Ватерполо репрезентација Србије
| Надимак | Делфини |
|---|---|
| Савез | Ватерполо савез Србије |
| Конфедерација | ЛЕН (Европа) |
| Селектор | |
| Помоћни тренер | |
| Капитен | Милош Ћук |
| Највише наступа | Дејан Савић, 444 утакмице |
| Најбољи стрелац | Александар Шапић, 981 гола |
| ФИНА шифра | SRB |
| Прва међународна утакмица | |
(Болоња, Италија; 31. август 1927)[1] као Србија (Београд, Србија; 01. септембар 2006)[2] | |
| Највећа победа | |
(Кобе, Јапан; 24. август 1985)[3] као Србија (Ђенова, Италија; 18. јун 2008)[4][5] | |
| Највећи пораз | |
(Болоња, Италија; 31. август 1927)[1] | |
| Олимпијске игре | |
| Учешћа | 18 (Први пут 1936.) |
| Најбољи резултат | |
| Светско првенство | |
| Учешћа | 19 (Први пут 1973.) |
| Најбољи резултат | |
| Европско првенство | |
| Учешћа | 28 (Први пут 1927.) |
| Најбољи резултат | |
| Светска лига | |
| Учешћа | 15 (Први пут 2003.) |
| Најбољи резултат | |
| Светски куп | |
| Учешћа | 12 (Први пут 1979.) |
| Најбољи резултат | |
| Европски куп | |
| Учешћа | 1 (Први пут 2018.) |
| Најбољи резултат | 4. место (1): 2018. |
Ватерполо репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у ватерполу. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.
Ватерполисти Србије су учествовали у свим југословенским репрезентацијама од 1932. до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Играло се под разним именима:
- 1932—1940.
Краљевина Југославија - 1945—1991.
СФР Југославија - 1992—2003.
СР Југославија - 2003—2006.
Србија и Црна Гора - Од 2006.
Србија
Ватерполо репрезентација Србије је науспешнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих рачунајући сва такмичењима. ФИНА и ЛЕН сматрају репрезентацију Србије наследницом резултата и успеха репрезентација СФР Југославије и Србије и Црне Горе,[6][7] те је Србија са пет титула Светског првака најтрофејнија репрезентација у овом такмичењу, док се у билансу за Европско првенство и Олимпијски ватерполо турнир на листи медаља, налази на другом месту иза Мађарске репрезентације.[8]
Свој први званични меч репрезентација је одиграла на Европском првенству 1927. године које је одржано у Италији против Белгије и поражена је резултатом 7:1. Репрезентација држи и рекорд у најубедљивијој победи у мушкој конкуренцији пошто је на Универзијади у Јапану 1985.године савладана Гватемала са 62:0[3]. Такође, финале Европског првенства 2016. године, које је одржано у Београду, оборило је рекорд по посећености. Финале овог првенства између Србије и Црне Горе пратило је 11.000 гледалаца у Београдској арени.[9]
Најефикаснији стрелац у историји репрезентације је Александар Шапић са 981. постигнутим голом, док је рекордер по броју наступа за државни тим Дејан Савић са 444 одигране утакмице.
Ватерполисти Србије због своје атрактивности у игри, имају надимак "Делфини".
Олимпијски комитет Србије, СЦГ и Југославије је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу десет пута, 2001. године, у периоду од 2003. до 2009. и 2012.
Резултати репрезентације на међународним такмичењима[уреди | уреди извор]
Олимпијске игре[уреди | уреди извор]
| Олим. игре | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 3. место у групи | 3 | 1 | 0 | 2 | 11 | 8 | ||
| испала у предтакмичењу | 3 | 1 | 1 | 1 | 17 | 10 | ||
| 2. у финалној групи | 2 | 8 | 6 | 2 | 0 | 43 | 14 | |
| 2 у финалној групи | 2 | 6 | 4 | 1 | 1 | 36 | 11 | |
| 4. у финалној групи | 4 | 7 | 5 | 0 | 2 | 27 | 14 | |
| 2 у финалној групи | 2 | 7 | 6 | 1 | 0 | 41 | 10 | |
| Победник | 1 | 9 | 7 | 1 | 1 | 86 | 35 | |
| 5 у финалној групи | 5 | 9 | 5 | 1 | 3 | 52 | 43 | |
| 5 у финалној групи | 5 | 8 | 1 | 5 | 2 | 46 | 34 | |
| 2 у финалној групи | 2 | 8 | 5 | 2 | 1 | 58 | 32 | |
| Победник | 1 | 7 | 6 | 1 | 0 | 72 | 49 | |
| Победник | 1 | 7 | 6 | 0 | 1 | 83 | 55 | |
| суспендована због санкција У. Н. | ||||||||
| Меч за 7. место | 8. | 8 | 3 | 1 | 4 | 75 | 80 | |
| Меч за 3. место | 3. | 8 | 6 | 1 | 1 | 63 | 36 | |
| Финале | 2. | 8 | 6 | 0 | 2 | 58 | 42 | |
| Меч за 3. место | 3. | 8 | 5 | 0 | 3 | 70 | 57 | |
| Меч за 3. место | 3. | 8 | 6 | 1 | 1 | 99 | 66 | |
| Победник | 1. | 8 | 5 | 2 | 1 | 80 | 66 | |
| Укупно | 19/27 | — | 48 | 31 | 5 | 12 | 445 | 347 |
Светско првенство[уреди | уреди извор]
Закључно са Светским првенством у Казању 2015. године, репрезентација Србије постигла је 992 гола. Већ на наредном 2017. године у Будимпешти победом над селекцијом Јужне Африке од 21:5, Делфини су прешли границу од хиљаду датих голова на Светским првенствима. Осми гол на овом мечу, а хиљадити на шампионатима, постигао је у другој четвртини Филип Филиповић.[10]
| Светско првенство | Учествовање | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Меч за 3. место | Бронзана медаља | 10 | 6 | 1 | 3 | 58 | 44 | |
| Групна фаза | 13.место | 3 | 2 | 0 | 1 | 15 | 12 | |
| Меч за 3. место | Бронзана медаља | 11 | 7 | 0 | 4 | 64 | 39 | |
| Групна фаза | 7. место | 6 | 4 | 0 | 2 | 58 | 52 | |
| Финале | Победник | 6 | 5 | 2 | 0 | 73 | 56 | |
| Финале | Победник | 7 | 6 | 0 | 1 | 81 | 46 | |
| суспендована због санкција У. Н. | ||||||||
| Меч за 3. место | Бронзана медаља | 8 | 5 | 1 | 2 | 77 | 49 | |
| Финале | Сребрна медаља | 8 | 6 | 1 | 1 | 62 | 42 | |
| Меч за 3. место | Бронзана медаља | 7 | 5 | 1 | 1 | 55 | 33 | |
| Финале | Победник | 6 | 6 | 0 | 0 | 69 | 29 | |
| Меч за 3. место | 4.место | 6 | 4 | 0 | 2 | 67 | 44 | |
| Финале | Победник | 7 | 5 | 1 | 1 | 80 | 60 | |
| Финале | Сребрна медаља | 6 | 6 | 0 | 0 | 72 | 47 | |
| Меч за 7. место | 7.место | 7 | 5 | 0 | 2 | 81 | 55 | |
| Финале | Победник | 6 | 6 | 0 | 0 | 80 | 60 | |
| Меч за 3. место | Бронзана медаља | 6 | 5 | 0 | 1 | 80 | 51 | |
| Меч за 5. место | 5. место | 6 | 4 | 1 | 1 | 80 | 52 | |
| Укупно | 17/18 | 5 титула | 116 | 77 | 8 | 22 | 1152 | 771 |
Европско првенство[уреди | уреди извор]
| Европско првенство | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| није учествовала | - | - | - | - | - | - | - | |
| 9. место | 9 | 1 | 0 | 0 | 1 | 1 | 7 | |
| није учествовала | - | - | - | - | - | - | - | |
| 5. место | 5 | 6 | 2 | 1 | 3 | 9 | 14 | |
| није учествовала | - | - | - | - | - | - | - | |
| предтакмичење | 8 | 2 | 0 | 1 | 1 | 5 | 9 | |
| Meч зa 3. место | 3 | 6 | 4 | 1 | 1 | 46 | 25 | |
| Финалиста | 2 | 6 | 4 | 2 | 0 | 28 | 7 | |
| Финалиста | 2 | 7 | 5 | 0 | 2 | 38 | 16 | |
| Финалиста | 2 | 6 | 3 | 1 | 2 | 27 | 12 | |
| Meч зa 3. место | 3 | 7 | 5 | 1 | 1 | 23 | 13 | |
| Meч зa 3. место | 3 | 9 | 7 | 0 | 2 | 45 | 29 | |
| Meч зa 3. место | 3 | 7 | 4 | 2 | 1 | 45 | 38 | |
| Финалиста | 2 | 7 | 6 | 0 | 1 | 42 | 30 | |
| Meч зa 3. место | 4 | 7 | 3 | 0 | 4 | 54 | 62 | |
| Meч зa 3. место | 4 | 7 | 3 | 2 | 2 | 58 | 50 | |
| Финалиста | 2 | 7 | 5 | 1 | 1 | 58 | 44 | |
| Финалиста | 2 | 7 | 5 | 2 | 0 | 68 | 46 | |
| Финалиста | 2 | 8 | 6 | 1 | 1 | 81 | 53 | |
| Победник | 1 | 8 | 7 | 1 | 0 | 102 | 59 | |
| суспендована због санкција У. Н. | ||||||||
| суспендована због санкција У. Н. | ||||||||
| Финале | 2. | 8 | 6 | 1 | 1 | 52 | 39 | |
| Меч за 7. место | 7. | 8 | 3 | 1 | 4 | 56 | 55 | |
| Финале | 1. | 8 | 8 | 0 | 0 | 71 | 50 | |
| Финале | 1. | 8 | 7 | 0 | 1 | 75 | 47 | |
| Финале | 1. | 7 | 7 | 0 | 0 | 100 | 48 | |
| Финале | 2. | 7 | 5 | 1 | 1 | 81 | 44 | |
| Меч за 3. место | 3. | 8 | 6 | 0 | 2 | 96 | 59 | |
| Финале | 1. | 7 | 6 | 0 | 1 | 78 | 61 | |
| Финале | 1. | 8 | 6 | 1 | 1 | 85 | 59 | |
| Финале | 1. | 7 | 7 | 0 | 0 | 97 | 51 | |
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 68 | 41 | |
| Меч за 5. место | 5. | 6 | 5 | 0 | 1 | 68 | 46 | |
| Укупно | 28/35 | 8 титула | 196 | 141 | 20 | 35 | 1657 | 1124 |
Светска лига[уреди | уреди извор]
| Светска лига | Учествовање | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Није учествовала | ||||||||
| Меч за 3. место | 4. | 3 | 1 | 0 | 2 | 28 | 26 | |
| Финале | 2. | 3 | 2 | 0 | 1 | 25 | 24 | |
| Финале | 1. | 4 | 4 | 0 | 0 | 44 | 29 | |
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 74 | 38 | |
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 77 | 26 | |
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 83 | 24 | |
| Меч за 3. место | 3. | 6 | 5 | 0 | 1 | 58 | 33 | |
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 84 | 41 | |
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 69 | 36 | |
| Није учествовала | ||||||||
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 82 | 44 | |
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 85 | 40 | |
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 87 | 51 | |
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 80 | 43 | |
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 85 | 52 | |
| Није се квалификовала за завршни турнир | ||||||||
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 91 | 51 | |
| Није се квалификовала за завршни турнир | ||||||||
| Укупно | 14/17 | 12 титула | - | - | - | - | - | - |
Светски куп[уреди | уреди извор]
| Светски куп | Учествовање | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| За раније наступе погледајте чланак Ватерполо репрезентација Југославије | |||||||||
| Није се квалификовала | |||||||||
| Меч за 7. место | 7. | 5 | 2 | 0 | 3 | 32 | 37 | ||
| Меч за 5. место | 5. | 5 | 4 | 0 | 1 | 34 | 29 | ||
| Меч за 3. место | 3. | 5 | 4 | 0 | 2 | 37 | 30 | ||
| Финале | 1. | 5 | 5 | 0 | 0 | 52 | 38 | ||
| Финале | 1. | 6 | 4 | 0 | 1 | 77 | 53 | ||
| Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 71 | 36 | ||
| Меч за 3. место | 3. | 6 | 4 | 1 | 1 | 83 | 49 | ||
| Укупно | 7/8 | 3 титуле | 38 | 29 | 1 | 8 | 386 | 272 | |
Европски куп[уреди | уреди извор]
| Светска лига | Учествовање | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Меч за 3. место | 4. | - | - | - | - | - | - | |
| Укупно | 1/1 | 0 титула | - | - | - | - | - | - |
Медитеранске игре[уреди | уреди извор]
| Медитеранске игре | Учествовање | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| За раније наступе погледајте чланак Ватерполо репрезентација Југославије | |||||||||
| Није се квалификовала | |||||||||
| Финале | 1. | - | - | - | - | - | - | ||
| Меч за 3. место | 4. | - | - | - | - | - | - | ||
| Меч за 3. место | 3. | 5 | 3 | 1 | 1 | 39 | 30 | ||
| Финале | 1. | 5 | 4 | 1 | 0 | 47 | 26 | ||
| Меч за 5. место | 6. | 5 | 1 | 0 | 4 | 23 | 45 | ||
| Финале | 1. | 4 | 4 | 0 | 0 | 49 | 18 | ||
| Укупно | 6/7 | 3 титуле | |||||||
Састав репрезентације[уреди | уреди извор]
Састав на ОИ 2020.
| № | Име | Поз. | Висина | Тежина | Датум рођења | Клуб у 2021. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Гојко Пијетловић | Г | 1,94 м | 92 кг | 7. август 1983. | |
| 2 | Душан Мандић | О | 2,02 м | 96 кг | 16. јун 1994. | |
| 3 | Никола Дедовић | О | 25. јануар 1992. | |||
| 4 | Сава Ранђеловић | ЦБ | 1,93 м | 93 кг | 17. јул 1993. | |
| 5 | Страхиња Рашовић | О | 1,89 м | 90 кг | 21. децембар 1990. | |
| 6 | Душко Пијетловић | Н | 1,92 м | 91 кг | 25. април 1985. | |
| 7 | Ђорђе Лазић | Н | ||||
| 8 | Милан Алексић | ЦБ | 1,93 м | 93 кг | 13. мај 1986. | |
| 9 | Никола Јакшић | ЦБ | 1,97 м | 90 кг | 17. јануар 1997. | |
| 10 | Филип Филиповић (к) | О | 1,96 м | 93 кг | 2. мај 1987. | |
| 11 | Андрија Прлаиновић | О | 1,87 м | 91 кг | 28. април 1988. | |
| 12 | Стефан Митровић | О | 1,95 м | 91 кг | 29. март 1988. | |
| 13 | Бранислав Митровић | Г | 2,01 м | 96 кг | 30. јануар 1985. |
- Селектор: Дејан Савић
Селектори[уреди | уреди извор]
- Никола Стаменић (1992—1996)
- Драган Андрић (1996)
- Никола Стаменић (1996—1999)
- Ненад Манојловић (1999—2004)
- Петар Поробић (2004—2006)
- Ненад Манојловић (2006)
- Дејан Удовичић (2006—2012)
- Дејан Савић (2013—данас)
Види још[уреди | уреди извор]
- Женска ватерполо репрезентација Србије
- Ватерполо репрезентација Југославије
- Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б it:Campionato europeo di pallanuoto 1927 (maschile)
- ^ Men Water Polo European Championship 1927 Bologna (ITA) - 31.08-05.09 Winner Hungary
- ^ а б VEĆ PRVOG DANA SVJETSKOG PRVENSTVA U VATERPOLU PAO SVJETSKI REKORD! Neviđena blamaža domaćina natjecanja, Jugoslavija više nije na vrhu - Sportske Novosti
- ^ https://www.b92.net/sport/vaterpolo/vesti.php?yyyy=2008&mm=06&dd=18&nav_id=304444
- ^ it:Campionato europeo di pallanuoto 2006 (maschile)
- ^ „FINA Men’s Water Polo World League 2011” (PDF). FINA. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 06. 2011. Приступљено 22. 6. 2011.
- ^ Serbia Water Polo European Champions 2018, summary D15 – LEN.eu | Ligue Européenne de Natation
- ^ https://www.fina.org/sites/default/files/final_histofina_wp_2016_0.pdf
- ^ http://www.b92.net/sport/vaterpolo/vesti.php?yyyy=2016&mm=01&dd=11&nav_id=1083810
- ^ „Србија декласирала Јужну Африку на старту светског првенства”. Ватерполо вести. 17. 7. 2017. Приступљено 19. 7. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ватерполо савез Србије
- „Srbija osvojila Svetsku ligu”. Oks.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 23. 05. 2012. Приступљено 23. 1. 2012.
- „Srbija pobednik FINA Svetskog kupa”. Oks.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 23. 05. 2012. Приступљено 23. 1. 2012.
- „Bronzana medalja za Srbiju”. Oks.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2012. Приступљено 23. 1. 2012.
- „Vaterpolisti srebrni na SP”. Oks.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 06. 02. 2012. Приступљено 23. 1. 2012.