Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1924.

С Википедије, слободне енциклопедије
Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1924.
Руководеће телоФИНА
Догађаји1 (мушки: 1; женски: 0)
Игре

Ватерполо на ЛОИ (мушкарци)
Ватерполо на ЛОИ (жене)
Olympic flag.svg

Шести ватерполо турнир на олимпијским играма одржан је 1924. у Паризу, Француска. За олимпијски турнир се пријавио до тада рекордан број од укупно 13 репрезентација. Турнир су завршиле свих 13 репрезентација а победник турнира је по први пут пут постала репрезентација Француске а за њом су следиле Белгија и САД.

Медаље[уреди | уреди извор]

Џони Вајсмилер члан реп. САД
Добитници медаља у ватерполу на Летњим олимпијским играма одржаним 1924. године у Паризу.
ЗлатоЗлато Сребро Сребро Бронза Бронза
Француска Француска Белгија Белгија Сједињене Америчке Државе САД
Пол Дужардин,
Пол Падо,
Жорж Рижал,
Алберт Деборже,
Ноел Деберж,
Роберт Демет,
Алберт Мајад
Алберт Дурант
Жерард Блиц
Морис Блиц
Пол Гали
Жозеф Плетинк
Пјер Верметен
Жозеф Клуц
Пјер Девин
Жозеф де Комб
Жорж Флери
Жил Тир
Артур Остин,
Фредерик Луер,
Кларенс Мичел,
Џон Бајс Нортон,
Валас О'Конор,
Херберт Волмер,
Џорџ Шрот и
Џони Вајсмилер

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

На турниру је учествовало тринаест репрезентација са укупним бројем од сто и једног играча. Свакој репрезентацији је било дозвољено да има једанаест играча:

(*) Белешка: У загради поред имена репрезентације је број играча који су играли бар на једној утакмици

Резултати турнира[уреди | уреди извор]

 
First RoundЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
              
 
13. јул - Париз
 
 
Мађарска Мађарска 7
 
15. јул - Париз
 
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 6
 
Мађарска Мађарска 2
 
13. јул - Париз
 
Белгија Белгија 7
 
Белгија Белгија[1] -
 
16. јул - Париз
 
Х -
 
Белгија Белгија 5
 
13. јул - Париз
 
Чехословачка Чехословачка 1
 
Чехословачка Чехословачка 6
 
15. јул – Париз)
 
Краљевина Грчка Ватерполо репрезентација Грчке 1
 
Чехословачка Чехословачка 4
 
13. јул - Париз
 
Република Ирска Ирска2
 
Република Ирска Ирска[2] -
 
17. јул – Париз
 
Х -
 
Француска Француска 3
 
13. јул - Париз
 
Белгија Белгија 0
 
Шведска Шведска 7
 
15. јул - Париз
 
Краљевина Италија Италија 0
 
Шведска Шведска 9
 
13. јул - Париз
 
Шпанија Шпанија 0
 
Шпанија Шпанија[3] -
 
16. јул – Париз
 
Х -
 
Шведска Шведска 2
 
13. јул - Париз
 
Француска Француска 4 Треће место
 
Француска Француска 3
 
15. јул - Париз 16. јул - Париз
 
Сједињене Америчке Државе САД 1
 
Француска Француска 6 Сједињене Америчке Државе САД 3
 
13. јул - Париз
 
Холандија Холандија 3 Шведска Шведска 2
 
Холандија Холандија 7
 
 
Швајцарска Швајцарска 0
 

Прелиминарна за четвртфинале[уреди | уреди извор]

Победник се квалификовао за даље такмичење у четвртфинале.

Датум Полуфинале Резултат
14. јул - Париз Белгија Белгија - Шведска Шведска 4 - 3
14. јул - Париз Сједињене Америчке Државе САД - Холандија Холандија 4 - 2
14. јул - Париз Белгија Белгија - Сједињене Америчке Државе САД 2 - 1

Прелиминарна за бронзу[уреди | уреди извор]

Победник је играо са пораженим из полуфинала, за треће место

Четвртфинале Полуфинале Финале
                   
       
  Мађарска Мађарска  7
  Чехословачка Чехословачка  0  
  Мађарска Мађарска  1
    Шведска Шведска  4  
   
     
  Шведска Шведска  2
    Сједињене Америчке Државе САД  3
   
     
  Сједињене Америчке Државе САД  -
    Х  -  
  Сједињене Америчке Државе САД  -
  Х  -  

Крајњи поредак[уреди | уреди извор]

Позиција Држава и састави
1  Француска
2  Белгија
3  Сједињене Америчке Државе
Тренер: Ото Вале
4  Шведска
Клетус Андерсон (SK Neptun)
Ерик Андерсон (Stockholms KK)
Вилхелм Андерсон (SK Neptun)
Нилс Баклунд (SK Neptun)
Теодор Нојман (Stockholms KK)
Мартин Норберг (Stockholms KK)
Геста Персон (Stockholms KK)
Хилмар Викторин (SK Neptun)
С. Фриберг
Е. Скоглунд
Н. Скоглунд
-  Мађарска
Иштван Барта (III. ker TVE)
Тибор Фазекаш (FTC)
Лајош Хомонаји (III. ker TVE)
Мартон Хомонаји (III. ker TVE)
Алајиш Кешери (FTC)
Ференц Кешери (III. ker TVE)
Јожеф Вертеши (FTC)
Јанош Венк (FTC)
А. Ивађ
Ф. Кан
Б. Нађ
-  Чехословачка
Вацлав Анкрт
Франтшек Франек
Јан Хора
Хуго Клемпфнер
Франтишек Курка
Војтех Немењи
Јиржи Ритман
Јозеф Томашек
Франтшек Вацин
Франтишек Церник
Ј. Хумелханс
-  Холандија
Gé Bohlander
Willy Bohlander
Willem Bokhoven
Jan den Boer
Sjaak Köhler
Karel Struijs
Han van Senus
A. Goedings
Abraham van Olst
Pieter van Senus
R. van Senus
-  Ирска
Чарлс Барет
Џејмс Бекет
Џејмс Бради
Џон Конвери
Чарлс Фаган
Мајкл О'Конор
Ноел Пурсел
В. Фаган
Норман Џуд
Џон О'Конор
-  Шпанија
Manuel Basté
Jaime Cruells Folguera
Jaime Fontanet
Francesc Gibert
Lluís Gibert
Enrique Granados Gal
José María Puig Bori
A. Bretos
J. Trigo
Mariano Trigo
Alfonso Tusell Alonso
-  Уједињено Краљевство
Харолд Анисон
Џон Бад
Чарлс Багби
Ричард Хогсон
Артур Хант
Пол Радмиловић
Чарлс Сидни Смит
Д. Едвард
Р. Хастон
Вилијам Пикок
-  Грчка
Theodorakis Anastassios
Andreas Asimakopoulos
Nikolaos Mavrokordatos Baltatzis
Georgios Chalkiopoulos
Nikolaos Kaloudis
Pantelis Psychas
Dionysios Vassilopoulos
Christos Peppas
E. Vlassis
C. Vourvoulis
-  Швајцарска
Charles Biefer
Henri Demiéville
Robert Girod
Charles Kopp
Albert Moret
Fernand Moret
Robert Wyss
Armand Boppart
P. Renevier
H. Rich
René Ricolfi-Doria
-  Италија
Тити Амброзини (Doria)
Марио Бала (Doria)
Арнолдо Берути (Sturla)
Марио Кацанига (R.N. Milano)
Еугенио Дела Каса (Doria)
Акиле Франческо Кавољо (Doria)
Ђузепе М. Вале (Sturla)
Отон Андреанчић (R.N. Milano)
Ђан Батиста Бенвенуто
Емилио Кавољо
Кармин Де Лука (138ª Legione)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Белгија се пласирала даље без борбе, у првом кругу није имала противника
  2. ^ Ирска се пласирала даље без борбе, у првом кругу није имала противника
  3. ^ Шпанија се пласирала даље без борбе, у првом кругу није имала противника

Литература[уреди | уреди извор]