Ватинска култура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ватинска култура
Vatin culture-sr.png
Подручје Ватинске културе
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Србија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Босна и Херцеговина
Главни локалитет Ватин
Друштво
Језик индоевропски
Религија индоевропска
Друштвено уређење сложено социјално издиференцирано друштво
Период
Историјско доба бронзано доба
Настанак 16. век пне
Престанак 13. век пне
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of None.svg Културе Бакарног доба Белегишка култура Flag of None.svg
Flag of None.svg - Дубовачко-жутобрдска група Flag of None.svg
Портал:Археологија

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Налазишта[уреди]

Главна ахреолошка налазишта су:

Фазе[уреди]

Милутин Гарашанин је Ватинску културу поделио на три фазе:

I фаза Панчевачко омољичка фаза рано и почетак средњег бронзаног доба
II фаза Ватинско вршачка фаза средње бронзано доба
III фаза Белегиш - Иланџа крај средњег и почетак позног бронзаног доба

Насеља[уреди]

Насеља су подизана на обалама река и брежуљцима. Грађене су полуземунице и надземне куће са темељима од камена и дрвеним надземним конструкцијама.

Сахрањивање[уреди]

Примењивала се кремација. Покојници су спаљивани са одећом и накитом. Остаци су полагани у урне.

Керамика[уреди]

Основни керамички облик је оштро профилисани пехар са једном или две дршке које надвисују обод. Дршке су полумесечасто профилисане (анса луната) или имају рожасте украсе (анса корнута). Остали облици:

  • трбушасте амфоре са ниским вратом и поклопцем
  • двојни судови
  • плитке посуде
  • зооморфне вазе

Керамика је украшавана канеловањем, урезивањем геометријских мотива - попут снопова линија, кружића, волута, спирала, који су распоређени у хоризонталне траке. Правилност орнаментике као и употреба неке врсте шестара је додирна тачка са минојском и микенском културом.

Метални предмети[уреди]

  • пљоснате секире са продуженим цевастим делом за дршку
  • троугаони бодежи
  • украсне игле
  • наруквице
  • прстење
  • привесци
  • дугмад

За накит су користили и злато.

Спољашње везе[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.