Ватерполо репрезентација Црне Горе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црна Гора
Flag of Montenegro.svg
Надимак Црвене ајкуле
Савез Ватерполо и пливачки савез Црне Горе[1]
Конфедерација ЛЕН (Европа)
Селектор Црна Гора Ранко Перовић
Помоћни тренер Црна Гора Видо Ломпар
Капитен Никола Јановић
ФИНА шифра MNE
Прва међународна утакмица
Застава Италије Италија 10 - 11 Црна Гора Црна Гора
(Трст, Италија; децембар 2006)
Највећа победа
Црна Гора Црна Гора 30 - 3 Застава Швајцарске Швајцарска
(Котор, Црна Гора; март 2007)
Највећи пораз
Црна Гора Црна Гора 3 - 13 Застава Србије Србија
(Ђенова, Италија; јун 2008)
Олимпијске игре
Учешћа 2 (први пут: 2008)
Најбољи резултат 4. мјесто (2008, 2012)
Светско првенство
Учешћа 4 (први пут: 2009)
Најбољи резултат Silver medal world centered.svg (2013)
Европско првенство
Учешћа 4 (први пут: 2008)
Најбољи резултат Gold medal europe.svg (2008)
Светска лига
Учешћа 8 (први пут: 2007)
Најбољи резултат Gold medal world centered.svg (2009)
Светски куп
Учешћа 1 (први пут: 2014)
Најбољи резултат 7. мјесто (2014)


Освојене медаље
Ватерполо
Свјетска првенства
Сребро 2013. Барселона
Европска првенства
Злато 2008. Малага
Сребро 2012. Ајндховен
Свјетска лига
Злато 2009. Подгорица
Сребро 2010. Ниш
Бронза 2013. Чељабинск
Бронза 2014. Дубаи

Ватерполо репрезентација Црне Горе представља Црну Гору на свим међународним ватерполо такмичењима.

Историја[уреди]

.

2006.[уреди]

Посљедње такмичење на ком су, под заставом Србије и Црне Горе, учествовали играчи из Црне Горе био је Свјетски куп, одржан јуна 2006. године. Освојена је златна медаља, али је, свега три мјесеца касније, Европско првенство у Београду протекло без учешћа Злоковића, Јокића, Гојковића, Јановића, Радића и селектора Поробића. Поменути су одлучили да, на даљим такмичењима, наступају за Црну Гору. За разлику од њих, млади и перспективни Андрија Прлаиновић, рођен 1987. године, донио је одлуку да из Јадрана пређе у Партизан, те да, убудуће, наступа за репрезентацију Србије.

Прву утакмицу репрезентација Црне Горе одиграла је у Трсту, децембра 2006, против Италије, коју је добила резултатом 11:10. Истог мјесеца, савладана је и Шпанија (13:10), док је у двомечу против Хрватске остварен половичан учинак (7:10 у Загребу; 9:8 у Будви).

2007.[уреди]

У првој половини 2007. Црна Гора је учествовала у квалификацијама за "Б" првенство Европе, у којима је, убједљивим побједама над Ирском (25ː2), Аустријом (26ː1) и Швајцарском (30ː3), показала да квалитетом увелико превазилази ниво "Б" дивизије.

Исте године је нашла своје место и у квалификацијама за завршни турнир Свјетске лиге. У групи са веома снажним противницима (Србија, Италија, Њемачка и Грчка) заузела је друго место, што је било недовољно за одлазак на завршни турнир.

Након задовољавајућих наступа у Свјетској лиги, игране су, у Манчестеру, утакмице на "Б" првенству Европе. Без већих проблема, укњижене су побједе против Турске (16ː5), Малте (21ː2), Белгије (28ː6), Македоније (19ː7), Бјелорусије (14ː5 и 26ː1) и, у финалу, Француске (19ː9). Тиме је изборен пласман у "А" дивизију, а успјешна година је заокружена тријумфом на Универзијади[2] и освајањем првог мјеста на квалификационом турниру за одлазак на Олимпијске игре 2008. У тим квалификацијама, одржаним у Братислави, побијеђене су Италија (12ː8), Словенија (19ː4), Грчка (9ː5), Холандија (15ː5), Русија (12ː5) и, у финалу, Румунија (9ː8).

Црвене ајкуле су тако, за свега неколико мјесеци, прешле пут од дна "Б" дивизије до екипе која се, с правом, сматра једном од најквалитетнијих на свијету.

2008.[уреди]

Олимпијска година је започета освајањем другог мјеста на квалификационом турниру за пласман на Европско првенство. У Дубровнику су побијеђени Уједињено Краљевство (18ː3) и Словенија (18ː3), док је против Хрвата забиљежен пораз (6ː7).

Учешће у Свјетској лиги је схваћено као припрема за Европско првенство и Олимпијске игре. У конкуренцији Хрватске, Грчке и Италије, остварено је прво мјесто у квалификационој групи. Ипак, на завршном турниру, одржаном у Ђенови, освојено је тек четврто мјесто, након пораза од Србије (3ː13) и Аустралије (7ː8).

Горак укус ђеновљанског дебакла испран је петнаестак дана касније, на Европском првенству у Малаги. У тзв. групи смрти су остварене побједе против Шпаније (8ː7), Грчке (11ː10), Мађарске (10ː9) и Словачке (14ː5), док пораз од Хрватске (6ː7) није имао утицај на коначни пласман. Црвене ајкуле су заузеле прво мјесто и обезбиједиле директан пролаз у полуфинале. Услиједила је освета Хрватима (9ː7), а у финалу је, након велике борбе и неколико преокрета, савладана Србија (6ː5). Црна Гора је, тако, на првом великом такмичењу освојила златну медаљу.

Притисак јавности и дјелимично засићење оствареним успјехом донекле су пореметили црвене ајкуле, па су, у групној фази олимпијског турнира у Пекингу, играли испод очекивања. Побједе над Канађанима (12ː0) и Грцима (10ː6), ремији са Мађарима (10ː10) и Аустралијанцима (5ː5), те убједљив пораз од Шпаније (6ː12) били су довољни тек за треће мјесто. У четвртфиналу је, међутим, савладана Хрватска (7ː6), али су, потом, услиједила два пораза (9ː11 против Мађарске и 4ː6 против Србије), па је, на крају, остварено разочаравајуће 4. мјесто.

Био је то, уједно, опроштај капитена Ускоковића од репрезентације. Улогу формалног вође тима ће, у предстојећим сезонама, имати Никола Јановић, који је, у избору ЛЕН-а, био 3. на листи најбољих ватерполиста Европе у овој години.[3]

2009.[уреди]

Главни конкуренти су ушли у процес подмлађивања својих тимова, па се од Црне Горе очекивало да, у наредном олимпијском циклусу, води главну ријеч у свјетском ватерполу.

На завршном турниру Свјетске лиге, који је одржан у Подгорици, освојена је златна медаља. Редом су падали ЈАР (18ː5), Хрватска (12ː7), Аустралија (6ː4), Јапан (18ː2), САД (10ː6) и, у финалу, опет, Хрватска (8ː7). Чинило се тада да је то почетак црногорске доминације у овом спорту.

Свјетско првенство, одржано у Риму, показало је, међутим, да су таква очекивања била неоснована. Осредње партије у групи (побједе над аутсајдерима, Кином (14ː4) и Бразилом (19ː5) и убједљив пораз од Хрватске, 5ː11) никога нијесу могле да охрабре, али се, ипак, очекивало да ће се, како првенство буде одмицало, форма подизати. Мимо свих очекивања, крај је дошао већ у сљедећој фазиː у осмини финала није било рјешења за расположене Њемце (8ː9), па је, умјесто борбе за златну медаљу, Црна Гора завршила на слабом деветом мјесту.

2010.[уреди]

Дебакл на Свјетском првенству довео је у питање стварне могућности црвених ајкула, па су се наступи у 2010. доживљавали као шанса да се покаже припадност врху свјетског ватерпола. Почело је добро. У Свјетској лиги је освојено друго мјесто, мада је заиста мало недостајало, па да Црна Гора одбрани златну медаљу. У квалификационој групи су "превеслани" Кинези (16ː4), Шпанци (11ː7) и Американци (7ː7, пет. 4ː2), у четвртфиналу Јужноафриканци (21ː2), у полуфиналу Аустралијанци (8ː6), док је финалу, послије петераца, славила Србија (10ː10, пет. 2ː4).

На Европском првенству, одржаном у Загребу, црногорска репрезентација је била појачана присуством бивше јединице Србије и Црне Горе и самосталне Србије, Дениса Шефика. Почетак је био идеалан (побједа над Хрватском, 11ː9), али је, након тога, услиједио тешко објашњиви пад. Пораз од Италије (10ː11), тијесна побједа над Шпанијом (8ː7), лакши тренинг са аутсајдером Турском (22ː2) и шокантан реми са Румунијом (9ː9) "гурнули" су црвене ајкуле на треће мјесто у групи, што је значило да у четвртфиналу слиједи сусрет са Србијом, екипом коју су сви жељели избјећи. Играло се гол-за-гол, са неколико преокрета, а на крају је Црна Гора поражена (5ː6), па је, за слабу утјеху, остала борба за 5. мјесто (побједа над Њемачком, 14ː6).

Пропуштена је, тако, још једна прилика да се освоји одличје, а изненађујуће повлачење Владимира Гојковића[4] - показаће се, припвремено - дало је за право многима да посумњају у квалитет међуљудских односа у црногорској репрезентацији.

2011.[уреди]

Ослабљена неиграњем дојучерашњих првотимаца, Гојковића, Злоковића и Пасковића,[5] окрњеног угледа и проблематичних односа међу самим играчима, Црна Гора је, у 2011. забиљежила разочаравајуће резултате. У Свјетској лиги је, након четвртфиналног пораза од Американаца (6ː6, пет. 3ː4), остварено 5. мјесто, док је, на Свјетском првенству, у Шангају, освојено тек 7. мјесто. Почело је поразом од Мађара (10ː11), услиједиле су побједе над Шпанијом (9ː7), Казахстаном (16ː5) и Румунијом (8ː4), да би, у четвртфиналу, против Хрватске, био доживљен прави бродолом (6ː9).

Највећи пораз у овој години, ипак, нијесу били лоши резултати, колико чињеница да је у то вријеме најталентованији црногорски ватерполиста, Душан Мандић, рођен 1994. у Котору, одлучио да наступа за репрезентацију Србије.[6]

Било је очигледно да много тога у тиму не штима, па је Петар Поробић мјесто селектора уступио Ранку Перовићу, који се, двије године раније, прославио освајањем Евролиге са Приморцем.[7]

2012.[уреди]

Појава новог селектора и повратак Злоковића, Пасковића и Гојковића[8] улили су наду да је, у олимпијском години, могуће направити нешто више од пласмана у четвртфинале. Да такве наде нијесу биле без основа, показао је наступ националног тима на Европском првенству у Ајндховену. У првој утакмици је побијеђена Њемачка (13ː7), услиједио је пораз од Хрватске (8ː10), потом побједа над Румунијом (11ː8), реми са Шпанијом (10ː10) и, на крају, тријумф над Србијом (11ː7), којим се Црна Гора уздигла до другог мјеста у групи и лакшег противника у четвртфиналу. У хрватским медијима се, након ове утакмице, говорило о наводном договору српског и црногорског савеза, а све у циљу избацивања Хрватске из борбе за медаље. Ипак, та тврдња је, без конкретних доказа, остала на нивоу шпекулације.[9]

У четвртфиналу је савладана Грчка (11ː9), у полуфиналу, након продужетака, Мађарска (15ː14), али је у финалу, послије велике борбе, претрпљен пораз од Србије (8ː9). Млађан Јановић је проглашен за најбољег играча овог првенства, а освојена сребрна медаља је, у црногорским медијима, оцијењена као велики успјех и дуго чекани повратак у врх европског ватерпола.

У жељи да се фокусира на квалификације за Олимпијске игре у Лондону, Црна Гора је одустала од наступа у Свјетској лиги. У тим квалификацијама, освојено је прво мјесто, уз максимални учинак - осам утакмица, осам побједа. Редом су падали Холанђани (12ː6), Њемци (11ː7), Грци (8ː7), Македонци (14ː6), Румуни (14ː8), Турци (19ː6), поново Грци (13ː12) и, у финалу, Шпанци (12ː9).

Учешће на олимпијском турниру је започето неочекиваним поразом од Американаца (7ː8), али су ствари, већ након побједе у другом колу (Мађарска, 11ː10) изгледале много боље. Реми са Србијом (11ː11) и побједе против Румуније (12ː8) и Уједињеног Краљевства (13ː4) били су довољни за друго мјесто у групи. У четвртфиналу је побијеђена Шпанија (11ː9), али је, у полуфиналу, лакше него што се очекивало, претрпљен пораз од Хрватске (5ː7). Борба за бронзану медаљу, против Србије, била је реприза окршаја из Пекинга, када су се поменути тимови, такође, борили за треће мјесто. Црна Гора је, овог пута, водила током већег дијела утакмице, имала чак и три гола предности (11ː8), али су Срби смогли снаге да преокрену резултат (11ː12) и освоје медаљу. Ово је, имајући у виду ток утакмице и сам улог, један од најтежих пораза црногорске ватерполо репрезентације.

Владимир Гојковић је, раније него што се очекивало, завршио играчку каријеру, Борис Злоковић је затражио паузу од наступа за репрезентацију, а један од највећих талената, Гаврил Суботић, рођен 1996. године, одлучио је да се, попут Прлаиновића и Мандића, пресели у Београд и убудуће игра за репрезентацију Србије.[10]

На крају године је, у режији ЛЕН-а, извршен одабир најбољих ватерполиста Европе. Александар Ивовић је заузео 3. мјесто на тој листи.[11]

2013.[уреди]

Почетак новог циклуса био је испуњен битним промјенама. Пасош Црне Горе и право да заигра за њену репрезентацију добио је љеворуки Француз, Иго Крузија, тадашњи првотимац Будве.[12]

У Свјетској лиги је - након четвртфиналне побједе над Русијом (7ː7, пет. 5ː4), полуфиналног пораза од Србије (6ː8) и завршне побједе над САД (10ː10, пет. 3ː1) - освојена бронзана медаља, што је била одлична увертира за Свјетско првенство, које је одржано у Барселони.

Наступ на највећој свјетској смотри је отворен поразом од Грчке (4ː6), да би, потом, дошло до фантастичног обрта. Услиједиле су побједе против Шпаније (7ː5), Новог Зеланда (23ː1), Канаде (12ː4), Србије (9ː8) и Италије (10ː8). Финале, против Мађарске, отворено је веома лоше (0ː3), па је остатак утакмице протекао у јурењу резултата. Ипак, Мађари су, у финишу, били спретнији и срећнији (7ː8, Крузија је промашио посљедњи шут за изједначење), па су се Црногорци морали задовољити сребрном медаљом.

Александар Ивовић је био најбољи стријелац турнира (20 голова), а, осим њега, мјесто у идеалној постави је нашао и Млађан Јановић. Осим титуле најбољег стријелца Свјетског првенства, Ивовић је, у избору ЛЕН-а, био 4. на листи најбољих ватерполиста Европе.[13]

2014.[уреди]

Европско првенство је оцијењено као приоритет, па су неки од кључних играча (Никола Јановић, Ивовић) били поштеђени обавезе играња у Свјетској лиги, у којој је, помало неочекивано, освојена бронзана медаља. Након почетног тријумфа над Бразилом (15ː5), услиједио је крах против Србије (5ː14) и неубједљиво издање против слабашне Кине (9ː8). Ипак, у четвртфиналу су, прилично убједљиво, савладани Американци (10ː4), да би се, у полуфиналу, Мађари показали снажнијима (8ː10). Бронза је освојена након побједе против Аустралије (12ː9).

Од учешћа на Европском првенству, одржаном у Будимпешти, очекивало се много. Тиму су прикључени раније поменути капитен Никола Јановић и Александар Ивовић, а оптимизам није умањен ни чињеницом да су изостали Иго Крузија[14] и Александар Радовић.[15] Почетак је био бајковитː побједе против Грчке (11ː6), Русије (15ː7), Румуније (13ː8) и Грузије (17ː2), те реми против Италије (6ː6) били су довољни за прво мјесто у групи и директан пласман у полуфинале. Тамо је дошло до новог окршаја са Србијом. Црна Гора је, баш као и у Лондону, двије године раније, диктирала темпо, у једном тренутку водила са чак четири гола предности (8ː4), али су упорни делфини нашли пут до преокрета (9ː10, у посљедњој четвртини 0ː3), па су се црвене ајкуле, шокиране коначним исходом, морале задовољити борбом за бронзану медаљу. Италијани су, ипак, били одморнији и ментално припремљенији за ту утакмицу, па је Црна Гора, након новог пораза (9ː11, у посљедњој четвртини 1ː3), одлично започето првенство завршила на разочаравајућем четвртом мјесту.

Свјетски куп није схваћен као претјерано важно такмичење, па је у Алмати послат други тим. Подмлађени састав се није прославио, будући да је заузео 7. мјесто.

Осим поменутих резултата, велику пажњу јавности је привукла информација да би највећи таленат црногорског ватерпола, Алекса Укропина, рођен 1998. године, могао да, попут својих земљака Прлаиновића, Мандића и Суботића, заигра за репрезентацију репрезентацију Србије. Управа ПВК Јадрана је, међутим, демантовала ту вијест, па је Укропина наставио да наступа за Црну Гору.[16]

2015.[уреди]

Изостанак неких веома важних играча (Никола Јановић, Антонио Петровић, Саша Мишић)[17] учинио је да амбиције црногорског тима у 2015. години буду знатно скромније него раније. У том смислу, ни повратак Александра Радовића[18] није могао да драстично повећа шансе црвених ајкула у Свјетској лиги и на Свјетском првенству. У одсуству Јановића, улога капитена је повјерена Предрагу Јокићу.

Свјетска лига је црногорским ватерполистима послужила за уигравање, па резултат није био у првом плану. По први пут од 2007. није изборен пласман на завршни турнир овог такмичења.

На Свјетском првенству у Казању, видно ослабљена црногорска репрезентација је пружала осредње партије. У првој утакмици, против Србије - која је на ово такмичење стигла као први фаворит - претрпљен је очекиван пораз (8ː11). У другом колу је, на опште изненађење, против Аустралије једва извучен бод (5ː5), да би, у трећем колу, био побијеђен Јапан (16ː10), но разликом која је била недовољна да се заузме друго мјесто у групи. Такав исход је, показало се, прилично ограничио домете црногорског тима на овом првенству. У осмини финала је, теже него што се очекивало, савладан Казахстан (12ː8), да би, у четвртфиналу, услиједио тежак пораз од Хрватске (4ː10).[19] У разигравању од 5. до 8. мјеста, побијеђене су Аустралија (11ː8) и Мађарска (10ː9), па је, на крају, заузето 5. мјесто.

На основу свега виђеног у овој години, у црногорској јавности преовладава утисак да су међуљудски односи у тиму, укључујући и повјерење играча према селектору, прилично упитни.[20] [21] [22]



Резултати на међународним такмичењима[уреди]

Олимпијске игре[уреди]

За више информација погледајте чланак Ватерполо репрезентација Црне Горе на Олимпијским играма.
Година Домаћин Учествовање Позиција ИГ П Н И ГД ГП
2008 Кина Пекинг Полуфинале 4. 8 3 2 3 63 56
2012 Уједињено Краљевство Лондон Полуфинале 4. 8 4 1 3 81 69
Укупно 2/2 2х полуфинале 16 7 3 6 144 125


Свјетско првенство[уреди]

За више информација погледајте чланак Ватерполо репрезентација Црне Горе на свјетским првенствима.
Година Домаћин Учествовање Позиција ИГ П Н И ГД ГП
2009 Италија Рим Осмина финала 9. 6 4 0 2 67 41
2011 Кина Шангај Четвртфинале 7. 7 4 0 3 63 51
2013 Шпанија Барселона Финале 2. 7 5 0 2 72 40
2015 Русија Казањ Четвртфинале 5. 7 4 1 2 66 61
Укупно 4/4 Медаље (0-1-0) 27 17 1 9 268 193


Европско првенство[уреди]

За више информација погледајте чланак Ватерполо репрезентација Црне Горе на европским првенствима.
Година Домаћин Учествовање Позиција ИГ П Н И ГД ГП
2008 Шпанија Малага Финале 1. 7 6 0 1 63 49
2010 Хрватска Загреб Четвртфинале 5. 7 4 1 2 79 50
2012 Холандија Ајндховен Финале 2. 8 5 1 2 86 73
2014 Мађарска Будимпешта Полуфинале 4. 7 4 1 2 80 50
Укупно 4/4 Медаље (1-1-0) 29 19 3 7 308 222

Свјетска лига[уреди]

Година Домаћин Учествовање Позиција ИГ П Н И ГД ГП
2007 Немачка Берлин Квалификациони турнир - - - - - - -
2008 Италија Ђенова Полуфинале 4. 6 3 0 3 60 57
2009 Црна Гора Подгорица Финале 1. 6 6 0 0 72 31
2010 Србија Ниш Финале 2. 6 5 0 1 79 42
2011 Италија Фиренца Четвртфинале 5. 6 4 0 2 54 46
2012 Казахстан Алмати Није учествовала
2013 Русија Чељабинск Полуфинале 3. 6 3 0 3 72 68
2014 Flag of the United Arab Emirates Дубаи Полуфинале 3. 6 4 0 2 59 50
2015 Италија Бергамо Квалификациони турнир - - - - - - -
Укупно 6/9 Медаље (1-1-2) 36 25 0 11 396 294


Свјетски куп[уреди]

Година Домаћин Учествовање Позиција ИГ П Н И ГД ГП
2010 Румунија Велики Варадин Није се квалификовала - - - - - - -
2014 Казахстан Алмати Четвртфинале 7. 6 2 0 4 48 49
Укупно 1/2 - 6 2 0 4 48 49


Селектори[уреди]

# Селектор Од – до
1. Црна Гора Петар Поробић 2006 - 2011
2. Црна Гора Ранко Перовић 2011 -


Капитени[уреди]

# Играч Од – до
1. Црна Гора Мирко Вичевић 2006 - 2007
2. Црна Гора Вељко Ускоковић 2007 - 2008
3. Црна Гора Никола Јановић 2008 - 2015
4. Црна Гора Предраг Јокић 2015 -


Састав репрезентације[уреди]

Састав на СП 2015.[23]

Број Играч Позиција Клуб (2014/15) Рођен
1 Дејан Лазовић Голман Хрватска Приморје 1990.
2 Драшко Бргуљан Десно крило Мађарска Орвушегетем 1984.
3 Вјекослав Пасковић Лијево крило Турска Галатасарај 1985.
4 Урош Чучковић Бек Мађарска Егер 1990.
5 Дарко Бргуљан Лијево крило Италија Канотијери 1990.
6 Александар Радовић Десно крило Италија Посилипо 1987.
7 Млађан Јановић Лијево крило Турска Галатасарај 1984.
8 Алекса Укропина Десно крило Црна Гора Јадран Херцег Нови 1998.
9 Александар Ивовић Бек Италија Про Реко 1986.
10 Никола Муришић Центар Црна Гора Будва 1988.
11 Филип Кликовац Центар Италија Посилипо 1994.
12 Предраг Јокић Бек Мађарска Дебрецин 1983.
13 Милош Шћепановић Голман Турска Галатасарај 1984.
- Ранко Перовић Селектор - 1968.

Скор против осталих репрезентација[уреди]

Табела је састављена 8. августа 2015.

У периоду од 2006. до 2015. године, Црна Гора је, против тридесет једне репрезентације, одиграла 188 званичних утакмица и, укупно узевши, има позитиван скорː 134 побједе, 7 ремија, 47 пораза, уз гол разлику +746.

Једини тимови против којих црвене ајкуле имају негативан скор јесу Србија, Хрватска и Мађарска.

Као што је већ напоменуто, прву утакмицу је Црна Гора одиграла у децембру 2006. године, а прву званичну три мјесеца касније, у марту 2007, против Ирске, у склопу квалификација за "Б" првенство Европе.

Посљедња званична утакмица је одиграна против Мађарске, 8. августа 2015, у разигравању за 5. мјесто на Свјетском првенству у Казању.


Референце[уреди]

  1. http://www.wpolo.me/
  2. http://www.b92.net/sport/vesti.php?yyyy=2007&mm=08&dd=17&nav_id=259662
  3. http://www.politika.rs/vesti/sportske-vesti/Peter-Biros-najbolji-vaterpolista-Evrope-u-2008-i64917.sr.html
  4. http://www.tvarenasport.com/vesti/34689-gojkovic-napustio-reprezentaciju-crne-gore
  5. http://www.vijesti.me/sport/janovic-bicemo-jaci-od-svih-problema-27282
  6. http://www.vijesti.me/sport/mandic-odabrao-srbiju-u-savezu-tvrde-da-su-uradili-sve-da-ga-zadrze-21223
  7. http://www.vijesti.me/sport/perovic-novi-selektor-nisam-se-premisljao-ni-trena-33318
  8. http://www.vijesti.me/sport/vladimir-gojkovic-se-vraca-u-reprezentaciju-40620
  9. http://sport.blic.rs/Ostali-sportovi/Sportovi-na-vodi/209118/Hrvatski-mediji-Vaterpolisti-Crne-Gore-neocekivano-pobedili-Srbiju
  10. http://www.vijesti.me/sport/gavril-subotic-odlucio-da-igra-za-srbiju-85664
  11. http://vaterpolovesti.com/2012/10/24/321/
  12. http://www.vijesti.me/sport/kruzija-dobio-sertifikat-od-fina-moze-da-igra-za-crnu-goru-137051
  13. http://www.svet.rs/estrada/priznanje-za-ministra-vanja-udovicic-treci-u-izboru-za-najboljeg-vaterpolistu-evrope-u-2013-godini
  14. http://www.vijesti.me/sport/igo-kruzija-vise-nije-ajkula-198090
  15. http://www.novosti.rs/vesti/sport.297.html:493248-Radovic-nece-da-igra-za-Crnu-Goru-odbio-poziv-Perovica
  16. http://portalanalitika.me/clanak/158263/pvk-jadran-ukropina-ce-nastaviti-da-igra-za-crnu-goru
  17. http://www.vijesti.me/sport/nikola-janovic-ne-igra-na-svjetskom-prvenstvu-u-kazanju-834189
  18. http://www.vijesti.me/sport/perovic-sa-sasom-smo-mnogo-jaci-820160
  19. http://www.vijesti.me/sport/preslabi-za-medalju-vaterpolisti-oduvani-u-cetvrtfinalu-845501
  20. http://www.vijesti.me/sport/dotakli-smo-dno-u-svakom-smislu-845731
  21. http://wpolo.me/en/news/751-perovic-najveca-greska-je-sto-nijesam-ubijedio-igrace-da-mogu-vise
  22. http://www.cdm.me/sport/vaterpolo/porobic-dobijamo-kritike-ispod-svakog-nivoa-a-uslovi-za-rad-losi
  23. http://www.vijesti.me/sport/vaterpolisti-sa-tri-debitanta-u-kazanju-otpao-zdravko-radic-843501


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: