Ватрослав Мимица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ватрослав Мимица
Датум рођења (1923-06-25)25. јун 1923.(95 год.)
Место рођења Омиш
 Краљевина Југославија

Ватрослав Мимица (Омиш, 25. јун 1923) југословенски је и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент, творац неких од најпознатијих остварења југословенске кинематографије, а српској публици најпознатији као режисер филма о епском српском јунаку Бановић Страхињи. По мишљењу Петербурске федерације кино-штампе Ватрослав Мимица је највећи хрватски режисер и продуцент.[1]

Биографија[уреди]

Пре Другог светског рата уписао је Медицински факултет Универзитета у Загребу, а за време фашистичке НД Хрватске године 1942. постаје члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Од 1943. се прикључио југословенским партизанима и учествовао у Народноослободилачкој борби у склопу партизанских санитетских јединица.[2]

Рад на филму[уреди]

Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија Јадран филма. Међутим, две године касније, Мимица је напустио ово предузеће због неслагања с његовим креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм У Олуји (1952). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио је неколико значајних остварења.[3] Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма, иако ће његов последњи посао у анимацији бити филм Ватрогасци (1971), и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани Прометеј с отока Вишевице, Сељачка буна 1573. и последње остварење Бановић Страхиња.[4]

1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму Сулејман Освајач. Филм Прометеј с отока Вишевице (1964) добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу.[5] За филм Понедељак или уторак (1966) Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Мотиве латентног људског зла Мимица испитује у филмовима Каја, убит ћу те! (1967) и Храњеник (1970).[6] Након филма Каја, убит ћу те! (1967) враћа се традиционалним филмовима и први од њих је Догађај (1969). Следећим филмом, Храњеник (1970), поново анализира зло као један од аспеката људске природе и суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији враћајући гледаоце на тему Другог светског рата и дешавањима у нацистичком концентрационом логору.[2] Након тога Мимица је направио још неколико филмова, од којих су најважнији Сељачка буна 1573. (1975) који приказује како су сељаци на северу Хрватске и суседним подручјима Славоније, измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног Фрање Тахија, подигли устанак крајем XVI века; и филм Бановић Страхиња (1981) снимљен по мотивима српске народне песме Бановић Страхиња.[7] Сценарио за филм је написао у сарадњи са Александром Сашом Петровићем.[8] 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере.[9]

Приватни живот[уреди]

Отац је холивудског режисера Серђа Мимице-Гецана.

Филмографија (редитељска)[уреди]

Сценарији[уреди]

Продуцентска остварења[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Балканские фильмы в советском прокате”. Приступљено 2. 7. 2015. 
  2. 2,0 2,1 Harton, Andrew James. „Kinoeye”. Приступљено 14. 10. 2017. 
  3. ^ „Анимирани филмови: Ватрослав Мимица”. matica.hr. Приступљено 14. 10. 2017. 
  4. ^ „Филмови Ватрослава Мимице”. imdb. 
  5. ^ „Филмски лексикон”. film.lzmk.hr. 
  6. ^ „У сенци Холокауста”. matica.hr. Приступљено 14. 10. 2017. 
  7. ^ „Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње". РТВ ревија. новембар 1980. Приступљено 14. 10. 2017. 
  8. ^ „Александар Петровић”. aleksandarpetrovic. 
  9. ^ „Пулски филмски фестивал”. arhiv.pulafilmfestival. Приступљено 14. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди]