Васо Пелагић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Васа Пелагић
Vasa Pelagic.jpg
Васа Пелагић
Датум рођења 1833.
Место рођења Горњи Жабар
 Османско царство
Датум смрти (1899-01-25)25. јануар 1899.
Место смрти Пожаревац
 Краљевина Србија

Васа Пелагић (Горњи Жабар 1833Пожаревац 1899) је био представник утопијског социјализма код Срба у другој половини XIX века,[1] просветни радник и народни лекар.

Биографија[уреди]

Споменик Васи Пелагићу у Карађорђевом парку, Београд

Похађао је нижу гимназију. Ђак Богословије у Београду постао је 1857. Године 1860. постао је учитељ српске основне школе у Брчком, где је основао српску читаоницу, једну од првих у Босни. Одатле преко Београда је кренуо у Русију. На Московском универзитету је слушао предавања из политичке медицине и историје медицине.

После 2 године боравка у Русији, вратио се у Бањалуку и постао је управник Српско православне богословије, која је била и прва средња школа у Босни. За школске потребе и ради ширења просвете у народу штампао је 1867. године у Београду „Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље“. Примио је чин архимандрита да би заштитио Богословију у Бањој Луци од реакционарних елемената све три вере, којима се није допадао његов слободоуман школски програм.

Године 1869. бива прогнан у Малу Азију (тачније у Кјутјају), под оптужбом да критикује турски режим у Босни. Из прогонства се спасао 1871. године уз помоћ Русије и преко Цариграда је дошао у Србију. Учествује у раду Уједињене омладине српске и председава њеној скупштини у Вршцу. Одатле одлази на Цетиње и учествује у покрету Дружине за ослобођење српства. Долази у сукоб са књазом Николом и 1872. године одлази у Нови Сад. Године 1873. борави у Грацу, Прагу, Трсту и Цириху; тада се одриче верске службе.

Учествује у босанском устанку 1875. године и пише Програм усташких права и друге меморандуме за босанске устанике. Током осамдесетих година је боравио у Србији, али због ширења социјалистичких идеја бива протеран неколико пута у Румунију и Бугарску. Године 1888. сарађује у социјалистичком листу Српски занатлија. Учествује на скупштини Занатлијског удружења у Врању 1892. и настоји да се оснује Социјалистичка партија Србије. Издаје низ брошура и књига о социјализму и сарађује у листовима Занатлијски савез и Социјал-демократ којима је био и један од оснивача. Чланке објављује и у бугарској социјалистичкој штампи, а радови се преводе и на бугарски. Због свог слободног става био је трн у оку режиму у Србији. Јавно је рашчињен, затваран у лудницу и после осуђиван на затвор. Свој живот је окончао у пожаревачком казненом затвору 25. јануара 1899. године.

Својим идејама које је објавио у својим књигама, брошурама и новинским чланцима, је пуно утицао на радничке и сељачке масе на просторима Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Бугарске.

Дела и радови[уреди]

Сем

  • Историје Босанско-херцеговачке буне, и
  • Стварног народног учитеља (дјела која су доживјела многа издања),

написао је дела из домена социјализма:

  • Одговор на четири друштвена питања,
  • Социјализам и основни препорођај друштва,
  • Спас Србије и српства,
  • Благодатник,
  • Наука и радни народ...

Залагао се за реформу школства и те идеје је излагао у делима:

  • Нова наука о јавној настави,
  • Руковођа за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље,
  • Преображај школе и наставе...

Анитирелигиозне тезе је изложио у делима:

  • Умовање здравог разума,
  • Посланица Богу,
  • Колико нас кошта Бог и господар?...

Референце[уреди]

  1. Daskalov, Roumen; Mishkova, Diana (12 November 2013). Entangled Histories of the Balkans - Volume Two: Transfers of Political Ideologies and Institutions. BRILL. стр. 233. ISBN 978-90-04-26191-4.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]