Ватерполо репрезентација Црне Горе

С Википедије, слободне енциклопедије
Црна Гора
НадимакЦрвене ајкуле
СавезВатерполо и пливачки савез Црне Горе[1]
КонфедерацијаЛЕН (Европа)
СелекторЦрна Гора Владимир Гојковић
Помоћни тренерЦрна Гора Видо Ломпар
КапитенДрашко Бргуљан
ФИНА шифраMNE
Прва међународна утакмица
 Италија 10 : 11 Црна Гора Црна Гора
(Трст, Италија; децембар 2006)
Највећа победа
Црна Гора Црна Гора 30 : 3   Швајцарска
(Котор, Црна Гора; март 2007)
Највећи пораз
Црна Гора Црна Гора 3 : 13  Србија
(Ђенова, Италија; јун 2008)
Олимпијске игре
Учешћа3 (први пут: 2008)
Најбољи резултат4. мјесто (2008, 2012, 2016)
Светско првенство
Учешћа10 (први пут: 2009)
Најбољи резултат (2013)
Европско првенство
Учешћа9 (први пут: 2008)
Најбољи резултат (2008)
Светска лига
Учешћа8 (први пут: 2007)
Најбољи резултат (2009)
Светски куп
Учешћа1 (први пут: 2014)
Најбољи резултат7. мјесто (2014)
Освојене медаље
Ватерполо
Свјетска првенства
Сребрна медаља — друго место 2013. Барселона
Европска првенства
Златна медаља — прво место 2008. Малага
Сребрна медаља — друго место 2012. Ајндховен
Сребрна медаља — друго место 2016. Београд
Бронзана медаља — треће место 2020. Будимпешта
Свјетска лига
Златна медаља — прво место 2009. Подгорица
Сребрна медаља — друго место 2010. Ниш
Бронзана медаља — треће место 2013. Чељабинск
Бронзана медаља — треће место 2014. Дубаи

Ватерполо репрезентација Црне Горе представља Црну Гору на свим међународним ватерполо такмичењима. Највећи успеси репрезентације су сребрна медаља на Светском првенству, златна на Европском и два четврта места на Олимпијским играма.

Ватерполисти из Црне Горе учествовали су у свим југословенским и српско-црногорским репрезентацијама од 1932. до 2006. године. Те репрезентације, баш као и државе у чије су име наступале, носиле су разна имена:

Историја[уреди | уреди извор]

Ера Петра Поробића (2006–2011)[уреди | уреди извор]

2006: Распад СЦГ. Оснивање репрезентације Црне Горе[уреди | уреди извор]

Посљедње такмичење на ком су, под заставом Србије и Црне Горе, учествовали играчи из Црне Горе био је Свјетски куп, одржан јуна 2006. године. Освојена је златна медаља, али је, свега три мјесеца касније, Европско првенство у Београду протекло без учешћа Злоковића, Јокића, Гојковића, Јановића, Радића и селектора Поробића. Поменути су одлучили да, на даљим такмичењима, наступају за Црну Гору. За разлику од њих, млади и перспективни Андрија Прлаиновић, рођен 1987. године, донио је одлуку да из Јадрана пређе у Партизан, те да, убудуће, наступа за репрезентацију Србије.

Прву утакмицу репрезентација Црне Горе одиграла је у Трсту, децембра 2006, против Италије, коју је добила резултатом 11:10. Истог мјесеца, савладана је и Шпанија (13:10), док је у двомечу против Хрватске остварен половичан учинак (7:10 у Загребу; 9:8 у Будви).

2007: Од "Б" дивизије до елитног друштва[уреди | уреди извор]

У првој половини 2007. Црна Гора је учествовала у квалификацијама за "Б" првенство Европе, у којима је, убједљивим побједама над Ирском (25ː2), Аустријом (26ː1) и Швајцарском (30ː3), показала да квалитетом увелико превазилази ниво "Б" дивизије.

Исте године је нашла своје место и у квалификацијама за завршни турнир Свјетске лиге. У групи са веома снажним противницима (Србија, Италија, Њемачка и Грчка) заузела је друго место, што је било недовољно за одлазак на завршни турнир.

Након задовољавајућих наступа у Свјетској лиги, игране су, у Манчестеру, утакмице на "Б" првенству Европе. Без већих проблема, укњижене су побједе против Турске (16ː5), Малте (21ː2), Белгије (28ː6), Македоније (19ː7), Бјелорусије (14ː5 и 26ː1) и, у финалу, Француске (19ː9). Тиме је изборен пласман у "А" дивизију, а успјешна година је заокружена тријумфом на Универзијади[2] и освајањем првог мјеста на квалификационом турниру за одлазак на Олимпијске игре 2008. У тим квалификацијама, одржаним у Братислави, побијеђене су Италија (12ː8), Словенија (19ː4), Грчка (9ː5), Холандија (15ː5), Русија (12ː5) и, у финалу, Румунија (9ː8).

Црвене ајкуле су тако, за свега неколико мјесеци, прешле пут од дна "Б" дивизије до екипе која се, с правом, сматра једном од најквалитетнијих на свијету.

2008: Злато у Малаги. Четврто мјесто у Пекингу[уреди | уреди извор]

Олимпијска година је започета освајањем другог мјеста на квалификационом турниру за пласман на Европско првенство. У Дубровнику су побијеђени Уједињено Краљевство (18ː3) и Словенија (18ː3), док је против Хрвата забиљежен пораз (6ː7).

Учешће у Свјетској лиги је схваћено као припрема за Европско првенство и Олимпијске игре. У конкуренцији Хрватске, Грчке и Италије, остварено је прво мјесто у квалификационој групи. Ипак, на завршном турниру, одржаном у Ђенови, освојено је тек четврто мјесто, након пораза од Србије (3ː13) и Аустралије (7ː8).

Горак укус ђеновљанског дебакла испран је петнаестак дана касније, на Европском првенству у Малаги. У тзв. групи смрти су остварене побједе против Шпаније (8ː7), Грчке (11ː10), Мађарске (10ː9) и Словачке (14ː5), док пораз од Хрватске (6ː7) није имао утицај на коначни пласман. Црвене ајкуле су заузеле прво мјесто и обезбиједиле директан пролаз у полуфинале. Услиједила је освета Хрватима (9ː7), а у финалу је, након велике борбе и неколико преокрета, савладана Србија (6ː5). Црна Гора је, тако, на првом великом такмичењу освојила златну медаљу.

Притисак јавности и дјелимично засићење оствареним успјехом донекле су пореметили црвене ајкуле, па су, у групној фази олимпијског турнира у Пекингу, играли испод очекивања. Побједе над Канађанима (12ː0) и Грцима (10ː6), ремији са Мађарима (10ː10) и Аустралијанцима (5ː5), те убједљив пораз од Шпаније (6ː12) били су довољни тек за треће мјесто. У четвртфиналу је, међутим, савладана Хрватска (7ː6), али су, потом, услиједила два пораза (9ː11 против Мађарске и 4ː6 против Србије), па је, на крају, остварено разочаравајуће 4. мјесто.

Био је то, уједно, опроштај капитена Ускоковића од репрезентације. Улогу формалног вође тима ће, у предстојећим сезонама, имати Никола Јановић, који је, у избору ЛЕН-а, био 3. на листи најбољих ватерполиста Европе у овој години.[3]

2009: Злато у Подгорици. Неочекивани пад у Риму[уреди | уреди извор]

Главни конкуренти су ушли у процес подмлађивања својих тимова, па се од Црне Горе очекивало да, у наредном олимпијском циклусу, води главну ријеч у свјетском ватерполу.

На завршном турниру Свјетске лиге, који је одржан у Подгорици, освојена је златна медаља. Редом су падали ЈАР (18ː5), Хрватска (12ː7), Аустралија (6ː4), Јапан (18ː2), САД (10ː6) и, у финалу, опет, Хрватска (8ː7). Чинило се тада да је то почетак црногорске доминације у овом спорту.

Свјетско првенство, одржано у Риму, показало је, међутим, да су таква очекивања била неоснована. Осредње партије у групи (побједе над аутсајдерима, Кином (14ː4) и Бразилом (19ː5) и убједљив пораз од Хрватске, 5ː11) никога нијесу могле да охрабре, али се, ипак, очекивало да ће се, како првенство буде одмицало, форма подизати. Мимо свих очекивања, крај је дошао већ у сљедећој фази: у осмини финала није било рјешења за расположене Њемце (8ː9), па је, умјесто борбе за златну медаљу, Црна Гора завршила на слабом деветом мјесту.

2010: Сребро у Нишу. Крах у Загребу[уреди | уреди извор]

Меч Хрватске и Црне Горе на Европском првенству 2010. у Загребу

Дебакл на Свјетском првенству довео је у питање стварне могућности црвених ајкула, па су се наступи у 2010. доживљавали као шанса да се покаже припадност врху свјетског ватерпола. Почело је добро. У Свјетској лиги је освојено друго мјесто, мада је заиста мало недостајало, па да Црна Гора одбрани златну медаљу. У квалификационој групи су "превеслани" Кинези (16ː4), Шпанци (11ː7) и Американци (7ː7, пет. 4ː2), у четвртфиналу Јужноафриканци (21ː2), у полуфиналу Аустралијанци (8ː6), док је финалу, послије петераца, славила Србија (10ː10, пет. 2ː4).

На Европском првенству, одржаном у Загребу, црногорска репрезентација је била појачана присуством бивше јединице Србије и Црне Горе и самосталне Србије, Дениса Шефика. Почетак је био идеалан (побједа над Хрватском, 11ː9), али је, након тога, услиједио тешко објашњиви пад. Пораз од Италије (10ː11), тијесна побједа над Шпанијом (8ː7), лакши тренинг са аутсајдером Турском (22ː2) и шокантан реми са Румунијом (9ː9) "гурнули" су црвене ајкуле на треће мјесто у групи, што је значило да у четвртфиналу слиједи сусрет са Србијом, екипом коју су сви жељели избјећи. Играло се гол-за-гол, са неколико преокрета, а на крају је Црна Гора поражена (5ː6), па је, за слабу утјеху, остала борба за 5. мјесто (побједа над Њемачком, 14ː6).

Пропуштена је тада још једна прилика да се освоји медаља, а изненађујуће повлачење Владимира Гојковића[4] - показаће се, привремено - дало је повода многима да посумњају у квалитет међуљудских односа у црногорској репрезентацији.

2011: Дебакл у Шангају. Одлазак Поробића[уреди | уреди извор]

Ослабљена неиграњем дојучерашњих првотимаца, Гојковића, Злоковића и Пасковића,[5] окрњеног угледа и проблематичних односа међу самим играчима, Црна Гора је, у 2011. забиљежила разочаравајуће резултате. У Свјетској лиги је, након четвртфиналног пораза од Американаца (6ː6, пет. 3ː4), остварено 5. мјесто, док је, на Свјетском првенству, у Шангају, освојено тек 7. мјесто. Почело је поразом од Мађара (10ː11), услиједиле су побједе над Шпанијом (9ː7), Казахстаном (16ː5) и Румунијом (8ː4), да би, у четвртфиналу, против Хрватске, био доживљен прави бродолом (6ː9).

Највећи пораз у овој години, ипак, нијесу били лоши резултати, колико чињеница да је у то вријеме најталентованији црногорски ватерполиста, Душан Мандић, рођен 1994. у Котору, одлучио да наступа за репрезентацију Србије.[6]

Било је очигледно да много тога у тиму не штима, па је Петар Поробић мјесто селектора уступио Ранку Перовићу, који се, двије године раније, прославио освајањем Евролиге са Приморцем.[7]

Ера Ранка Перовића (2011–2015)[уреди | уреди извор]

2012: Сребро у Ајндховену. Неуспјех у Лондону[уреди | уреди извор]

Појава новог селектора и повратак Злоковића, Пасковића и Гојковића[8] улили су наду да је, у олимпијском години, могуће направити нешто више од пласмана у четвртфинале. Да такве наде нијесу биле без основа, показао је наступ националног тима на Европском првенству у Ајндховену. У првој утакмици је побијеђена Њемачка (13ː7), услиједио је пораз од Хрватске (8ː10), потом побједа над Румунијом (11ː8), реми са Шпанијом (10ː10) и, на крају, тријумф над Србијом (11ː7), којим се Црна Гора уздигла до другог мјеста у групи и лакшег противника у четвртфиналу. У хрватским медијима се, након ове утакмице, говорило о наводном договору српског и црногорског савеза, а све у циљу избацивања Хрватске из борбе за медаље. Ипак, та тврдња је, без конкретних доказа, остала на нивоу шпекулације.[9]

У четвртфиналу је савладана Грчка (11ː9), у полуфиналу, након продужетака, Мађарска (15ː14), али је у финалу, послије велике борбе, претрпљен пораз од Србије (8ː9). Млађан Јановић је проглашен за најбољег играча овог првенства, а освојена сребрна медаља је, у црногорским медијима, оцијењена као велики успјех и дуго чекани повратак у врх европског ватерпола.

У жељи да се фокусира на квалификације за Олимпијске игре у Лондону, Црна Гора је одустала од наступа у Свјетској лиги. У тим квалификацијама, освојено је прво мјесто, уз максимални учинак - осам утакмица, осам побједа. Редом су падали Холанђани (12ː6), Њемци (11ː7), Грци (8ː7), Македонци (14ː6), Румуни (14ː8), Турци (19ː6), поново Грци (13ː12) и, у финалу, Шпанци (12ː9).

Учешће на олимпијском турниру је започето неочекиваним поразом од Американаца (7ː8), али су ствари, већ након побједе у другом колу (Мађарска, 11ː10) изгледале много боље. Реми са Србијом (11ː11) и побједе против Румуније (12ː8) и Уједињеног Краљевства (13ː4) били су довољни за друго мјесто у групи. У четвртфиналу је побијеђена Шпанија (11ː9), али је, у полуфиналу, лакше него што се очекивало, претрпљен пораз од Хрватске (5ː7). Борба за бронзану медаљу, против Србије, била је реприза окршаја из Пекинга, када су се поменути тимови, такође, борили за треће мјесто. Црна Гора је, овог пута, водила током већег дијела утакмице, имала чак и три гола предности (11ː8), али су Срби смогли снаге да преокрену резултат (11ː12) и освоје медаљу. Ово је, имајући у виду ток утакмице и сам улог, један од најтежих пораза црногорске ватерполо репрезентације.

Владимир Гојковић је, раније него што се очекивало, завршио играчку каријеру, Борис Злоковић је затражио паузу од наступа за репрезентацију, а један од највећих талената, Гаврил Суботић, рођен 1996. године, одлучио је да се, попут Прлаиновића и Мандића, пресели у Београд и убудуће игра за репрезентацију Србије.[10]

На крају године је, у режији ЛЕН-а, извршен одабир најбољих ватерполиста Европе. Александар Ивовић је заузео 3. мјесто на тој листи.[11]

2013: Бронза у Чељабинску. Сребро у Барселони[уреди | уреди извор]

Почетак новог циклуса био је испуњен битним промјенама. Пасош Црне Горе и право да заигра за њену репрезентацију добио је љеворуки Француз, Иго Крузија, тадашњи првотимац Будве.[12]

У Свјетској лиги је - након четвртфиналне побједе над Русијом (7ː7, пет. 5ː4), полуфиналног пораза од Србије (6ː8) и завршне побједе над САД (10ː10, пет. 3ː1) - освојена бронзана медаља, што је била одлична увертира за Свјетско првенство, које је одржано у Барселони.

Наступ на највећој свјетској смотри је отворен поразом од Грчке (4ː6), да би, потом, дошло до фантастичног обрта. Услиједиле су побједе против Шпаније (7ː5), Новог Зеланда (23ː1), Канаде (12ː4), Србије (9ː8) и Италије (10ː8). Финале, против Мађарске, отворено је веома лоше (0ː3), па је остатак утакмице протекао у јурењу резултата. Ипак, Мађари су, у финишу, били спретнији и срећнији (7ː8, Крузија је промашио посљедњи шут за изједначење), па су се Црногорци морали задовољити сребрном медаљом.

Александар Ивовић је био најбољи стријелац турнира (20 голова), а, осим њега, мјесто у идеалној постави је нашао и Млађан Јановић. Осим титуле најбољег стријелца Свјетског првенства, Ивовић је, у избору ЛЕН-а, био 4. на листи најбољих ватерполиста Европе.[13]

2014: Бронза у Дубаију. Необјашњив суноврат у Будимпешти[уреди | уреди извор]

Европско првенство је оцијењено као приоритет, па су неки од кључних играча (Никола Јановић, Ивовић) били поштеђени обавезе играња у Свјетској лиги, у којој је, помало неочекивано, освојена бронзана медаља. Након почетног тријумфа над Бразилом (15ː5), услиједио је крах против Србије (5ː14) и неубједљиво издање против слабашне Кине (9ː8). Ипак, у четвртфиналу су, прилично убједљиво, савладани Американци (10ː4), да би се, у полуфиналу, Мађари показали снажнијима (8ː10). Бронза је освојена након побједе против Аустралије (12ː9).

Од учешћа на Европском првенству, одржаном у Будимпешти, очекивало се много. Тиму су прикључени раније поменути капитен Никола Јановић и Александар Ивовић, а оптимизам није умањен ни чињеницом да су изостали Иго Крузија[14] и Александар Радовић.[15] Почетак је био бајковит: побједе против Грчке (11ː6), Русије (15ː7), Румуније (13ː8) и Грузије (17ː2), те реми против Италије (6ː6) били су довољни за прво мјесто у групи и директан пласман у полуфинале. Тамо је дошло до новог окршаја са Србијом. Црна Гора је, баш као и у Лондону, двије године раније, диктирала темпо, у једном тренутку водила са чак четири гола предности (8ː4), али су упорни делфини нашли пут до преокрета (9ː10, у посљедњој четвртини 0ː3), па су се црвене ајкуле, шокиране коначним исходом, морале задовољити борбом за бронзану медаљу. Италијани су, ипак, били одморнији и ментално припремљенији за ту утакмицу, па је Црна Гора, након новог пораза (9ː11, у посљедњој четвртини 1ː3), одлично започето првенство завршила на разочаравајућем четвртом мјесту.

Свјетски куп није схваћен као претјерано важно такмичење, па је у Алмати послат други тим. Подмлађени састав се није прославио, будући да је заузео 7. мјесто.

Осим поменутих резултата, велику пажњу јавности је привукла информација да би највећи таленат црногорског ватерпола, Алекса Укропина, рођен 1998. године, могао да, попут својих земљака Прлаиновића, Мандића и Суботића, заигра за репрезентацију репрезентацију Србије. Управа ПВК Јадрана је, међутим, демантовала ту вијест, па је Укропина наставио да наступа за Црну Гору.[16]

2015: Распад система у Казању. Одлазак Перовића[уреди | уреди извор]

Изостанак неких веома важних играча (Никола Јановић, Антонио Петровић, Саша Мишић)[17] учинио је да амбиције црногорског тима у 2015. години буду знатно скромније него раније. У том смислу, ни повратак Александра Радовића[18] није могао да драстично повећа шансе црвених ајкула у Свјетској лиги и на Свјетском првенству. У одсуству Јановића, улога капитена је повјерена Предрагу Јокићу.

Свјетска лига је црногорским ватерполистима послужила за уигравање, па резултат није био у првом плану. По први пут од 2007. није изборен пласман на завршни турнир овог такмичења.

На Свјетском првенству у Казању, видно ослабљена црногорска репрезентација је пружала осредње партије. У првој утакмици, против Србије - која је на ово такмичење стигла као први фаворит - претрпљен је очекиван пораз (8ː11). У другом колу је, на опште изненађење, против Аустралије једва извучен бод (5ː5), да би, у трећем колу, био побијеђен Јапан (16ː10), но разликом која је била недовољна да се заузме друго мјесто у групи. Такав исход је, показало се, прилично ограничио домете црногорског тима на овом првенству. У осмини финала је, теже него што се очекивало, савладан Казахстан (12ː8), да би, у четвртфиналу, услиједио тежак пораз од Хрватске (4ː10).[19] У разигравању од 5. до 8. мјеста, побијеђене су Аустралија (11ː8) и Мађарска (10ː9), па је, на крају, заузето 5. мјесто.

На основу свега виђеног у овој години, у црногорској јавности превладао је утисак да су међуљудски односи у тиму, укључујући и повјерење играча према селектору, прилично упитни.[20] [21] [22] У септембру је за новог шефа стручног штаба постављен Владимир Гојковић.[23]

Ера Владимира Гојковића (2015– )[уреди | уреди извор]

2016: Европско првенство у Београду[уреди | уреди извор]

У оквиру квалификација за финални турнир Свјетске лиге 2016. црвене ајкуле су играле против Шпаније (11ː6) и Србије (10ː12), док је утакмица против Француске одложена због терористичких напада у Паризу.[24]

Црвене ајкуле су отпутовале у Београд са намјером да изборе пласман на Олимпијске игре. Селектор Гојковић се одлучио за провјерене снаге, па су у српску престоницу отпутовали: Дејан Лазовић, Драшко Бргуљан, Вјекослав Пасковић, Антонио Петровић, Дарко Бргуљан, Александар Радовић, Млађан Јановић, Никола Јановић, Александар Ивовић, Саша Мишић, Никола Вукчевић, Предраг Јокић и Милош Шћепановић. У групној фази, Црногорци су побиједили Холандију (13–6) и Словачку (15–6), док су против Шпанаца одиграли неријешено (8–8). Заузето је друго мјесто, а јавност није била нарочито импресионирана партијама Гојковићевих пулена. У осмини финала је савладана Француска (11–6), а у четвртфиналу, много лакше него што се очекивало, фаворизована Италија (10–7). Полуфинални класик против Мађарске имао двоструки улог: борбу за пласман у финале и овјеру карте за Олимпијске игре у Рију. Сјајна игра у одбрани паралисала је Мађаре (8–5), па су се Црногорци, лишени притиска, могли окренути финалној утакмици против Србије. Сјајна утакмица, одличан почетак Црне Горе (2–0, 3–1, 6–5), али су на крају, ипак, славили српски ватерполисти (8–10). Освојена сребрна медаља је оцијењена као одличан резултат, мада су црногорски играчи били прилично незадовољни суђењем у финалу.[25]

Резултати на међународним такмичењима[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Година Домаћин Учествовање Позиција ИГ П Н И ГД ГП
2008 Кина Пекинг Полуфинале 4. 8 3 2 3 63 56
2012 Уједињено Краљевство Лондон Полуфинале 4. 8 4 1 3 81 69
Укупно 2/2 2х полуфинале 16 7 3 6 144 125

Свјетско првенство[уреди | уреди извор]

Светско првенство Учествовање Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Италија Рим 2009. Осмина финала 9. место 6 4 0 2 67 41 +26
Кина Шангај 2011. Четвртфинале 7. место 7 4 0 3 63 51 +12
Шпанија Барселона 2013. Финале 2. место 7 5 0 2 72 40 +32
Русија Казањ 2015. Четвртфинале 5. место 7 4 1 2 66 61 +5
Мађарска Будимпешта 2017. Четвртфинале 5. место 6 4 1 1 56 42 +14
Јужна Кореја Квангџу 2019. Осмина финала 10. место 6 2 2 2 83 61 +22
Мађарска Будимпешта 2022. Четвртфинале 8. место 7 3 0 4 67 60 +7
Јапан Фукуока 2023. Четвртфинале 8. место 7 2 0 5 100 87 +12
Катар Доха 2024. Четвртфинале 8. место 7 3 0 4 83 92 -9
Укупно 10/10 Медаље (0-1-0) 60 31 4 25 657 535 +121

Европско првенство[уреди | уреди извор]

Година Домаћин Учествовање Позиција ИГ П Н И ГД ГП ГР
2008 Шпанија Малага Финале 1. 7 6 0 1 63 49 +14
2010 Хрватска Загреб Четвртфинале 5. 7 4 1 2 79 50 +29
2012 Холандија Ајндховен Финале 2. 8 5 1 2 86 73 +13
2014 Мађарска Будимпешта Полуфинале 4. 7 4 1 2 80 50 +30
2016 Србија Београд Финале 2. 7 5 1 1 73 48 +25
2018 Шпанија Барселона Четвртфинале 6. 7 4 1 2 67 46 +21
2020 Мађарска Будимпешта Полуфинале 3. 7 5 0 2 78 51 +27
2022 Хрватска Сплит Четвртфинале 7. 7 4 0 3 87 78 +9
2024 Хрватска Дубровник/Загреб 2024. Четвртфинале 6. место 7 4 0 3 79 80 -1
Укупно 9/9 Медаље (1-2-1) 64 41 5 18 692 525 +167

Свјетска лига[уреди | уреди извор]

Година Домаћин Учествовање Позиција ИГ П Н И ГД ГП
2007 Њемачка Берлин Квалификациони турнир - - - - - - -
2008 Италија Ђенова Полуфинале 4. 6 3 0 3 60 57
2009 Црна Гора Подгорица Финале 1. 6 6 0 0 72 31
2010 Србија Ниш Финале 2. 6 5 0 1 79 42
2011 Италија Фиренца Четвртфинале 5. 6 4 0 2 54 46
2012 Казахстан Алмати Није учествовала
2013 Русија Чељабинск Полуфинале 3. 6 3 0 3 72 68
2014 Уједињени Арапски Емирати Дубаи Полуфинале 3. 6 4 0 2 59 50
2015 Италија Бергамо Квалификациони турнир - - - - - - -
2016 ? ? - - - - - - -
Укупно 6/9 Медаље (1-1-2) 36 25 0 11 396 294

Свјетски куп[уреди | уреди извор]

Година Домаћин Учествовање Позиција ИГ П Н И ГД ГП
2010 Румунија Велики Варадин Није се квалификовала - - - - - - -
2014 Казахстан Алмати Четвртфинале 7. 6 2 0 4 48 49
Укупно 1/2 - 6 2 0 4 48 49

Селектори[уреди | уреди извор]

# Селектор Од – до
1. Црна Гора Петар Поробић 2006 — 2011
2. Црна Гора Ранко Перовић 2011 — 2015
3. Црна Гора Владимир Гојковић 2015 —

Капитени[уреди | уреди извор]

# Играч Од – до
1. Црна Гора Мирко Вичевић 2006 — 2007
2. Црна Гора Вељко Ускоковић 2007 — 2008
3. Црна Гора Никола Јановић 2008 — 2017
4. Црна Гора Драшко Бргуљан 2017 —

Састав репрезентације[уреди | уреди извор]

Састав на Европском првенству у Београду 2016.[26]

Број Играч Позиција Клуб (2014/15) Рођен
1 Дејан Лазовић Голман Црна Гора Будва 1990.
2 Драшко Бргуљан Десно крило Мађарска Орвушегетем 1984.
3 Вјекослав Пасковић Лијево крило Турска Галатасарај 1985.
4 Антонио Петровић Бек Хрватска Приморје 1982.
5 Дарко Бргуљан Лијево крило Италија Канотијери 1990.
6 Александар Радовић Десно крило Италија Посилипо 1987.
7 Млађан Јановић Лијево крило Турска Галатасарај 1984.
8 Никола Јановић Десно крило Црна Гора Јадран Херцег Нови 1980.
9 Александар Ивовић Бек Италија Про Реко 1986.
10 Саша Мишић Центар Русија Кинеф Кириши 1988.
11 Никола Вукчевић Центар Турска Галатасарај 1985.
12 Предраг Јокић Бек Њемачка Хановер 1983.
13 Милош Шћепановић Голман Турска Галатасарај 1984.
- Владимир Гојковић Селектор Црна Гора Јадран Херцег Нови 1981.

Списак званичних утакмица[уреди | уреди извор]

      Победа       Пораз       Нерешено

Датум Противник Резултат Домаћин Публика Такмичење
16.03.2007  Република Ирска 25:2 Котор 1,000 Квалификације за Европско Б првенство
17.03.2007  Аустрија 26:1 Котор 800 Квалификације за Европско Б првенство
18.03.2007   Швајцарска 30:3 Котор 500 Квалификације за Европско Б првенство
04.07.2007  Италија 11:13 Нови Сад 700 Светска лига у ватерполу 2007.
05.07.2007  Грчка 14:6 Нови Сад 500 Светска лига у ватерполу 2007.
06.07.2007  Србија 11:12 Нови Сад 1,000 Светска лига у ватерполу 2007.
07.07.2007  Немачка 11:5 Нови Сад 500 Светска лига у ватерполу 2007.
08.07.2007  Турска 16:5 Манчестер 200 Европско Б првенство
09.07.2007  Малта 21:2 Манчестер 200 Европско Б првенство
10.07.2007  Белгија 28:6 Манчестер 100 Европско Б првенство
11.07.2007  Северна Македонија 19:7 Манчестер 200 Европско Б првенство
12.07.2007  Белорусија 14:5 Манчестер 150 Европско Б првенство
14.07.2007  Белорусија 12:6 Манчестер 300 Европско Б првенство
15.07.2007  Француска 19:9 Манчестер 500 ФИНАЛЕ
19.07.2007  Италија 12:11 Пескара 1,000 Светска лига у ватерполу 2007.
20.07.2007  Немачка 11:3 Пескара 500 Светска лига у ватерполу 2007.
21.07.2007  Србија 12:10 Пескара 800 Светска лига у ватерполу 2007.
22.07.2007  Немачка 11:7 Пескара 400 Светска лига у ватерполу 2007.
02.09.2007  Италија 12:8 Братислава 300 КОИ 2008.
03.09.2007  Словенија 19:4 Братислава 200 КОИ 2008.
04.09.2007  Грчка 9:5 Братислава 300 КОИ 2008.
05.09.2007  Холандија 15:5 Братислава 100 КОИ 2008.
08.09.2007  Русија 12:5 Братислава 500 КОИ 2008.
09.09.2007  Румунија 9:8 Братислава 1,000 КОИ 2008.
04.01.2008  Словенија 18:3 Дубровник 500 КЕП 2008.
05.01.2008  Велика Британија 18:3 Дубровник 300 КЕП 2008.
06.01.2008  Хрватска 6:7 Дубровник 3,000 КЕП 2008.
23.05.2008  Италија 9:7 Будва 1,200 Светска лига у ватерполу 2008.
24.05.2008  Грчка 14:6 Будва 1,000 Светска лига у ватерполу 2008.
25.05.2008  Хрватска 13:11 Будва 1,500 Светска лига у ватерполу 2008.
30.05.2008  Грчка 10:11 Aтина 500 Светска лига у ватерполу 2008.
31.05.2008  Италија 11:10 Aтина 200 Светска лига у ватерполу 2008.
01.06.2008  Хрватска 13:9 Aтина 300 Светска лига у ватерполу 2008.
16.06.2008  Шпанија 15:7 Ђенова 300 Светска лига у ватерполу 2008.
18.06.2008  Италија 16:15 Ђенова 800 Светска лига у ватерполу 2008.
19.06.2008  Кина 13:7 Ђенова 200 Светска лига у ватерполу 2008.
20.06.2008  Сједињене Државе 6:7 Ђенова 300 Светска лига у ватерполу 2008.
21.06.2008  Србија 3:13 Ђенова 500 Светска лига у ватерполу 2008.
22.06.2008  Аустралија 7:8 Ђенова 200 Светска лига у ватерполу 2008.
04.07.2008  Шпанија 8:7 Малага 2,000 Европско првенство у ватерполу 2008.
05.07.2008  Грчка 11:10 Малага 300 Европско првенство у ватерполу 2008.
06.07.2008  Хрватска 5:7 Малага 500 Европско првенство у ватерполу 2008.
07.07.2008  Мађарска 10:9 Малага 800 Европско првенство у ватерполу 2008.
08.07.2008  Словачка 13:4 Малага 400 Европско првенство у ватерполу 2008.
11.07.2008  Хрватска 9:7 Малага 1,000 Европско првенство у ватерполу 2008.
13.07.2008  Србија 6:5 Малага 2,000 ФИНАЛЕ
10.08.2008  Мађарска 10:10 Пекинг 700 Олимпијске игре 2008.
12.08.2008  Канада 12:0 Пекинг 500 Олимпијске игре 2008.
14.08.2008  Грчка 10:6 Пекинг 500 Олимпијске игре 2008.
16.08.2008  Шпанија 6:12 Пекинг 1,000 Олимпијске игре 2008.
18.08.2008  Аустралија 5:5 Пекинг 1,000 Олимпијске игре 2008.
20.08.2008  Хрватска 7:6 Пекинг 1,200 Олимпијске игре 2008.
22.08.2008  Мађарска 9:11 Пекинг 2,000 Олимпијске игре 2008.
24.08.2008  Србија 4:6 Пекинг 2,000 Утакмица за 3. место
17.02.2009  Румунија 13:7 Котор 1,500 Светска лига у ватерполу 2009.
03.03.2009  Италија 8:6 Трст 500 Светска лига у ватерполу 2009.
05.05.2009  Румунија 11:9 Велики Варадин 1,000 Светска лига у ватерполу 2009.
12.05.2009  Италија 9:4 Будва 1,000 Светска лига у ватерполу 2009.
16.06.2009  Јужноафричка Република 18:5 Подгорица 3,000 Светска лига у ватерполу 2009.
17.06.2009  Хрватска 12:7 Подгорица 3,000 Светска лига у ватерполу 2009.
18.06.2009  Аустралија 6:4 Подгорица 3,000 Светска лига у ватерполу 2009.
19.06.2009  Јапан 18:2 Подгорица 3,000 Светска лига у ватерполу 2009.
20.06.2009  Сједињене Државе 10:6 Подгорица 3,000 Светска лига у ватерполу 2009.
21.06.2009  Хрватска 8:7 Подгорица 3,000 ФИНАЛЕ
20.07.2009  Кина 14:4 Рим 200 Светско првенство 2009.
22.07.2009  Хрватска 5:11 Рим 500 Светско првенство 2009.
24.07.2009  Бразил 19:5 Рим 100 Светско првенство 2009.
26.07.2009  Немачка 8:9 Рим 200 Светско првенство 2009.
28.07.2009  Кина 13:5 Рим 300 Светско првенство 2009.
30.07.2009  Аустралија 8:7 Рим 200 Светско првенство 2009.
17.11.2009  Француска 12:8 Бордо 500 Светска лига у ватерполу 2010.
08.12.2009  Немачка 16:7 Штутгарт 700 Светска лига у ватерполу 2010.
26.01.2010  Италија 7:8 Бреша 400 Светска лига у ватерполу 2010.
23.02.2010  Француска 11:3 Kotor 1,000 Светска лига у ватерполу 2010.
16.03.2010  Немачка 7:5 Херцег Нови 1,200 Светска лига у ватерполу 2010.
28.04.2010  Италија 6:5 Будва 1,500 Светска лига у ватерполу 2010.
13.07.2010  Кина 6:4 Ниш 100 Светска лига у ватерполу 2010.
14.07.2010  Шпанија 11:7 Ниш 300 Светска лига у ватерполу 2010.
15.07.2010  Сједињене Државе 11:9 Ниш 300 Светска лига у ватерполу 2010.
16.07.2010  Јужноафричка Република 21:2 Ниш 200 Светска лига у ватерполу 2010.
17.07.2010  Аустралија 8:6 Ниш 1,000 Светска лига у ватерполу 2010.
18.07.2010  Србија 11:12 Ниш 3,000 ФИНАЛЕ
29.08.2010  Хрватска 11:9 Загреб 4,500 Европско првенство 2010.
30.08.2010  Италија 10:11 Загреб 500 Европско првенство 2010.
01.09.2010  Шпанија 8:7 Загреб 800 Европско првенство 2010.
03.09.2010  Турска 22:2 Загреб 200 Европско првенство 2010.
05.09.2010  Румунија 9:9 Загреб 500 Европско првенство 2010.
07.09.2010  Србија 5:6 Загреб 2,000 Европско првенство 2010.
16.11.2010  Турска 16:2 Будва 500 Светска лига у ватерполу 2011.
07.12.2010  Румунија 15:6 Велики Варадин 800 Светска лига у ватерполу 2011.
25.01.2011  Русија 12:9 Волгоград 1,500 Светска лига у ватерполу 2011.
22.02.2011  Турска 9:2 Истанбул 1,000 Светска лига у ватерполу 2011.
22.03.2011  Румунија 9:8 Котор 1,000 Светска лига у ватерполу 2011.
19.04.2011  Русија 14:3 Херцег Нови 1,000 Светска лига у ватерполу 2011.
21.06.2011  Канада 8:6 Фиренца 200 Светска лига у ватерполу 2011.
22.06.2011  Хрватска 5:11 Фиренца 500 Светска лига у ватерполу 2011.
23.06.2011  Аустралија 8:5 Фиренца 300 Светска лига у ватерполу 2011.
24.06.2011  Сједињене Државе 9:10 Фиренца 300 Светска лига у ватерполу 2011.
25.06.2011  Канада 16:7 Фиренца 100 Светска лига у ватерполу 2011.
26.06.2011  Аустралија 8:7 Фиренца 200 Светска лига у ватерполу 2011.
18.07.2011  Мађарска 10:11 Шангај 700 Светско првенство 2011.
20.07.2011  Шпанија 9:7 Шангај 800 Светско првенство 2011.
22.07.2011  Казахстан 16:5 Шангај 500 Светско првенство 2011.
24.07.2011  Румунија 8:4 Шангај 600 Светско првенство 2011.
26.07.2011  Хрватска 6:9 Шангај 500 Светско првенство 2011.
28.07.2011  Шпанија 9:10 Шангај 1,000 Светско првенство 2011.
30.07.2011  Немачка 8:5 Шангај 300 Светско првенство 2011.
16.01.2012  Немачка 13:7 Ајндховен 400 Европско првенство 2012.
17.01.2012  Хрватска 8:10 Ајндховен 1,000 Европско првенство 2012.
19.01.2012  Румунија 11:8 Ајндховен 500 Европско првенство 2012.
21.01.2012  Шпанија 10:10 Ајндховен 1,200 Европско првенство 2012.
23.01.2012  Србија 11:7 Ајндховен 1,000 Европско првенство 2012.
25.01.2012  Грчка 11:9 Ајндховен 1,000 Европско првенство 2012.
27.01.2012  Мађарска 14:13 Ајндховен 2,000 Европско првенство 2012.
29.01.2012  Србија 8:9 Ајндховен 2,500 ФИНАЛЕ
01.04.2012  Холандија 12:6 Едмонтон 200 КОИ 2012.
02.04.2012  Немачка 11:7 Едмонтон 300 КОИ 2012.
03.04.2012  Грчка 8:7 Едмонтон 100 КОИ 2012.
04.04.2012  Северна Македонија 14:6 Едмонтон 200 КОИ 2012.
05.04.2012  Румунија 14:8 Едмонтон 100 КОИ 2012.
06.04.2012  Турска 19:6 Едмонтон 200 КОИ 2012.
07.04.2012  Грчка 13:12 Едмонтон 300 КОИ 2012.
08.04.2012  Шпанија 12:9 Едмонтон 400 КОИ 2012.
29.07.2012  Сједињене Државе 7:8 Лондон 3,700 Олимпијске игре 2012.
31.07.2012  Мађарска 11:10 Лондон 4,500 Олимпијске игре 2012.
02.08.2012  Србија 11:11 Лондон 4,000 Олимпијске игре 2012.
04.08.2012  Румунија 12:8 Лондон 4,500 Олимпијске игре 2012.
06.08.2012  Велика Британија 13:4 Лондон 4,800 Олимпијске игре 2012.
08.08.2012  Шпанија 11:9 Лондон 4,700 Олимпијске игре 2012.
10.08.2012  Хрватска 5:7 Лондон 4,200 Олимпијске игре 2012.
12.08.2012  Србија 11:12 Лондон 4,600 Утакмица за 3. место
31.10.2012  Хрватска 13:10 Загреб 1,000 Светска лига у ватерполу 2013.
03.11.2012  Грчка 11:10 Будва 1,000 Светска лига у ватерполу 2013.
30.01.2013  Турска 14:4 Истанбул 300 Светска лига у ватерполу 2013.
02.02.2013  Хрватска 6:5 Котор 1,500 Светска лига у ватерполу 2013.
27.03.2013  Грчка 9:8 Атина 300 Светска лига у ватерполу 2013.
30.03.2013  Турска 16:8 Херцег Нови 1,000 Светска лига у ватерполу 2013.
11.06.2013  Јапан 15:16 Чељабинск 200 Светска лига у ватерполу 2013.
12.06.2013  Мађарска 17:18 Чељабинск 400 Светска лига у ватерполу 2013.
13.06.2013  Сједињене Државе 9:4 Чељабинск 200 Светска лига у ватерполу 2013.
14.06.2013  Русија 12:11 Чељабинск 500 Светска лига у ватерполу 2013.
15.06.2013  Србија 6:8 Чељабинск 500 Светска лига у ватерполу 2013.
16.06.2013  Сједињене Државе 13:11 Чељабинск 500 Утакмица за 3. место
22.07.2013  Грчка 4:6 Барселона 300 Светско првенство 2013.
24.07.2013  Шпанија 7:5 Барселона 1,000 Светско првенство 2013.
26.07.2013  Нови Зеланд 23:1 Барселона 600 Светско првенство 2013.
28.07.2013  Канада 12:4 Барселона 1,000 Светско првенство 2013.
30.07.2013  Србија 9:8 Барселона 1,000 Светско првенство 2013.
01.08.2013  Италија 10:8 Барселона 2,500 Светско првенство 2013.
03.08.2013  Мађарска 7:8 Барселона 4,500 ФИНАЛЕ
12.11.2013  Словачка 13:11 Будва Светска лига у ватерполу 2014.
10.12.2013  Италија 11:8 Будва Светска лига у ватерполу 2014.
14.01.2014  Словачка 5:8 Новаки Светска лига у ватерполу 2014.
11.03.2014  Италија 9:10 Бари Светска лига у ватерполу 2014.
05.04.2014  Немачка 10:8 Крефелд Светска лига у ватерполу 2014.
16.06.2014  Бразил 15:5 Дубаи Светска лига у ватерполу 2014.
17.06.2014  Србија 14:5 Дубаи Светска лига у ватерполу 2014.
12.06.2014  Кина 9:8 Дубаи Светска лига у ватерполу 2014.
19.06.2014  Сједињене Државе 10:4 Дубаи Светска лига у ватерполу 2014.
20.06.2014  Мађарска 8:10 Дубаи Светска лига у ватерполу 2014.
21.06.2014  Аустралија 12:9 Дубаи Утакмица за 3. место
14.07.2014  Грчка 11:6 Будимпешта Европско првенство 2014.
15.07.2014  Русија 8:10 Будимпешта Европско првенство 2014.
17.07.2014  Румунија 13:8 Будимпешта Европско првенство 2014.
19.07.2014  Италија 6:6 Будимпешта Европско првенство 2014.
21.07.2014  Грузија 17:2 Будимпешта 1,000 Европско првенство 2014.
25.07.2014  Србија 9:10 Будимпешта Европско првенство 2014.
27.07.2014  Италија 9:11 Будимпешта Утакмица за 3. место
19.08.2014  Србија 3:9 Алмати 500 Светски куп 2014.
20.08.2014  Сједињене Државе 7:11 Алмати Светски куп 2014.
21.08.2014  Јужноафричка Република 12:4 Алмати Светски куп 2014.
22.08.2014  Хрватска 5:6 Алмати Светски куп 2014.
23.08.2014  Казахстан 8:9 Алмати Светски куп 2014.
24.08.2014  Јужноафричка Република 13:10 Алмати Утакмица за 7. место
09.12.2014  Италија 13:15 Будва Светска лига у ватерполу 2015.
29.12.2014  Хрватска 8:14 Ријека Светска лига у ватерполу 2015.
20.01.2015  Турска 15:4 Будва Светска лига у ватерполу 2015.
17.02.2015  Француска 13:7 Будва Светска лига у ватерполу 2015.
17.03.2015  Италија 8:16 Ђенова Светска лига у ватерполу 2015.
20.03.2015  Хрватска 11:12 Будва Светска лига у ватерполу 2015.
31.03.2015  Француска 14:8 Нанси Светска лига у ватерполу 2015.
14.04.2015  Турска 12:5 Истанбул Светска лига у ватерполу 2015.
27.07.2015  Србија 8:11 Казањ 2,279 Светско првенство 2015.
29.07.2015  Аустралија 5:5 Казањ 313 Светско првенство 2015.
31.07.2015  Јапан 16:10 Казањ 640 Светско првенство 2015.
02.08.2015  Казахстан 12:8 Казањ 2,896 Светско првенство 2015.
04.08.2015  Хрватска 4:10 Казањ 1,000 Светско првенство 2015.
06.08.2015  Аустралија 11:8 Казањ 1,500 Светско првенство 2015.
08.08.2015  Мађарска 10:9 Казањ 2,365 Утакмица за 5. место
20.10.2015  Шпанија 11:6 Херцег Нови Светска лига у ватерполу 2016.
01.12.2015  Србија 10:12 Будва Светска лига у ватерполу 2016.
10.01.2016  Холандија 13:6 Београд Европско првенство 2016.
12.01.2016  Шпанија 8:8 Београд Европско првенство 2016.
14.01.2016  Русија 15:6 Београд Европско првенство 2016.
16.01.2016  Француска 11:6 Београд Европско првенство 2016.
19.01.2016  Италија 10:7 Београд Европско првенство 2016.
21.01.2016  Мађарска 8:5 Београд Европско првенство 2016.
23.01.2016  Србија 8:10 Београд ФИНАЛЕ
16.02.2016  Шпанија 8:10 Сабадељ Светска лига у ватерполу 2016.
14.03.2016  Француска 12:10 Ница Светска лига у ватерполу 2016.
26.04.2016  Француска 17:4 Херцег Нови Светска лига у ватерполу 2016.
10.05.2016  Србија 10:10, пет. 3:5 Херцег Нови Светска лига у ватерполу 2016.
06.08.2016  Француска 7:4 Рио де Жанеиро Олимпијске игре 2016.
08.08.2016  Хрватска 8:7 Рио де Жанеиро Олимпијске игре 2016.
10.08.2016  Италија 5:6 Рио де Жанеиро Олимпијске игре 2016.
12.08.2016  Сједињене Државе 8:5 Рио де Жанеиро Олимпијске игре 2016.
14.08.2016  Шпанија 9:9 Рио де Жанеиро Олимпијске игре 2016.
16.08.2016  Мађарска 9:9, пет. 2:4 Рио де Жанеиро Олимпијске игре 2016.
18.08.2016  Хрватска 8:12 Рио де Жанеиро Олимпијске игре 2016.
20.08.2016  Италија 10:12 Рио де Жанеиро Утакмица за 3. место
17.07.2017  Канада 8:8 Будимпешта Светско првенство 2017.
19.07.2017  Бразил 14:5 Будимпешта Светско првенство 2017.
21.07.2017  Казахстан 13:5 Будимпешта Светско првенство 2017.
25.07.2017  Грчка 7:12 Будимпешта Светско првенство 2017.
27.07.2017  Русија 9:8 Будимпешта Светско првенство 2017.
29.07.2017  Италија 5:4 Будимпешта Утакмица за 5. место
14.11.2017  Србија 4:7 Ниш Светска лига у ватерполу 2018.
16.01.2018  Румунија 13:2 Будва Светска лига у ватерполу 2018.
20.03.2018  Србија 11:8 Подгорица Светска лига у ватерполу 2018.
10.04.2018  Румунија 12:4 Чолпани Светска лига у ватерполу 2018.
18.06.2018  Јапан 14:8 Будимпешта Светска лига у ватерполу 2018.
19.06.2018  Мађарска 12:9 Будимпешта Светска лига у ватерполу 2018.
20.06.2018  Аустралија 10:8 Будимпешта Светска лига у ватерполу 2018.
21.06.2018  Казахстан 14:6 Будимпешта Светска лига у ватерполу 2018.
22.06.2018  Шпанија 10:8 Будимпешта Светска лига у ватерполу 2018.
23.06.2018  Мађарска 13:11 Будимпешта ФИНАЛЕ
16.07.2018  Француска 8:6 Барселона Европско првенство 2018.
18.07.2018  Малта 17:5 Барселона Европско првенство 2018.
20.07.2018  Шпанија 7:7 Барселона Европско првенство 2018.
22.07.2018  Румунија 15:5 Барселона Европско првенство 2018.
24.07.2018  Хрватска 7:9 Барселона Европско првенство 2018.
26.07.2018  Мађарска 7:6 Барселона Европско првенство 2018.
28.07.2018  Грчка 6:8 Барселона Утакмица за 5. место
23.10.2018  Италија 8:8 пет. 3:0 Подгорица Светска лига у ватерполу 2019.
11.12.2018  Француска 13:9 Троа Светска лига у ватерполу 2019.
29.01.2019  Италија 10:11 Палермо Светска лига у ватерполу 2019.
12.03.2019  Француска 10:8 Никшић Светска лига у ватерполу 2019.
05.04.2019  Мађарска 7:11 Загреб Светска лига у ватерполу 2019.
06.04.2019  Русија 15:9 Загреб Светска лига у ватерполу 2019.
07.04.2019  Србија 16:4 Загреб Светска лига у ватерполу 2019.
14.01.2020  Словачка 15:4 Будимпешта Европско првенство 2020.
16.01.2020  Хрватска 10:11 Будимпешта Европско првенство 2020.
18.01.2020  Немачка 10:3 Будимпешта Европско првенство 2020.
20.01.2020  Турска 17:6 Будимпешта Европско првенство 2020.
22.01.2020  Италија 10:8 Будимпешта Европско првенство 2020.
24.01.2020  Мађарска 8:10 Будимпешта Европско првенство 2020.
26.01.2020  Хрватска 10:9 Будимпешта Утакмица за 3. место

КСП – Квалификације за Светско првенство, КЕП – Квалификације за Европско првенство, КОИ – Квалификације за Олимпијске игре

Скор против осталих репрезентација[уреди | уреди извор]

Табела је састављена 23. јануара 2016. и односи се на утакмице одигране на Олимпијским играма, Свјетском првенству, Европском првенству, Свјетској лиги, Свјетском купу и квалификационим турнирима

У периоду од 2006. до 2016. године, Црна Гора је, против тридесет једне репрезентације, одиграла 196 званичних утакмица и, укупно узевши, има позитиван скорː 140 побједа, 8 ремија, 49 пораза, уз гол разлику +774 (2262-1488).

Једини тимови против којих црвене ајкуле имају негативан скор јесу Србија и Хрватска.

Као што је већ напоменуто, прву утакмицу је Црна Гора одиграла 19. децембра 2006. године, а прву званичну 16. марта 2007, против Ирске, у склопу квалификација за "Б" првенство Европе.

Посљедња званична утакмица одиграна је против Србије, 23. јануара 2016, у Београду, у финалу Европског првенства.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Početna - Vaterpolo i plivački Savez Crne Gore
  2. ^ Zlato za vaterpoliste Crne Gore - B92.net
  3. ^ Политика Online
  4. ^ „Vladimir Gojkovic napustio vaterpolo reprezentaciju Crne Gore[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 05. 08. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  5. ^ Janović: Bićemo jači od svih problema - Vijesti.me[мртва веза]
  6. ^ „Mandić odabrao Srbiju, u Savezu tvrde da su uradili sve da ga zadrže - Vijesti.me[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 26. 01. 2016. г. Приступљено 05. 08. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  7. ^ Perović novi selektor: Nisam se premišljao ni trena - Vijesti.me[мртва веза]
  8. ^ Vladimir Gojković se vraća u reprezentaciju! - Vijesti.me[мртва веза]
  9. ^ Hrvatski mediji: Vaterpolisti Crne Gore "neočekivano" pobedili Srbiju
  10. ^ Gavril Subotić odlučio da igra za Srbiju! - Vijesti.me[мртва веза]
  11. ^ Miho Bošković izabran za najboljeg igrača 2012-te - Vaterpolo vesti
  12. ^ Kruzija dobio sertifikat od FINA, može da igra za Crnu Goru - Vijesti.me[мртва веза]
  13. ^ Priznanje za ministra: Vanja Udovičić treći u izboru za najboljeg vaterpolistu Evrope u 2013. godini | svet
  14. ^ „Igo Kruzija više nije "ajkula" - Vijesti.me[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 05. 08. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  15. ^ Radović neće da igra za Crnu Goru, odbio poziv Perovića | Ostali sportovi | Novosti.rs
  16. ^ „PVK JADRAN: Ukropina će nastaviti da igra za Crnu Goru | Analitika - Informativni Portal[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 05. 08. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  17. ^ „Nikola Janović ne igra na Svjetskom prvenstvu u Kazanju? - Vijesti.me[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2015. г. Приступљено 05. 08. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  18. ^ „Perović: Sa Sašom smo mnogo jači - Vijesti.me[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 05. 08. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  19. ^ „"Ajkule" preslabe za medalju: Vaterpolisti oduvani u četvrtfinalu - Vijesti.me[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2015. г. Приступљено 05. 08. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  20. ^ „Dotakli smo dno u svakom smislu - Vijesti.me[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2015. г. Приступљено 08. 08. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  21. ^ PEROVIĆ: Najveća greška je što nijesam ubijedio igrače da mogu više - Water Polo and Swimming Association of Montenegro
  22. ^ Porobić: Dobijamo kritike ispod svakog nivoa, a uslovi za rad loši - Cafe Del Montenegro
  23. ^ Gojković novi selektor Crne Gore: Velika čast biti selektor svoje zemlje! - Vaterpolo i plivački Savez Crne Gore
  24. ^ SL: Terorizam odložio Francuska – Crna Gora - B92.net
  25. ^ Janoviæ: Užasno, brutalno smo pokradeni - B92.net
  26. ^ „Crna Gora » Gojković saopštio konačan spisak[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2016. г. Приступљено 22. 01. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]