Ватин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ватин
Vatin, main street and Orthodox church.jpg
Главна улица са православном црквом
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Град Вршац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 238
 — густина 15/км2
Географске карактеристике
Координате 45°14′03″ СГШ; 21°14′22″ ИГД / 45.234166° СГШ; 21.239333° ИГД / 45.234166; 21.239333Координате: 45°14′03″ СГШ; 21°14′22″ ИГД / 45.234166° СГШ; 21.239333° ИГД / 45.234166; 21.239333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 82 м
Површина 16,7 км2
Ватин на мапи Србије
Ватин
Ватин
Остали подаци
Поштански број 26337
Позивни број +381 (0)13
Регистарска ознака

Ватин (мађ. Versecvát) је насеље у Србији у граду Вршцу у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 238 становника.

Историја[уреди]

Подручје Ватинске културе

У бронзано доба је на овом подручју постојала Ватинска археолошка култура, названа по овом насељу.

Назив места Ватин по годинама: Vodad (Wodad) – 1334.godine. Vadah (Wadach) 1414. Vat (vat) – 1421. г. Fatina. после Vattina -1717. г. Verseczát -1911 г. Ватин-1919. г.

Године 1333. постојала је овде парохија, којој је духовни отац био Никола. У овом времену било је насељу име Водад. Године1370. било је име једног Водадском становнику Радин. Дакле, био је Србин. Јоаким де Бадад био је1411. властелин тога насеља. По предању овде су живели, око 1414. хајдуци Матија и Емерик Балог де Вадах (Wadach ). 1421. Ват (Vat ) је био у посду олигарха Јована Јанка де Нађлак. После његове смрти (1427 г.) краљ Сигмунд је поклонио ово место вранском приору Алберту де Нађмихаљу. Како је његов син Ђорђе постао краљу неверан, губернатор Јанош Хуњади поклонио је Ват (Wath) Шарвариевима. Нађмихаљеви нису могли да забораве губитак Ватина. Чак 1550-те. када су Ватин узели у посед Петар Петровић и Ђорђе Мартинац, протестовали су Нађмихаљеви. Године 1597. продао је Сигмунд Батори Ватин Волфгангу Прибеку.

Ватин је 1713. године имао 18 домова. 1716. припојен је Вршачком диштрикту. Ватин 1717. имао је 27 домова, 1749. 36 домова, а 1751. само 34 дома. 1730. подигнута је црква брвнара, године 1856. подигнута је црква. године1859. откупио је Манцинг ово имање Вагнеру и Вошингу, од којих су га откупили грофови Виктор и Ладислав Ћирки. Од 1891. имао је Ватин железничку постају, а од 1908. станицу. 1914. откупила је општина зграду за општинску кућу.

Број становника био је: 1869. године 510 становника: 1890. 581становник; 1900.661; 1910.644. Године 1902. у селу је било 135 Немаца за које је моравички парох тражио државну школу. Године 1921. пописано је 562 становника, од којих је било; Срба-346; Словака-18; Румуна- 36; Немаца- 95; Мађара-77.

Године 1919. обустављен желизнички саобраћај на линији Базијаш-Темишвар преко Ватина, 1919. постављена је у Ватину стржа жандармерије и царина.

Источно од Ватина, на локалитету Бела Бара, налазило се праисторијско насеље и некропола, по коме је једна култура раног и средњег бронзаног доба добила име — Ватинска култура. Од 1893. до 1919. Феликс Милекер, кустос Градског музеја у Вршцу вршио је археолошка ископавања на локалитету.ватинске културе бронзаног доба.

Демографија[уреди]

У насељу Ватин живи 214 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,1 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 99 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 548
1953. 586
1961. 553
1971. 489
1981. 417
1991. 316 308
2002. 250 261
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
133 53,2 %
Мађари
  
67 26,8 %
Југословени
  
12 4,8 %
Румуни
  
10 4,0 %
Немци
  
5 2,0 %
Словенци
  
3 1,2 %
Македонци
  
2 0,8 %
Чеси
  
1 0,4 %
непознато
  
8 3,2 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 86-85075-04-1.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  1. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  2. Милекерови летописи јужно Банатских општина. ISBN 86-85075-04-1..
  3. Vattinai östelep (Praistorijsko naselje u Vatinu) objavljeno je 1905. godine.
  4. Летописа Период 1812 – 2009. М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Ватина настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе[уреди]

Фото албум[уреди]