Вајар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Вајар или скулптор је врста ликовног уметника. Вајар је уметник који мисли и ствара у тродимензионалности - скулптура, јер као што је цртачу довољна само линија, сликару бела површина, вајару треба све то али и волумен, јер он у свему тражи, пре свега лепоту која је настала складним односом између, висине, ширине и дубине.

Вајар рукама или разним алатима, у зависности од материјала у коме ради, моделира или ваја, као што сликар слика или цртач црта.

Вајар при раду са моделом

Вајар користи многе вајарске технике као на пример вајање у глини или гипсу а затим, ливење одливање у бронзи а поред тога користи и сликарске технике. По томе са којим материјалима вајари деле могу бити они који раде са каменом, керамиком са дрвом, или металима- бронзом, гвожђем. У средњем веку клесари били су високо специјализоване занатлије који су владали знањима из геометрије и градитељске технологије. Свој рад су обележевали посебним знаковима у камену.

Са опадаљем цеховцког образовања и премештањем вајарског образовања на академије се вајарска припрема концентрисала на цртање и моделовање. дефинитинно извођење пластике је било поверено занатлијама. Између аутора и дела се ставља даљи елеменат извођач који изводи дело механички и понекад виртуозно га репродукујући. То је значило одељивање вајара од дела и по некада мале али јако значајне промене на делу. Током 19. века је био вајар који је радио сам своја дела сасвим изниман. Од прелома века појављује се све више вајара који су пролазили занат клесања и каменорезача (клесање у камену је до данас део вајарског образовања у академијама). Иако данашњи вајар не може да заобиђе помоћ и рад клесара или неког другог занатлије он то данас ипак сам завршава у последњим фазама извођења скулптура.

Вајар се, од сликара или цртача не разликује само по томе што ствара дело у три димензије - скулптуру, већ и по томе што је у његовом раду, поред креативног мишљења и ока, значајан удео имају и руке јер он целом шаком и прстима, гњечи и обликује глину, или длетом преобликује камен, настојећи да обухвати и дубину, трећу димензију његовог дела.


Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]