависности од локације и величине оштећења мозга, јављају се у фазама које могу да утиче на само једну или неколико специфичних когнитивних функција.[17]

Пацијент са васкуларном деменцијом може бити са:

  • израженом заборавношћу,
  • отежаном концентрацијом и пажњом,
  • проблемима проналажење правих речи,
  • проблемима у оријентацији у простору.

Други типични знаци, који јако могу да варирају су: слабост или парализа једне стране тела, промене у вези са осећањима (туга, депресија).[18]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Васкуларна деменција се дијагностикује када постоји доказ о болести крвних судова у мозгу и поремећај когнитивне функције која омета свакодневни живот, на основу добро узета анамнезе и клинички неуролошких и сликовних прегледа који представљају основу тачне дијагнозе.[19]

Постојеће промене у мозгу и крвним судовима мозга и врата, који указују на васкуларну деменцију могу бити добро приказане на компјутеризованој томографији, магнетној резомнанци мозга, као и колор доплеру крвних судова врата и базе мозга.[20]

Магнетна резонантна томографија два пацијената са васкуларном деменцијом

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Васкуларна деменција може да буде слична Алцхајмеровој болести и често се у клиничкој пракси среће мешавина Алцхајмерове болести и васкуларне деменције.[21]

Терапија[уреди | уреди извор]

Како за сада не постоји специфична терапија за лечење васкуларне деменције, а болест се у већини случајева јавља заједно са Алцхајмеровом деменцијом, доказано је да употреба лекова који се користе у лечењу ове деменције такође може помоћи и код лечења васкуларне деменције.

Међу најчешће коришћене лекове спадају: инхибитори холинестеразе (донепезил, галантамин и ривастигмин).[22][23]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Наконм спроведених студија установљено је просечно трајање живота болесника с деменцијом које су показале да је једногодишња смртност била три до четири пута већа код пацијената након првог упућивања на дневну клинику за деменцију у поређењу са општом популацијом. Ако је пацијент болнички лечен због деменције, смртност је била чак и већа него код пацијената хоспитализованих због кардиоваскуларних болести. Утврђено је да васкуларна деменција има неупоредиво лошију стопу преживљавања у поређшењу с Алцхајмеровом болешћу, међутим једна велика шведска студија из 2014 показала је да је прогноза лошија за мушке и старије пацијенте.

За разлику од Алцхајмерове болести, која слаби имуни систем болесника, узрокујући да они подлегну бактеријским инфекцијама попут упале плућа, васкуларна деменција може бити директан узрок смрти због могућности фаталног прекида у можданој циркулацији.

Васкуларна деменција се не може излечити, али има много начина како се може избећи погоршање болести, попут;

  • редовог узимања лекова за регулацију крвног притиска,
  • повременог узимања лекова за разређивање крви,
  • снижавања ниво холестерола,
  • регулисања шећерне болести...

Превенција[уреди | уреди извор]

Оно што је најбитније у примарној и секундарној превенцији васкуларне деменције је третман постојећих фактора ризика:

  • Контрола високог крвног притиска.
  • Контролаи редукција прекомерне телесне тежине.
  • Престанак употребе дуванских производа.
  • Смањење уносисхраном засићених масти и соли.
  • Лечење повезаних поремећаја.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Budson AE, Solomon PR. Vascular dementia and vascular cognitive impairment. In: Budson AE, Solomon PR, eds. Memory Loss, Alzheimer's Disease, and Dementia. 2nd ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 6.
  2. ^ Knopman DS. Alzheimer disease and other dementias. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 402.
  3. ^ Seshadri S, Economos A, Wright C. Vascular dementia and cognitive impairment. In: Grotta JC, Albers GW, Broderick JP et al, eds. Stroke: Pathophysiology, Diagnosis, and Management. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 17.
  4. ^ Peterson R, Graff-Radford J. Alzheimer disease and other dementias. In: Daroff RB, Jankovic J, Mazziotta JC, Pomeroy SL, eds. Bradley's Neurology in Clinical Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 95.
  5. ^ Jellinger KA. The enigma of vascular cognitive disorder and vascular dementia. Acta Neuropathol (Berl). 2007 Apr. 113(4):349-88.
  6. ^ American Psychiatric Association. Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th ed.). Washington, DC: American Psychiatric Association; 2013.
  7. ^ Vaskulær demens На: www.videnscenterfordemens.dk Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2016)
  8. ^ Roman GC. The epidemiology of vascular dementia. Handbook of Clinical Neurology. 2008. vol. 89(3rd series):639-658.
  9. ^ Jellinger KA, Attems J. Prevalence of dementia disorders in the oldest-old: an autopsy study. Acta Neuropathol. 2010; 119(4):421-3.
  10. ^ Skoog I. Status of risk factors for vascular dementia. Neuroepidemiology. 1998. 17(1):2-9.
  11. ^ Pavlović DM. Demencije – neurološki i psihološki vodič. Beograd: Kaligraf; 2008.
  12. ^ а б Патогенеза васкуларне деменције У: Александра Павловић, Драган Павловић, Вук Алексић, Надежда Штернић, Васкуларна деменција: истине и контроверзе Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):247-255 р. 249
  13. ^ Gorelick PB, Scuteri A, Black SE, Decarli C, Greenberg SM, Iadecola C, et al; on behalf of the American Heart Association Stroke Council, Council on Epidemiology and Prevention, Council on Cardiovascular Nursing, Council on Cardiovascular Radiology and Intervention, and Council on Cardiovascular Surgery and Anesthesia. Vascular contributions to cognitive impairment and dementia: a statement for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association. Stroke. 2011; 42:2672-713
  14. ^ Battistin L, Cagnin A. Vascular cognitive disorder. A biological and clinical overview. Neurochem Res. 2010; 35(12):1933-8.
  15. ^ Konno S, Meyer JS, Terayama Y, Margishvili GM, Mortel KF.Classification, diagnosis and treatment of vascular dementia. Drugs Aging. 1997; 11:361-73.
  16. ^ Wallin A, Milos V, Sjögren M, Pantoni L, Erkinjuntti T. Classification and subtypes of vascular dementia. Int Psychogeriatr. 2003;15(Suppl 1):27-37.
  17. ^ Snowdon DA, Greiner LH, Mortimer JA, Riley KP, Greiner PA, Markesbery WR. Brain infarction and the clinical expression of Alzheimer disease. The Nun Study. JAMA. 1997 Mar 12. 277(10):813-7.
  18. ^ Cummings JL. Vascular subcortical dementias: clinical aspects. Dementia. 1994 May-Aug. 5(3—4):177-80.
  19. ^ Starkstein SE, Sabe L, Vazquez S, et al. Neuropsychological, psychiatric, and cerebral blood flow findings in vascular dementia and Alzheimer's disease. Stroke. 1996 Mar. 27(3):408-14.
  20. ^ Meyer JS, Huang J, Chowdhury MH. MRI confirms mild cognitive impairments prodromal for Alzheimer's, vascular and Parkinson-Lewy body dementias. J Neurol Sci. 2007 Jun 15. 257(1—2):97-104.
  21. ^ Nelson NW. Differential diagnosis of Alzheimer's dementia and vascular dementia. Dis Mon. 2007 Mar. 53(3):148-51.
  22. ^ Seitz DP, Adunuri N, Gill SS, et al. Antidepressants for agitation and psychosis in dementia. Cochrane Database Syst Rev. 2011 Feb 16. 2:CD008191.
  23. ^ Moretti R, Torre P, Antonello RM. Rivastigmine in subcortical vascular dementia: a randomized, controlled, open 12-month study in 208 patients. Am J Alzheimers Dis Other Demen. 2003 Sep-Oct. 18(5):265-72.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4° edition Text Revised (DSM-IV TR). American Psychiatric Association. American Psychiatric Press, 2000.
  • Kaplan and Sadock's Synopsis of Psychiatry, 9° edition. Lippincott Williams & Wilkins Press, 2003.
  • Introductory Textbook of Psychiatry, 5° edition. American Psychiatric Association. Black & Andreasen, 2011

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Васкуларна_деменција&oldid=27441909”