Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1952.

С Википедије, слободне енциклопедије
Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1952.
Руководеће телоФИНА
Догађаји1 (мушки: 1; женски: 0)
Игре

Ватерполо на ЛОИ (мушки)
Ватерполо на ЛОИ (жене)
Olympic flag.svg

Једанаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1952. у Хелсинкију, Финска. За олимпијски турнир се пријавила укупно 21 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по трећи пут је постала репрезентација Мађарске, друга је била репрезентација Југославије а на треће место се пласирала репрезентација Италије. Треће учешће репрезентације Југославије на олимпијским турниру је донело и медаљу, и то сребрну.

Медаље[уреди | уреди извор]

Добитници медаља у ватерполу на Летњим олимпијским играма одржаним 1952. године у Хелсинкију.
Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза
Мађарска Мађарска Југославија Југославија Италија Италија
Роберт Антал
Антал Болвари
Деже Фабијан
Деже Ђармати
Иштван Хаснош
Ласло Јенеи
Ђерђ Карпати
Деже Лемхењи
Калман Марковитш
Миклош Мартин
Карољ Ситја
Иштван Сивош
Ђерђ Визвари
Вељко Бакашун
Марко Браиновић
Владимир Ивковић
Здравко Јежић
Здравко-Ћиро Ковачић
Иво Куртини
Ловро Радоњић
Иво Штакула
Бошко Вуксановић
Јурај Амшел
Драгослав Шиљак
Ђилдо Арена
Лучио Цезарини
Ренато де Санцуане
Рафаело Гамбино
Салваторе Ђонта
Маурицио Манели
Ђеминио Огнио
Карло Перети
Енцо Полито
Цезаре Рубиби
Ренато Траиола

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

На турниру је учествовала двадесет и једна репрезентација:

(*) Белешка: У загради поред имена репрезентације је број играча који су играли бар на једној утакмици

Квалификациона фаза[уреди | уреди извор]

Квалификациона фаза је било разигравање репрезентација за улазак у првих шеснаест. У првој фази разигравања победничке репрезентације су се аутоматски пласирале у осмину финала по групама а репрезентације које су изгубиле су имале још једну фазу разигравања за квалификацију пет додатних репрезентација за распоређивање у четири групе са по четири репрезентације. У првој фази Аргентина није имала противника због непарног броја пријављених репрезентација.

25 / 07 / 1952
Мађарска Мађарска 13 — 4 Мексико Мексико
Белгија Белгија 6 — 5 Јужноафричка Република ЈАР
Египат Египат 10 — 0 Португалија Португал
Бразил Бразил 2 — 3 Шпанија Шпанија
Аустралија Аустралија 2 — 10 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија
Аустрија Аустрија 3 — 4 Уједињено Краљевство УК
Индија Индија 1 — 16 Италија Италија
Холандија Холандија 3 — 2 Совјетски Савез СССР
Сједињене Америчке Државе САД 1 — 5 Шведска Шведска
Немачка Немачка 8 — 4 Румунија Румунија
Аргентина Аргентина Х

Разигравање[уреди | уреди извор]

26 / 07 / 1952
Мексико Мексико 0 — 4 Јужноафричка Република ЈАР
Бразил Бразил 6 — 2 Португалија Португал
Аустралија Аустралија 0 — 6 Аустрија Аустрија
Индија Индија 0 — 12 Совјетски Савез СССР
Сједињене Америчке Државе САД 6 — 3 Румунија Румунија

Групна фаза[уреди | уреди извор]

Први круг[уреди | уреди извор]

У првом кругу репрезентације су биле подељене у четири групе од по четири тима. Свака репрезентација из исте групе је играла једна против друге и крајњи пласман у групи је добијен на основу освојених бодова. Ако су бодови били истоветни тада се ишло на бољу гол-разлику. Прве две репрезентације из сваке од група се квалификовала у даље такмичење, за полуфинале, док су треће и четвртопласиране репрезентације из групе бивале елиминисане.

Група А[уреди | уреди извор]

Екипа У П Н И Г+ Г- ГР Бод
Италија Италија 3 3 0 0 17 8 +9 6
Сједињене Америчке Државе САД 3 2 0 1 16 9 +7 4
Уједињено Краљевство УК 3 0 1 2 9 15 -6 1
Аустрија Аустрија 3 0 1 2 5 15 -10 1

Група Б[уреди | уреди извор]

Екипа У П Н И Г+ Г- ГР Бод
Мађарска Мађарска 3 3 0 0 23 4 +19 6
Совјетски Савез СССР 3 2 0 1 12 9 +3 4
Египат Египат 3 1 0 2 7 14 -7 2
Немачка Немачка 3 0 0 3 5 20 -15 0

Група Ц[уреди | уреди извор]

Екипа У П Н И Г+ Г- ГР Бод
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 3 3 0 0 20 3 +17 6
Холандија Холандија 3 2 0 1 17 6 +11 4
Шведска Шведска 3 1 0 2 9 18 -9 2
Аргентина Аргентина 3 0 0 3 6 25 -19 0

Група Д[уреди | уреди извор]

Екипа У П Н И Г+ Г- ГР Бод
Белгија Белгија 3 3 0 0 12 5 +7 6
Шпанија Шпанија 3 2 0 1 13 10 +3 4
Јужноафричка Република ЈАР 3 1 0 2 10 9 +1 2
Бразил Бразил 3 0 0 3 7 18 -11 0

Други круг[уреди | уреди извор]

У другом кругу репрезентације су биле подељене у две групе од по четири тима. Свака репрезентација из исте групе је играла једна против друге и крајњи пласман у групи је добијен на основу освојених бодова. Ако су бодови били истоветни тада се ишло на бољу гол-разлику. Прве две репрезентације из сваке од група се квалификовала за следећу фазу такмичења, док су треће и четвртопласиране репрезентације из групе бивале елиминисане.

Група 1[уреди | уреди извор]

Екипа У П Н И Г+ Г- ГР Бод
Италија Италија 3 3 0 0 12 6 +6 6
Сједињене Америчке Државе САД 3 2 0 1 14 11 +3 4
Белгија Белгија 3 1 0 2 8 13 -5 2
Шпанија Шпанија 3 0 0 3 9 13 -4 0

Група 2[уреди | уреди извор]

Екипа У П Н И Г+ Г- ГР Бод
Мађарска Мађарска 3 1 2 0 11 9 +2 4
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 3 1 2 0 7 6 +1 4
Холандија Холандија 3 1 1 1 9 8 +1 3
Совјетски Савез СССР 3 0 1 2 8 12 -4 1

Финале[уреди | уреди извор]

Прве две репрезентације из претходне рунде су разигравале за златну медаљу, док су репрезентације које су заузеле треће и четврто место разигравале за позиције од петог до осмог места. Мађарска је освојила злато, Југославија сребро а Италија бронзу.

Финална група[уреди | уреди извор]

Екипа У П Н И Г+ Г- ГР Бод
Мађарска Мађарска 3 2 1 0 13 4 +9 5
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 3 2 1 0 9 5 +4 5
Италија Италија 3 1 0 2 8 14 -6 2
Сједињене Америчке Државе САД 3 0 0 3 6 13 -7 0

Група од 5 — 8 места[уреди | уреди извор]

Екипа У П Н И Г+ Г- ГР Бод
Холандија Холандија 3 3 0 0 16 6 +10 6
Белгија Белгија 3 1 1 1 11 12 -1 3
Совјетски Савез СССР 3 1 1 1 9 10 -1 3
Шпанија Шпанија 3 0 0 3 8 16 -8 0

Табела[уреди | уреди извор]

Пласман Држава
1 Мађарска Мађарска
2  Југославија
3  Италија
4  Сједињене Америчке Државе
5  Холандија
6  Белгија
7  Совјетски Савез
8  Шпанија
9  Уједињено Краљевство
 Египат
 Шведска
 Јужноафричка Република
13  Аустрија
 Немачка
 Аргентина
 Бразил
17  Аустралија
 Индија
 Мексико
 Португалија
 Румунија

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]