Ватерполо репрезентација Црне Горе
 | Ова страница или један њен део није ажуран. Ажурирајте ову страницу како би приказивала недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
 | |
| Надимак | Црвене ајкуле |
|---|---|
| Савез | Ватерполо и пливачки савез Црне Горе[1] |
| Конфедерација | ЛЕН (Европа) |
| Селектор |  Дејан Савић |
| Капитен | Драшко Бргуљан |
| ФИНА шифра | MNE |
| Прва међународна утакмица | |
 Италија 10 : 11 Црна Гора  (Трст, Италија; децембар 2006) | |
| Највећа победа | |
Црна Гора 30 : 3  Швајцарска (Котор, Црна Гора; март 2007) | |
| Највећи пораз | |
| Црна Гора 3 : 13 Србија (Ђенова, Италија; јун 2008) | |
| Олимпијске игре | |
| Учешћа | 3 (први пут: 2008) |
| Најбољи резултат | 4. мјесто (2008, 2012, 2016) |
| Светско првенство | |
| Учешћа | 10 (први пут: 2009) |
| Најбољи резултат |  (2013) |
| Европско првенство | |
| Учешћа | 9 (први пут: 2008) |
| Најбољи резултат |  (2008) |
| Светска лига | |
| Учешћа | 8 (први пут: 2007) |
| Најбољи резултат |  (2009) |
| Светски куп | |
| Учешћа | 1 (први пут: 2014) |
| Најбољи резултат | 7. мјесто (2014) |
Ватерполо репрезентација Црне Горе представља Црну Гору на свим међународним ватерполо такмичењима. Највећи успеси репрезентације су сребрна медаља на Светском првенству, златна на Европском и два четврта места на Олимпијским играма.
Ватерполисти из Црне Горе учествовали су у свим југословенским и српско-црногорским репрезентацијама од 1932. до 2006. године. Те репрезентације, баш као и државе у чије су име наступале, носиле су разна имена:
- 1932—1940
Краљевина Југославија - 1945—1991
ФНР/СФР Југославија - 1992—2003
СР Југославија - 2003—2006 Србија и Црна Гора
Историја
[уреди | уреди извор]Ера Петра Поробића (2006–2011)
[уреди | уреди извор]2006: Распад СЦГ. Оснивање репрезентације Црне Горе
[уреди | уреди извор]Посљедње такмичење на ком су, под заставом Србије и Црне Горе, учествовали играчи из Црне Горе био је Свјетски куп, одржан јуна 2006. године. Освојена је златна медаља, али је, свега три мјесеца касније, Европско првенство у Београду протекло без учешћа Злоковића, Јокића, Гојковића, Јановића, Радића и селектора Поробића. Поменути су одлучили да, на даљим такмичењима, наступају за Црну Гору. За разлику од њих, млади и перспективни Андрија Прлаиновић, рођен 1987. године, донио је одлуку да из Јадрана пређе у Партизан, те да, убудуће, наступа за репрезентацију Србије.
Прву утакмицу репрезентација Црне Горе одиграла је у Трсту, децембра 2006, против Италије, коју је добила резултатом 11:10. Истог мјесеца, савладана је и Шпанија (13:10), док је у двомечу против Хрватске остварен половичан учинак (7:10 у Загребу; 9:8 у Будви).
2007: Од "Б" дивизије до елитног друштва
[уреди | уреди извор]У првој половини 2007. Црна Гора је учествовала у квалификацијама за "Б" првенство Европе, у којима је, убједљивим побједама над Ирском (25ː2), Аустријом (26ː1) и Швајцарском (30ː3), показала да квалитетом увелико превазилази ниво "Б" дивизије.
Исте године је нашла своје место и у квалификацијама за завршни турнир Свјетске лиге. У групи са веома снажним противницима (Србија, Италија, Њемачка и Грчка) заузела је друго место, што је било недовољно за одлазак на завршни турнир.
Након задовољавајућих наступа у Свјетској лиги, игране су, у Манчестеру, утакмице на "Б" првенству Европе. Без већих проблема, укњижене су побједе против Турске (16ː5), Малте (21ː2), Белгије (28ː6), Македоније (19ː7), Бјелорусије (14ː5 и 26ː1) и, у финалу, Француске (19ː9). Тиме је изборен пласман у "А" дивизију, а успјешна година је заокружена тријумфом на Универзијади[2] и освајањем првог мјеста на квалификационом турниру за одлазак на Олимпијске игре 2008. У тим квалификацијама, одржаним у Братислави, побијеђене су Италија (12ː8), Словенија (19ː4), Грчка (9ː5), Холандија (15ː5), Русија (12ː5) и, у финалу, Румунија (9ː8).
Црвене ајкуле су тако, за свега неколико мјесеци, прешле пут од дна "Б" дивизије до екипе која се, с правом, сматра једном од најквалитетнијих на свијету.
2008: Злато у Малаги. Четврто мјесто у Пекингу
[уреди | уреди извор]Олимпијска година је започета освајањем другог мјеста на квалификационом турниру за пласман на Европско првенство. У Дубровнику су побијеђени Уједињено Краљевство (18ː3) и Словенија (18ː3), док је против Хрвата забиљежен пораз (6ː7).
Учешће у Свјетској лиги је схваћено као припрема за Европско првенство и Олимпијске игре. У конкуренцији Хрватске, Грчке и Италије, остварено је прво мјесто у квалификационој групи. Ипак, на завршном турниру, одржаном у Ђенови, освојено је тек четврто мјесто, након пораза од Србије (3ː13) и Аустралије (7ː8).
Горак укус ђеновљанског дебакла испран је петнаестак дана касније, на Европском првенству у Малаги. У тзв. групи смрти су остварене побједе против Шпаније (8ː7), Грчке (11ː10), Мађарске (10ː9) и Словачке (14ː5), док пораз од Хрватске (6ː7) није имао утицај на коначни пласман. Црвене ајкуле су заузеле прво мјесто и обезбиједиле директан пролаз у полуфинале. Услиједила је освета Хрватима (9ː7), а у финалу је, након велике борбе и неколико преокрета, савладана Србија (6ː5). Црна Гора је, тако, на првом великом такмичењу освојила златну медаљу.
Притисак јавности и дјелимично засићење оствареним успјехом донекле су пореметили црвене ајкуле, па су, у групној фази олимпијског турнира у Пекингу, играли испод очекивања. Побједе над Канађанима (12ː0) и Грцима (10ː6), ремији са Мађарима (10ː10) и Аустралијанцима (5ː5), те убједљив пораз од Шпаније (6ː12) били су довољни тек за треће мјесто. У четвртфиналу је, међутим, савладана Хрватска (7ː6), али су, потом, услиједила два пораза (9ː11 против Мађарске и 4ː6 против Србије), па је, на крају, остварено разочаравајуће 4. мјесто.
Био је то, уједно, опроштај капитена Ускоковића од репрезентације. Улогу формалног вође тима ће, у предстојећим сезонама, имати Никола Јановић, који је, у избору ЛЕН-а, био 3. на листи најбољих ватерполиста Европе у овој години.[3]
2009: Злато у Подгорици. Неочекивани пад у Риму
[уреди | уреди извор]Главни конкуренти су ушли у процес подмлађивања својих тимова, па се од Црне Горе очекивало да, у наредном олимпијском циклусу, води главну ријеч у свјетском ватерполу.
На завршном турниру Свјетске лиге, који је одржан у Подгорици, освојена је златна медаља. Редом су падали ЈАР (18ː5), Хрватска (12ː7), Аустралија (6ː4), Јапан (18ː2), САД (10ː6) и, у финалу, опет, Хрватска (8ː7). Чинило се тада да је то почетак црногорске доминације у овом спорту.
Свјетско првенство, одржано у Риму, показало је, међутим, да су таква очекивања била неоснована. Осредње партије у групи (побједе над аутсајдерима, Кином (14ː4) и Бразилом (19ː5) и убједљив пораз од Хрватске, 5ː11) никога нијесу могле да охрабре, али се, ипак, очекивало да ће се, како првенство буде одмицало, форма подизати. Мимо свих очекивања, крај је дошао већ у сљедећој фази: у осмини финала није било рјешења за расположене Њемце (8ː9), па је, умјесто борбе за златну медаљу, Црна Гора завршила на слабом деветом мјесту.
2010: Сребро у Нишу. Крах у Загребу
[уреди | уреди извор]
Дебакл на Свјетском првенству довео је у питање стварне могућности црвених ајкула, па су се наступи у 2010. доживљавали као шанса да се покаже припадност врху свјетског ватерпола. Почело је добро. У Свјетској лиги је освојено друго мјесто, мада је заиста мало недостајало, па да Црна Гора одбрани златну медаљу. У квалификационој групи су "превеслани" Кинези (16ː4), Шпанци (11ː7) и Американци (7ː7, пет. 4ː2), у четвртфиналу Јужноафриканци (21ː2), у полуфиналу Аустралијанци (8ː6), док је финалу, послије петераца, славила Србија (10ː10, пет. 2ː4).
На Европском првенству, одржаном у Загребу, црногорска репрезентација је била појачана присуством бивше јединице Србије и Црне Горе и самосталне Србије, Дениса Шефика. Почетак је био идеалан (побједа над Хрватском, 11ː9), али је, након тога, услиједио тешко објашњиви пад. Пораз од Италије (10ː11), тијесна побједа над Шпанијом (8ː7), лакши тренинг са аутсајдером Турском (22ː2) и шокантан реми са Румунијом (9ː9) "гурнули" су црвене ајкуле на треће мјесто у групи, што је значило да у четвртфиналу слиједи сусрет са Србијом, екипом коју су сви жељели избјећи. Играло се гол-за-гол, са неколико преокрета, а на крају је Црна Гора поражена (5ː6), па је, за слабу утјеху, остала борба за 5. мјесто (побједа над Њемачком, 14ː6).
Пропуштена је тада још једна прилика да се освоји медаља, а изненађујуће повлачење Владимира Гојковића[4] - показаће се, привремено - дало је повода многима да посумњају у квалитет међуљудских односа у црногорској репрезентацији.
2011: Дебакл у Шангају. Одлазак Поробића
[уреди | уреди извор]Ослабљена неиграњем дојучерашњих првотимаца, Гојковића, Злоковића и Пасковића,[тражи се извор] окрњеног угледа и проблематичних односа међу самим играчима, Црна Гора је, у 2011. забиљежила разочаравајуће резултате. У Свјетској лиги је, након четвртфиналног пораза од Американаца (6ː6, пет. 3ː4), остварено 5. мјесто, док је, на Свјетском првенству, у Шангају, освојено тек 7. мјесто. Почело је поразом од Мађара (10ː11), услиједиле су побједе над Шпанијом (9ː7), Казахстаном (16ː5) и Румунијом (8ː4), да би, у четвртфиналу, против Хрватске, био доживљен прави бродолом (6ː9).
Највећи пораз у овој години, ипак, нијесу били лоши резултати, колико чињеница да је у то вријеме најталентованији црногорски ватерполиста, Душан Мандић, рођен 1994. у Котору, одлучио да наступа за репрезентацију Србије.[5]
Било је очигледно да много тога у тиму не штима, па је Петар Поробић мјесто селектора уступио Ранку Перовићу, који се, двије године раније, прославио освајањем Евролиге са Приморцем.[тражи се извор]
Ера Ранка Перовића (2011–2015)
[уреди | уреди извор]2012: Сребро у Ајндховену. Неуспјех у Лондону
[уреди | уреди извор]Појава новог селектора и повратак Злоковића, Пасковића и Гојковића[тражи се извор] улили су наду да је, у олимпијском години, могуће направити нешто више од пласмана у четвртфинале. Да такве наде нијесу биле без основа, показао је наступ националног тима на Европском првенству у Ајндховену. У првој утакмици је побијеђена Њемачка (13ː7), услиједио је пораз од Хрватске (8ː10), потом побједа над Румунијом (11ː8), реми са Шпанијом (10ː10) и, на крају, тријумф над Србијом (11ː7), којим се Црна Гора уздигла до другог мјеста у групи и лакшег противника у четвртфиналу. У хрватским медијима се, након ове утакмице, говорило о наводном договору српског и црногорског савеза, а све у циљу избацивања Хрватске из борбе за медаље. Ипак, та тврдња је, без конкретних доказа, остала на нивоу шпекулације.[6]
У четвртфиналу је савладана Грчка (11ː9), у полуфиналу, након продужетака, Мађарска (15ː14), али је у финалу, послије велике борбе, претрпљен пораз од Србије (8ː9). Млађан Јановић је проглашен за најбољег играча овог првенства, а освојена сребрна медаља је, у црногорским медијима, оцијењена као велики успјех и дуго чекани повратак у врх европског ватерпола.
У жељи да се фокусира на квалификације за Олимпијске игре у Лондону, Црна Гора је одустала од наступа у Свјетској лиги. У тим квалификацијама, освојено је прво мјесто, уз максимални учинак - осам утакмица, осам побједа. Редом су падали Холанђани (12ː6), Њемци (11ː7), Грци (8ː7), Македонци (14ː6), Румуни (14ː8), Турци (19ː6), поново Грци (13ː12) и, у финалу, Шпанци (12ː9).
Учешће на олимпијском турниру је започето неочекиваним поразом од Американаца (7ː8), али су ствари, већ након побједе у другом колу (Мађарска, 11ː10) изгледале много боље. Реми са Србијом (11ː11) и побједе против Румуније (12ː8) и Уједињеног Краљевства (13ː4) били су довољни за друго мјесто у групи. У четвртфиналу је побијеђена Шпанија (11ː9), али је, у полуфиналу, лакше него што се очекивало, претрпљен пораз од Хрватске (5ː7). Борба за бронзану медаљу, против Србије, била је реприза окршаја из Пекинга, када су се поменути тимови, такође, борили за треће мјесто. Црна Гора је, овог пута, водила током већег дијела утакмице, имала чак и три гола предности (11ː8), али су Срби смогли снаге да преокрену резултат (11ː12) и освоје медаљу. Ово је, имајући у виду ток утакмице и сам улог, један од најтежих пораза црногорске ватерполо репрезентације.
Владимир Гојковић је, раније него што се очекивало, завршио играчку каријеру, Борис Злоковић је затражио паузу од наступа за репрезентацију, а један од највећих талената, Гаврил Суботић, рођен 1996. године, одлучио је да се, попут Прлаиновића и Мандића, пресели у Београд и убудуће игра за репрезентацију Србије.[тражи се извор]
На крају године је, у режији ЛЕН-а, извршен одабир најбољих ватерполиста Европе. Александар Ивовић је заузео 3. мјесто на тој листи.[7]
2013: Бронза у Чељабинску. Сребро у Барселони
[уреди | уреди извор]Почетак новог циклуса био је испуњен битним промјенама. Пасош Црне Горе и право да заигра за њену репрезентацију добио је љеворуки Француз, Иго Крузија, тадашњи првотимац Будве.[тражи се извор]
У Свјетској лиги је - након четвртфиналне побједе над Русијом (7ː7, пет. 5ː4), полуфиналног пораза од Србије (6ː8) и завршне побједе над САД (10ː10, пет. 3ː1) - освојена бронзана медаља, што је била одлична увертира за Свјетско првенство, које је одржано у Барселони.
Наступ на највећој свјетској смотри је отворен поразом од Грчке (4ː6), да би, потом, дошло до фантастичног обрта. Услиједиле су побједе против Шпаније (7ː5), Новог Зеланда (23ː1), Канаде (12ː4), Србије (9ː8) и Италије (10ː8). Финале, против Мађарске, отворено је веома лоше (0ː3), па је остатак утакмице протекао у јурењу резултата. Ипак, Мађари су, у финишу, били спретнији и срећнији (7ː8, Крузија је промашио посљедњи шут за изједначење), па су се Црногорци морали задовољити сребрном медаљом.
Александар Ивовић је био најбољи стријелац турнира (20 голова), а, осим њега, мјесто у идеалној постави је нашао и Млађан Јановић. Осим титуле најбољег стријелца Свјетског првенства, Ивовић је, у избору ЛЕН-а, био 4. на листи најбољих ватерполиста Европе.[8]
2014: Бронза у Дубаију. Необјашњив суноврат у Будимпешти
[уреди | уреди извор]Европско првенство је оцијењено као приоритет, па су неки од кључних играча (Никола Јановић, Ивовић) били поштеђени обавезе играња у Свјетској лиги, у којој је, помало неочекивано, освојена бронзана медаља. Након почетног тријумфа над Бразилом (15ː5), услиједио је крах против Србије (5ː14) и неубједљиво издање против слабашне Кине (9ː8). Ипак, у четвртфиналу су, прилично убједљиво, савладани Американци (10ː4), да би се, у полуфиналу, Мађари показали снажнијима (8ː10). Бронза је освојена након побједе против Аустралије (12ː9).
Од учешћа на Европском првенству, одржаном у Будимпешти, очекивало се много. Тиму су прикључени раније поменути капитен Никола Јановић и Александар Ивовић, а оптимизам није умањен ни чињеницом да су изостали Иго Крузија[9] и Александар Радовић.[10] Почетак је био бајковит: побједе против Грчке (11ː6), Русије (15ː7), Румуније (13ː8) и Грузије (17ː2), те реми против Италије (6ː6) били су довољни за прво мјесто у групи и директан пласман у полуфинале. Тамо је дошло до новог окршаја са Србијом. Црна Гора је, баш као и у Лондону, двије године раније, диктирала темпо, у једном тренутку водила са чак четири гола предности (8ː4), али су упорни делфини нашли пут до преокрета (9ː10, у посљедњој четвртини 0ː3), па су се црвене ајкуле, шокиране коначним исходом, морале задовољити борбом за бронзану медаљу. Италијани су, ипак, били одморнији и ментално припремљенији за ту утакмицу, па је Црна Гора, након новог пораза (9ː11, у посљедњој четвртини 1ː3), одлично започето првенство завршила на разочаравајућем четвртом мјесту.
Свјетски куп није схваћен као претјерано важно такмичење, па је у Алмати послат други тим. Подмлађени састав се није прославио, будући да је заузео 7. мјесто.
Осим поменутих резултата, велику пажњу јавности је привукла информација да би највећи таленат црногорског ватерпола, Алекса Укропина, рођен 1998. године, могао да, попут својих земљака Прлаиновића, Мандића и Суботића, заигра за репрезентацију репрезентацију Србије. Управа ПВК Јадрана је, међутим, демантовала ту вијест, па је Укропина наставио да наступа за Црну Гору.[11]
2015: Распад система у Казању. Одлазак Перовића
[уреди | уреди извор]Изостанак неких веома важних играча (Никола Јановић, Антонио Петровић, Саша Мишић)[12] учинио је да амбиције црногорског тима у 2015. години буду знатно скромније него раније. У том смислу, ни повратак Александра Радовића[13] није могао да драстично повећа шансе црвених ајкула у Свјетској лиги и на Свјетском првенству. У одсуству Јановића, улога капитена је повјерена Предрагу Јокићу.
Свјетска лига је црногорским ватерполистима послужила за уигравање, па резултат није био у првом плану. По први пут од 2007. није изборен пласман на завршни турнир овог такмичења.
На Свјетском првенству у Казању, видно ослабљена црногорска репрезентација је пружала осредње партије. У првој утакмици, против Србије - која је на ово такмичење стигла као први фаворит - претрпљен је очекиван пораз (8ː11). У другом колу је, на опште изненађење, против Аустралије једва извучен бод (5ː5), да би, у трећем колу, био побијеђен Јапан (16ː10), но разликом која је била недовољна да се заузме друго мјесто у групи. Такав исход је, показало се, прилично ограничио домете црногорског тима на овом првенству. У осмини финала је, теже него што се очекивало, савладан Казахстан (12ː8), да би, у четвртфиналу, услиједио тежак пораз од Хрватске (4ː10).[14] У разигравању од 5. до 8. мјеста, побијеђене су Аустралија (11ː8) и Мађарска (10ː9), па је, на крају, заузето 5. мјесто.
На основу свега виђеног у овој години, у црногорској јавности превладао је утисак да су међуљудски односи у тиму, укључујући и повјерење играча према селектору, прилично упитни.[15][16][17] У септембру је за новог шефа стручног штаба постављен Владимир Гојковић.[18]
Ера Владимира Гојковића (2015– )
[уреди | уреди извор]2016: Европско првенство у Београду
[уреди | уреди извор]У оквиру квалификација за финални турнир Свјетске лиге 2016. црвене ајкуле су играле против Шпаније (11ː6) и Србије (10ː12), док је утакмица против Француске одложена због терористичких напада у Паризу.[19]
Црвене ајкуле су отпутовале у Београд са намјером да изборе пласман на Олимпијске игре. Селектор Гојковић се одлучио за провјерене снаге, па су у српску престоницу отпутовали: Дејан Лазовић, Драшко Бргуљан, Вјекослав Пасковић, Антонио Петровић, Дарко Бргуљан, Александар Радовић, Млађан Јановић, Никола Јановић, Александар Ивовић, Саша Мишић, Никола Вукчевић, Предраг Јокић и Милош Шћепановић. У групној фази, Црногорци су побиједили Холандију (13–6) и Словачку (15–6), док су против Шпанаца одиграли неријешено (8–8). Заузето је друго мјесто, а јавност није била нарочито импресионирана партијама Гојковићевих пулена. У осмини финала је савладана Француска (11–6), а у четвртфиналу, много лакше него што се очекивало, фаворизована Италија (10–7). Полуфинални класик против Мађарске имао двоструки улог: борбу за пласман у финале и овјеру карте за Олимпијске игре у Рију. Сјајна игра у одбрани паралисала је Мађаре (8–5), па су се Црногорци, лишени притиска, могли окренути финалној утакмици против Србије. Сјајна утакмица, одличан почетак Црне Горе (2–0, 3–1, 6–5), али су на крају, ипак, славили српски ватерполисти (8–10). Освојена сребрна медаља је оцијењена као одличан резултат, мада су црногорски играчи били прилично незадовољни суђењем у финалу.[20]
Резултати на међународним такмичењима
[уреди | уреди извор]| Година | Домаћин | Учествовање | Позиција | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2008 |  Пекинг |
Полуфинале | 4. | 8 | 3 | 2 | 3 | 63 | 56 |
| 2012 |  Лондон |
Полуфинале | 4. | 8 | 4 | 1 | 3 | 81 | 69 |
| Укупно | 2/2 | 2х полуфинале | 16 | 7 | 3 | 6 | 144 | 125 |
Састави на ОИ | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Светско првенство | Учествовање | Пласман | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | ГР |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Рим 2009. |
Осмина финала | 9. место | 6 | 4 | 0 | 2 | 67 | 41 | +26 |
| Шангај 2011. |
Четвртфинале | 7. место | 7 | 4 | 0 | 3 | 63 | 51 | +12 |
 Барселона 2013. |
Финале | 2. место | 7 | 5 | 0 | 2 | 72 | 40 | +32 |
 Казањ 2015. |
Четвртфинале | 5. место | 7 | 4 | 1 | 2 | 66 | 61 | +5 |
 Будимпешта 2017. |
Четвртфинале | 5. место | 6 | 4 | 1 | 1 | 56 | 42 | +14 |
 Квангџу 2019. |
Осмина финала | 10. место | 6 | 2 | 2 | 2 | 83 | 61 | +22 |
| Будимпешта 2022. |
Четвртфинале | 8. место | 7 | 3 | 0 | 4 | 67 | 60 | +7 |
 Фукуока 2023. |
Четвртфинале | 8. место | 7 | 2 | 0 | 5 | 100 | 87 | +12 |
 Доха 2024. |
Четвртфинале | 8. место | 7 | 3 | 0 | 4 | 83 | 92 | -9 |
| Укупно | 10/10 | Медаље (0-1-0) | 60 | 31 | 4 | 25 | 657 | 535 | +121 |
Састави на СП | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Година | Домаћин | Учествовање | Позиција | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | ГР |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2008 | Малага |
Финале | 1. | 7 | 6 | 0 | 1 | 63 | 49 | +14 |
| 2010 |  Загреб |
Четвртфинале | 5. | 7 | 4 | 1 | 2 | 79 | 50 | +29 |
| 2012 |  Ајндховен |
Финале | 2. | 8 | 5 | 1 | 2 | 86 | 73 | +13 |
| 2014 | Будимпешта |
Полуфинале | 4. | 7 | 4 | 1 | 2 | 80 | 50 | +30 |
| 2016 | Београд |
Финале | 2. | 7 | 5 | 1 | 1 | 73 | 48 | +25 |
| 2018 | Барселона |
Четвртфинале | 6. | 7 | 4 | 1 | 2 | 67 | 46 | +21 |
| 2020 | Будимпешта |
Полуфинале | 3. | 7 | 5 | 0 | 2 | 78 | 51 | +27 |
| 2022 | Сплит |
Четвртфинале | 7. | 7 | 4 | 0 | 3 | 87 | 78 | +9 |
| 2024 | Дубровник/Загреб 2024. |
Четвртфинале | 6. место | 7 | 4 | 0 | 3 | 79 | 80 | -1 |
| Укупно | 9/9 | Медаље (1-2-1) | 64 | 41 | 5 | 18 | 692 | 525 | +167 |
Састави на ЕП | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Година | Домаћин | Учествовање | Позиција | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2007 |  Берлин |
Квалификациони турнир | - | - | - | - | - | - | - |
| 2008 | Ђенова |
Полуфинале | 4. | 6 | 3 | 0 | 3 | 60 | 57 |
| 2009 | Подгорица |
Финале | 1. | 6 | 6 | 0 | 0 | 72 | 31 |
| 2010 | Ниш |
Финале | 2. | 6 | 5 | 0 | 1 | 79 | 42 |
| 2011 | Фиренца |
Четвртфинале | 5. | 6 | 4 | 0 | 2 | 54 | 46 |
| 2012 |  Алмати |
Није учествовала | |||||||
| 2013 | Чељабинск |
Полуфинале | 3. | 6 | 3 | 0 | 3 | 72 | 68 |
| 2014 |  Дубаи |
Полуфинале | 3. | 6 | 4 | 0 | 2 | 59 | 50 |
| 2015 | Бергамо |
Квалификациони турнир | - | - | - | - | - | - | - |
| 2016 | ? | ? | - | - | - | - | - | - | - |
| Укупно | 6/9 | Медаље (1-1-2) | 36 | 25 | 0 | 11 | 396 | 294 | |
Састави на завршним турнирима СЛ | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Година | Домаћин | Учествовање | Позиција | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2010 |  Велики Варадин |
Није се квалификовала | - | - | - | - | - | - | - |
| 2014 | Алмати |
Четвртфинале | 7. | 6 | 2 | 0 | 4 | 48 | 49 |
| Укупно | 1/2 | - | 6 | 2 | 0 | 4 | 48 | 49 |
Састави на СК | |
|---|---|
Селектори
[уреди | уреди извор]| # | Селектор | Од – до |
|---|---|---|
| 1. | Петар Поробић |
2006 — 2011 |
| 2. | Ранко Перовић |
2011 — 2015 |
| 3. | Владимир Гојковић |
2015 — 2024 |
| 4. | Дејан Савић |
2024 — |
| # | Играч | Од – до |
|---|---|---|
| 1. | Мирко Вичевић |
2006 — 2007 |
| 2. | Вељко Ускоковић |
2007 — 2008 |
| 3. | Никола Јановић |
2008 — 2017 |
| 4. | Драшко Бргуљан |
2017 — |
Састав репрезентације
[уреди | уреди извор]Састав на Европском првенству у Београду 2016.[21]
| Број | Играч | Позиција | Клуб (2014/15) | Рођен |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Дејан Лазовић | Голман | Будва |
1990. |
| 2 | Драшко Бргуљан | Десно крило | Орвушегетем |
1984. |
| 3 | Вјекослав Пасковић | Лијево крило |  Галатасарај |
1985. |
| 4 | Антонио Петровић | Бек | Приморје |
1982. |
| 5 | Дарко Бргуљан | Лијево крило | Канотијери |
1990. |
| 6 | Александар Радовић | Десно крило | Посилипо |
1987. |
| 7 | Млађан Јановић | Лијево крило | Галатасарај |
1984. |
| 8 | Никола Јановић  |
Десно крило | Јадран Херцег Нови |
1980. |
| 9 | Александар Ивовић | Бек | Про Реко |
1986. |
| 10 | Саша Мишић | Центар | Кинеф Кириши |
1988. |
| 11 | Никола Вукчевић | Центар | Галатасарај |
1985. |
| 12 | Предраг Јокић | Бек | Хановер |
1983. |
| 13 | Милош Шћепановић | Голман | Галатасарај |
1984. |
| - | Владимир Гојковић | Селектор | Јадран Херцег Нови |
1981. |
Списак званичних утакмица
[уреди | уреди извор] Победа
Пораз
Нерешено
КСП – Квалификације за Светско првенство, КЕП – Квалификације за Европско првенство, КОИ – Квалификације за Олимпијске игре
Скор против осталих репрезентација
[уреди | уреди извор]Табела је састављена 23. јануара 2016. и односи се на утакмице одигране на Олимпијским играма, Свјетском првенству, Европском првенству, Свјетској лиги, Свјетском купу и квалификационим турнирима
У периоду од 2006. до 2016. године, Црна Гора је, против тридесет једне репрезентације, одиграла 196 званичних утакмица и, укупно узевши, има позитиван скорː 140 побједа, 8 ремија, 49 пораза, уз гол разлику +774 (2262-1488).
Једини тимови против којих црвене ајкуле имају негативан скор јесу Србија и Хрватска.
Као што је већ напоменуто, прву утакмицу је Црна Гора одиграла 19. децембра 2006. године, а прву званичну 16. марта 2007, против Ирске, у склопу квалификација за "Б" првенство Европе.
Посљедња званична утакмица одиграна је против Србије, 23. јануара 2016, у Београду, у финалу Европског првенства.
| Резултати Црне Горе у званичним утакмицама (од 2006. године) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Противник | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | Прва ут. | Посљ. ут. | Н. Поб. | Н. Пор. |
 Аустралија
|
10 | 7 | 2 | 1 | 78 | 64 | +14 | 22.06. 2008. | 06.08. 2015. | 12ː9 | 7ː8 |
 Аустрија
|
1 | 1 | 0 | 0 | 26 | 1 | +25 | 17.03. 2007. | 17.03. 2007. | 26ː1 | х |
 Белгија
|
1 | 1 | 0 | 0 | 28 | 6 | +22 | 10.07. 2007. | 10.07. 2007. | 28ː6 | х |
 Бјелорусија
|
2 | 2 | 0 | 0 | 40 | 6 | +24 | 12.07. 2007. | 14.07. 2007. | 26ː1 | х |
 Бразил
|
2 | 2 | 0 | 0 | 34 | 10 | +24 | 24.07. 2009. | 16.06. 2014. | 19ː15 | х |
 Грчка
|
14 | 12 | 0 | 2 | 150 | 104 | +46 | 05.07. 2007. | 14.07. 2014. | 16ː6 | 4ː6 |
 Ирска
|
1 | 1 | 0 | 0 | 25 | 2 | +23 | 16.03. 2007. | 16.03. 2007. | 25ː2 | х |
| Италија
|
18 | 10 | 1 | 7 | 187 | 179 | +8 | 04.07. 2007. | 19.01. 2016. | 9ː4 | 8ː16 |
| Јапан
|
3 | 2 | 0 | 1 | 49 | 28 | +21 | 19.06. 2009. | 31.07. 2015. | 18ː2 | 15ː16 |
 Јужна Африка
|
4 | 4 | 0 | 0 | 64 | 21 | +43 | 16.06. 2009. | 24.08. 2014. | 21ː2 | х |
 Канада
|
4 | 4 | 0 | 0 | 48 | 17 | +31 | 12.08. 2008. | 28.07. 2013. | 12ː0 | х |
| Казахстан
|
3 | 2 | 0 | 1 | 36 | 22 | +14 | 22.07. 2011. | 02.08. 2015. | 16ː5 | 8ː9 |
| Кина
|
5 | 5 | 0 | 0 | 65 | 28 | +37 | 19.06. 2008. | 18.06. 2014. | 16ː4 | х |
| Мађарска
|
11 | 5 | 1 | 5 | 114 | 114 | 0 | 07.07. 2008. | 21.01. 2015. | 8:5 | 9ː11 |
 Северна Македонија
|
2 | 2 | 0 | 0 | 33 | 13 | +20 | 11.07. 2007. | 04.04. 2012. | 19ː7 | х |
 Малта
|
1 | 1 | 0 | 0 | 21 | 2 | +19 | 09.07. 2007. | 09.07. 2007. | 21ː2 | х |
| Немачка
|
11 | 10 | 0 | 1 | 122 | 76 | +46 | 07.07. 2007. | 05.04. 2014. | 16ː7 | 8ː9 |
 Нови Зеланд
|
1 | 1 | 0 | 0 | 23 | 1 | +22 | 26.07. 2013. | 26.07. 2013. | 23ː1 | х |
 Сједињене Државе
|
9 | 5 | 0 | 4 | 82 | 70 | +12 | 20.06. 2008. | 20.08. 2014. | 10ː4 | 7ː11 |
 Словачка
|
4 | 4 | 0 | 0 | 49 | 26 | +23 | 08.07. 2008. | 14.01. 2016. | 13ː4 | х |
 Словенија
|
2 | 2 | 0 | 0 | 37 | 7 | +30 | 03.09. 2007. | 04.01. 2008. | 18ː3 | х |
| Србија
|
19 | 4 | 1 | 14 | 152 | 187 | −35 | 06.07. 2007. | 23.01. 2016. | 11ː7 | 3ː13 |
| Румунија
|
11 | 10 | 1 | 0 | 129 | 88 | +41 | 09.09. 2007. | 17.07. 2014. | 15ː6 | х |
| Русија
|
5 | 5 | 0 | 0 | 65 | 35 | +30 | 08.09. 2007. | 15.07. 2014. | 14ː3 | х |
| Турска
|
9 | 9 | 0 | 0 | 139 | 38 | +101 | 08.07. 2007. | 14.05. 2015. | 22ː2 | х |
| Уједињено Краљевство
|
2 | 2 | 0 | 0 | 31 | 7 | +24 | 05.01. 2008. | 06.08. 2012. | 18ː3 | х |
 Француска
|
6 | 6 | 0 | 0 | 86 | 43 | +43 | 17. новембра 2009. | 16.01. 2016. | 17ː5 | х |
| Холандија
|
3 | 3 | 0 | 0 | 40 | 17 | +23 | 16.09. 2007. | 10.01. 2016. | 15ː5 | х |
| Хрватска
|
19 | 8 | 0 | 11 | 154 | 169 | −15 | 06.01. 2008. | 04.08. 2015. | 12ː7 | 5ː11 |
| Швајцарска
|
1 | 1 | 0 | 0 | 30 | 3 | +27 | 18.03. 2007. | 18.03. 2007. | 30ː3 | х |
| Шпанија
|
13 | 9 | 2 | 2 | 125 | 104 | +21 | 04.07. 2008. | 12.01. 2016. | 15ː7 | 6ː12 |
| 31 репрезентација | 197 | 140 | 8 | 49 | 2262 | 1488 | +774 | 16.03. 2007. | 23.01. 2016. | 30ː3 | 3ː13 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Početna - Vaterpolo i plivački Savez Crne Gore
- ^ Zlato za vaterpoliste Crne Gore - B92.net
- ^ Политика Online
- ^ „Vladimir Gojkovic napustio vaterpolo reprezentaciju Crne Gore”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 05. 08. 2015.
- ^ „Mandić odabrao Srbiju, u Savezu tvrde da su uradili sve da ga zadrže - Vijesti.me”. Архивирано из оригинала 26. 01. 2016. г. Приступљено 05. 08. 2015.
- ^ Hrvatski mediji: Vaterpolisti Crne Gore "neočekivano" pobedili Srbiju
- ^ Miho Bošković izabran za najboljeg igrača 2012-te - Vaterpolo vesti
- ^ Priznanje za ministra: Vanja Udovičić treći u izboru za najboljeg vaterpolistu Evrope u 2013. godini | svet
- ^ „Igo Kruzija više nije "ajkula" - Vijesti.me”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 05. 08. 2015.
- ^ Radović neće da igra za Crnu Goru, odbio poziv Perovića | Ostali sportovi | Novosti.rs
- ^ „PVK JADRAN: Ukropina će nastaviti da igra za Crnu Goru | Analitika - Informativni Portal”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 05. 08. 2015.
- ^ „Nikola Janović ne igra na Svjetskom prvenstvu u Kazanju? - Vijesti.me”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2015. г. Приступљено 05. 08. 2015.
- ^ „Perović: Sa Sašom smo mnogo jači - Vijesti.me”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 05. 08. 2015.
- ^ „"Ajkule" preslabe za medalju: Vaterpolisti oduvani u četvrtfinalu - Vijesti.me”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2015. г. Приступљено 05. 08. 2015.
- ^ „Dotakli smo dno u svakom smislu - Vijesti.me”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2015. г. Приступљено 08. 08. 2015.
- ^ „PEROVIĆ: Najveća greška je što nijesam ubijedio igrače da mogu više - Water Polo and Swimming Association of Montenegro”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2015. г. Приступљено 08. 08. 2015.
- ^ Porobić: Dobijamo kritike ispod svakog nivoa, a uslovi za rad loši - Cafe Del Montenegro
- ^ „Gojković novi selektor Crne Gore: Velika čast biti selektor svoje zemlje! - Vaterpolo i plivački Savez Crne Gore”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2015. г. Приступљено 26. 12. 2015.
- ^ SL: Terorizam odložio Francuska – Crna Gora - B92.net
- ^ Janoviæ: Užasno, brutalno smo pokradeni - B92.net
- ^ „Crna Gora » Gojković saopštio konačan spisak”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2016. г. Приступљено 22. 01. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]сестринским пројектима:
