Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1964.

С Википедије, слободне енциклопедије
Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1964.
Руководеће телоФИНА
Догађаји1 (мушки: 1; женски: 0)
Игре

Ватерполо на ЛОИ (мушки)
Ватерполо на ЛОИ (жене)
Olympic flag.svg
Поштанска марка у част одбојке на ЛОИ

Четрнаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан од 11. до 18. октобра 1964. у Токију, Јапан. За олимпијски турнир се пријавила укупно 13 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион је постала репрезентација Мађарске, што јој је била пета титула, друга је била репрезентација Југославије а на треће место се пласирала репрезентација Совјетског Савеза.

Медаље[уреди | уреди извор]

Добитници медаља у ватерполу на Летњим олимпијским играма одржаним 1964. године у Токију.
Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза
Мађарска Мађарска Југославија Југославија Совјетски Савез СССР
Андраш Боднар
Миклош Амбруш
Золтан Деметер
Ласло Фелкаји
Деже Ђармати
Тивадар Канижа
Ђерђ Карпати
Јанош Конрад
Денеш Почик
Михаљ Мајер
Петар Рушоран
Милан Мушкатировић
Иво Трумбић
Винко Росић
Златко Шименц
Божидар Станишић
Анте Нардели
Зоран Јанковић
Мирко Сандић
Фране Нонковић
Озрен Боначић
Карло Стипанић
Виктор Агеев*
Игор Грабовски
Владимир Кузњецов
Борис Гришин
Борис Попов
Николај Калашњиков
Зенон Борткевић
Николај Кузњецов
Владимир Семјонов
Леонид Осипов
Едуард Јегоров

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

На турниру је учествовало 13 репрезентација са укупним бројем од 137 играча:

(*) Белешка: У загради поред имена репрезентације је број играча који су играли бар на једној утакмици

Групна фаза[уреди | уреди извор]

Први круг[уреди | уреди извор]

У првом кругу репрезентације су биле подељене у четири групе, три групе су имале по три тима а једна четири. Свака репрезентација из исте групе је играла једна против друге и крајњи пласман у групи је добијен на основу освојених бодова. Ако су бодови били истоветни тада се ишло на бољу гол-разлику. Прве две репрезентације из сваке од група се квалификовала у даље такмичење, за полуфиналне групе, док су трећеплесиране из група А, Б, Ц и Д и четвртопласирана репрезентације из Ц групе бивале елиминисане.

Групе А/Б/Ц/Д[уреди | уреди извор]

Група А
Екипа Бод У П Н И Г+ Г-
Италија Италија 4 2 2 0 0 9 6
Румунија Румунија 2 2 1 0 1 12 8
Јапан Јапан 0 2 0 0 2 7 14
11. октобар
Италија 4—3 Румунија
12. октобар
Италија 5—3 Јапан
13. октобар
Јапан 4—9 Румунија
Група Б
Екипа Бод У П Н И Г+ Г-
Совјетски Савез СССР 4 2 2 0 0 9 2
Немачка Немачка 2 2 1 0 1 5 4
Аустралија Аустралија 0 2 0 0 2 1 9
11. октобар
СССР 6—0 Аустралија
12. октобар
СССР 3—2 Немачка
13. октобар
Аустралија 1—3 Немачка
Група Ц
Екипа Бод У П Н И Г+ Г-
Југославија Југославија 6 3 3 0 0 17 3
Холандија Холандија 4 3 2 0 1 11 13
Сједињене Америчке Државе САД 2 3 1 0 2 12 9
Бразил Бразил 0 3 0 0 3 3 18
11. октобар
Бразил 2—3 Холандија
Југославија 2—1 САД
12. октобар
Југославија 7—2 Холандија
САД 7—1 Бразил
13. октобар
Југославија 8—0 Бразил
САД 4—6 Холандија
Група Д
Екипа Бод У П Н И Г+ Г-
Мађарска Мађарска 4 2 2 0 0 16 1
Белгија Белгија 2 2 1 0 1 8 10
Уједињена Арапска Република УАР 0 3 0 0 3 6 17
11. октобар
Мађарска 11—1 УАР
12. октобар
Мађарска 5—0 Белгија
13. октобар
УАР 5—8 Белгија

Полуфинална фаза[уреди | уреди извор]

Полуфинална фаза се одигравала поделом квалификационих репрезентација у две групе. После одигравања утакмица један на један, две првопласиране репрезентације из сваке од група се пласирале у финалну фазу. Репрезентације које су се пласирале на треће и четврто место ушле у групу која се борила за позиције од петог до осмог места.

Група А/Б
Екипа Бод У П Н И Г+ Г-
Совјетски Савез СССР 5 3 2 1 0 7 4
Италија Италија 4 3 2 0 1 6 6
Румунија Румунија 3 3 1 1 1 10 10
Немачка Немачка 0 3 0 0 3 7 10
14. октобар
Италија 0—2 СССР
Румунија 5—4 Немачка
15. октобар
Италија 2—1 Немачка
СССР 2—2 Румунија
Група Ц/Д
Екипа Бод У П Н И Г+ Г-
Југославија Југославија 5 3 2 1 0 17 8
Мађарска Мађарска 5 3 2 1 0 15 9
Холандија Холандија 2 3 1 0 2 14 18
Белгија Белгија 0 3 0 0 3 7 18
14. октобар
Мађарска 6—5 Холандија
Југославија 6—2 Белгија
15. октобар
Холандија 7—5 Белгија
Југославија 4—4 Мађарска

Финална фаза[уреди | уреди извор]

У финалној фази, која је играна у две групе, свака од репрезентација је играла по једну утакмицу против друге две репрезентације из друге полуфинално фазне групе. У утешној групи су биле репрезентације које су играле за позиције од 5 до 8 места а у групи за медаље екипа са највише бодова је освојила титулу олимпијског шампиона, друга репрезентација по броју бодова је добила сребрну а трећа бронзану медаљу, док је репрезентација са најмање бодова се пласирала на четврто место.

Група за 5-8 позиције[уреди | уреди извор]

Екипа Бод У П Н И Г+ Г-
Румунија Румунија 4 3 2 0 1 14 10
Немачка Немачка 4 3 2 0 1 14 12
Белгија Белгија 2 3 1 0 2 13 15
Холандија Холандија 2 3 1 0 2 12 16
17. октобар
Румунија 6—1 Холандија
Немачка 5—3 Белгија
18. октобар
Румунија 3—5 Белгија
Немачка 5—4 Холандија

Финална група за медаље[уреди | уреди извор]

Екипа Бод У П Н И Г+ Г-
Мађарска Мађарска 5 3 2 1 0 12 7
Југославија Југославија 5 3 2 1 0 8 5
Совјетски Савез СССР 2 3 1 0 2 4 7
Италија Италија 0 3 0 0 3 2 7
17. октобар
Италија 1—3 Мађарска
Југославија 2—0 СССР
18. октобар
Италија 1—2 Југославија
СССР 2—5 Мађарска

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]