Ватрено оружје

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ватрена оружја су специјално пројектоване и направљене справе - направе које великим брзинама испаљују, један или више пројектила, користећи добијену потисну кинетичку енергију гаса ослобођеног у делићу времена сагоревањем експлозива, односно пуњења, у метку, односно цеви.

Шмајсер MP 40.

Историја ватреног оружја[уреди]

Велики османлијски топ из 15. века

У последњим вековима, ватрено оружје је постало оружје које је у најчешћој употреби. Масовно су почели да га употребљавају Хусити у Хуситским ратовима. Савремено ратовање се од ренесансе ослања на оваква оружја, која су имала велики утицај на експанзију и историју западне цивилизације. Ватрено оружје је на многе начине променило вођење ратова у многим видовима.

Код историјског ватреног оружја је уобичајено употребљаван пројектил у облику кугле. Савремено ватрено оружје употребљава увек огивални облик пројектила, где врх има шпицасти облик код оружја дуге цеви, док је код оружја кратке цеви пројектил у виду параболе, кугле или конуса односно купе док задња страна има облик облице која се понекад и сужава ка задњој страни. Топовске гранате су сличног облика, али по правилу садрже експлозивно пуњање.

Врсте ватреног оружја[уреди]

Класично ватрено оружје[уреди]

Проналазак класичног ватреног оружја датира из XIII века. Класично ватрено оружје користи класичне експлозивне материје - барут, чијим се сагоријевањем у цијеви односно чаури, хемијска енергија претвара у кинетичку енергију гаса која потискује пројектил великим брзинама. Аркебуза је једно од првих ручно израђених примерака ватреног оружја, а археолози сматрају да њена појава датира из 14 века. Настала је као замена за самострел, али је због своје тежине од преко 5 кг и дужине око 2 метра била изузетно непрактична за коришћење јер је морала да се користи ослоњена на металну потпору што је онемогућавало померање војника током битке. Имала је дрвени кундак и металну цев, а домет јој је био 200 - 250 корака.

Мушкета настаје у 16 веку као замена за Аркебузу и биле су много лакше и самим тим омогућавале су војнику да се креће. Мана им је била што су се јако споро пуниле и што су биле доста непрецизне на даљину од 100 метара. Прве мускете за испаљивање су користиле механизам испаљивања помоћу фитиља.

Топ је једно од ретких оружја које се са напретком цивилизације унапређивало и које се и дан данас користи. Ово оружје глатке цеви испочетка је имало веома мали домет и углавном се користило приликом опсада за разбијање бедема. Данас се топови користе у скоро свим родовима војске, напретком технологије повећан им је домет, калибар, као и покретљивост.

Пиштољ се као посебно оружје развио из пушке крајем 15 века а разликовало се од ње по дужини цеви, тежини и домету, а најчешће се користио за самоодбрану.

Пушка је вероватно оружје које је претрпело највише измена кроз историју а ипак се користи и данас, иако ређе за ратовање већ све чешће за лов.

Ловачко оружје[уреди]

Спортско оружје[уреди]

Полицијско оружје[уреди]

Ракетно оружје[уреди]

Проналазак ракетног оружја датира из XX века. Ракетно оружје користи Ракетно гориво чијим се сагоријевањем у ракетном мотору хемијска енергија претвара у кинетичку енергију млаза гасова, који по законима физике, излазећи великом брзином кроз отвор мотора развијају реактивну силу за покретање пројектила.

Још једна подела ватреног оружја[уреди]

Литература[уреди]

  • Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд, 2005.
  • Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, треће издање, Београд, 1978.
  • Група аутора , Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд 1982.

Спољашње везе[уреди]