Вашкут
Вашкут мађ. Vaskút | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Регија велике јужне равнице |
Жупанија | Бач-Кишкун |
Становништво | |
Становништво | |
— | 3.371 |
— густина | 47,15 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 06′ 36″ С; 18° 59′ 06″ И / 46.11° С; 18.985° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 71,49 km2 |
Поштански број | 6521 |
Позивни број | 79 |
Веб-сајт | |
www.vaskut-kozseg.hu |
Вашкут (мађ. Vaskút) је село у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Бајском срезу Бач-Кишкунске жупаније, са седиштем у Кечкемету.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Насеље Вашкут налази у крајње јужном делу Мађарске, близу државне границе са Србијом. Најближи већи град је Баја.
Историјски гледано, село припада крајње северном делу Бачке, који је остало у оквирима Мађарске (тзв. „Бајски троугао"). Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 100 м. Западно од насеља је област Подунавља.
Историја
[уреди | уреди извор]По Ивану Иванићу старији назив места је био "Башкут". Налази се на путу између Сомбора и Баје.
Село Вашкут је 1818. године имало 2977 католика, 14 православаца, 2 реформата и 12 Јевреја.[1] А 1905. године ту живи само један брачни пар православаца, док је само место парохијска филијала.[2]
Др Атанасије Влаховић, један од најспремнијих српских православних свештеника, прешао је у католицизам. Као парох у Старом Бечеју, идејно се спорио са владиком бачким Гедеоном Петровићем и митрополитом Стратимировићем. Залагао се да православни епископи треба да се жене, због чега је био отеран под стражом и затворен у манастиру Ковиљу. Одатле је 1832. године побегао ноћу и отишао у Калочу где је прешао у католицизам. Примио је њихов калуђерски чин и прво био римокатолички капелан у Вашкуту.[3]
У месту се 31. августа 1866. године појавила болест колера, од које је до 4. септембра оболело 17 особа. Од тога је убрзо осам умрло.[4]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2013. године Вашкут је имао 3.371 становника. Последњих година број становника опада[5].
Претежно становништво у насељу су Мађари римокатоличке вероисповести. У малом броју су присутни и Буњевци.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Istvan Horvat: "Tudomanyos Gyüjtemeny", (Wissenschaftl. Sammlung.) hung, Том 4, Budapest 1818.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ "Српски сион", Карловци 1907.
- ^ Славко Јовин: "Епидемија колере у Војводини у другој половини 19. века и почетком 20. века", Нови Сад 1996.
- ^ Csongrád (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts