Вајат Ерп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вајат Ерп
Wyatt Earp portrait.png
Вајат Ерп у 42. години
Пуно име Вајат Бери Стап Ерп
Датум рођења (1848-03-19)19. март 1848.
Место рођења Монмут (Илиноис)
 Сједињене Америчке Државе
Датум смрти 13. јануар 1929.(1929-01-13) (80 год.)
Место смрти Лос Анђелес (Калифорнија)
 Сједињене Америчке Државе

Вајат Бери Стап Ерп (19. март 1848 — 13. јануар 1929) био је амерички шериф, полицајац, коцкар, боксер, рудар, салунер, фармер, возач кочија, ловац на бизоне и учесник обрачуна код О. К. корала.

Детињство и младост[уреди]

Вајат Ерп са својом мајком, Вирџинијом

Рођен је 13. марта 1848. године у Монмуту, округ Ворен, Илиноис[1]. Отац му је био Николас Портер Ерп, а мајка Вирџинија Ен Кокси. Име је добио по претпостављеном официру свога оца у Америчко-мексичком рату, Вајат Бери Стафу. Имао је старијег полубрата Њутна кога је Николас родио у претходном браку и полусестру Марија Ану која је умрла са десет месеци. Године 1840. Николас се по други пут оженио. Са Вирџинијом је имао осморо деце (Џејмса, Вирџила, Марту, Вајата, Моргана, Бакстера, Вирџинију и Аделу)[2].

Вајат Ерп са 21 годином

Од 1865. године Вајат као помоћник своме брату Вирџилу ради као возач за компанију Финеаса Банинга[3]. Три година касније почиње да се бави боксом и коцкањем на железничкој станици у Вајомингу[4]. Стекао је репутацију доброг боксера борећи се са Џоном Шансијем и Мајком Донованом (1868/9)[5]. На пролеће 1868. године Ерпови су се преселили на исток у Ламар (Мисури) где Вајатов отац постаје шериф. Николас је дао отказ на место градског полицајца 17. новембра 1869. године те је Вајат дошао на његово место.

Крајем 1869. године Вајат Ерп је упознао Урилу Сутерленд (око 1849 - 1870), ћерку хотелијера Вилијама из Њујора. Венчали су се 10. јануара 1870. године у Ламару[6]. Вајат је августа исте године купио доста земље на периферији града за 50 долара. Урила је била трудна када је умрла исте године од тифуса. Новембра исте године Ерп је продао имање и кућу на њему за 75 долара. За функцију констабла борио се са својим старијим полубратом Њутном и победио га освојивши 137 гласова (Њутн 108)[7].

Проблеми са законом[уреди]

Марта 1871. године октуг Бартон поднео је тужбу против Вајата Ерпа који је био задужен за прикупљање такси којима се финансирала изградња школе у Ламару. Џејмс Кромвел је 31. марта поднео тужбу против Вајата за фалсификовање докумената о износу новца. Дана 6. априла исте године заменик маршала, Ј. Г. Овенс оптужио је Ерпа за крађу два коња (сваки вредан по 100 долара) за коју су се теретили Едвард Кенеди и Џон Шаун. Комесар Џејмс Черчил одредио је кауцију на 500 долара. Вајат је побегао из затвора и кренуо ка Пиорији (Илиноис)[8].

Вајатов биограф Стјуарт Лејк бележи да је Вајат зиму 1871-2. провео у лову на бизоне. Ерп је три пута хапшен у Пиорији у овом периоду. У именику Пиорије наведено је да Ерп станује у кући Џејн Хаспел која је била власница бордела. Ухапшен је током рације и кажњен са 20 долара. Због исте ствари поново је ухапшен 11. маја и поново 10. септембра 1872. године. Пиоријски Daily National Democrat објавио је чланак под називом Beardstown Gunboat о Сали Хекел за коју је написано да је Вајатова жена[9].

Вичита и Даџ Сити[уреди]

Колт каквог је користио Вајат Ерп

Почетком 1874. године Вајат се преселио у Вичити где је становао у борделу Сали Ерп. Могуће је да је тамо био макро, али историчар Роберт Гари Л. Робертс сматра да је вероватно био избацивач[10]. Могуће је да се бавио ловом на бизоне између 1873. и 1874. године пре него што је допутовао у Вичиту. На попису државе Канзас јуна 1875. године Сали више није живела са Вајатом. Октобра 1874. године Вајат је помогао једном полицајцу да похвата лопове који су украли стоку једног каравана. Ерп је званино постао помоћник маршала Вичите 21. априла 1875. године након избора Мајка Мигера за градског шерифа. Зарађивао је 100 долара месечно. Истовремено је играо фаро у салуну Лонг Бренч[11].

Почетком 1876. године Вајат се сукобио са револверашем. Приликом обрачуна му је испао револвер из футроле. Метак је прошао кроз ревер Вајатовог капута[12]. Априла исте године потукао се са Билом Смитом, бившим маршалом, због чега је отпуштен и ухапшен због ремећења мира.

Исте године Вајат се сели у Даџ Сити који је постао центар за трговину стоком из Тексаса. Именован је за помоћника шерифа Даџ Ситија, Лауренса Деџера, маја 1876. године. Зиму 1876-7. Вајат је провео у Дедвуду у Јужној Дакоти[13]. Јула 1878. године добио је казну од 1 долара због тога што је ударио проститутку Франки Бел. Ерп је добио законски минимум, а Бел је провела ноћ у затвору и кажњена је са 20 долара[14].

Упознавање Дока Холидеја[уреди]

Октобра 1877. године револвераш Дејв Рудабаг опљачкао је станицу железнице Санта Фе и побегао је ка југу. Ерпу је наређено да крене у потеру за Рудабагом. Гонио га је 640 километара. У граду Клир Форк на обали реке Бразос добио је информацију од свог пријатеља, боксера Џона Шансија, сада власника салуна Кошница, да је Рудабаг прошао кроз град прошле недеље. Пошто није имао више информација, Шанси је предложио Ерпу да за информације пита коцкара Дока Холидеја који је са Рудабагом играо карте[15]. Холидеј је рекао Ерпу да се Рудабаг вратио у Канзас.

Почетком 1878. године Ерп је поново у Даџ Ситију где је постао помоћник градског маршала Чарлија Басета. Док Холидеј је, заједно са својом ванбрачном супругом Катарином Хоновеј, такође дошао у Даџ Сити лета 1878. године. Ерп и Холидеј заједно су се сукобили са пијаним каубојима који су демолирали Лонг Бренч салун. Ерп је Холидеју спасао живот тог дана те су њих двојица постали пријатељи[16].

Ерп је у Даџ Ситију упознао и са Јаковом и Батом Мастерсоном, Луком Шортом и проститутком Мети Блејлок која је постала његова ванбрачна супруга (до 1881). Ерп је поднео оставку полицији Даџ Ситија 9. септембра 1879. године те се упутио у Лас Вегас у Нови Мексико, а затим и у Аризону.

Тумстоун[уреди]

Тумстоун 1881. године, Камил Сиднеј Флај

Вајатов брат Вирџил предложио му је да се пресели у бумтаун Тумстоун где би могао стећи богатство ископавањем сребра[17]. Вајат и Мери запутили су се у Аризону У Лас Вегасу поново су срели Док Холидеја и Катарину. Дана 1. децембра 1879. године, Вајат, Вирџил и Џејмс Ерп са својим супругама стижу у Тумстоун. Док Холидеј је остао у Прескоту где је новац зарађивао коцком. Вирџил је недавно именован замеником маршала Тумстоуна[18].

Тумстоун је основан 5. марта 1879. године. Око 100 људи који су га настањивали најпре су живели у баракама. Када су Ерпови стигли у град девет месеци касније, Тумстоун је већ имао 1000 становника[19]. Посао у руднику се, међутим, показао неисплативим за Вајата те је прихватио да ради за компанију Велс Фарго. Године 1880. у Тумстоун су стигли и Док Холидеј и Вајатов млађи брат Морган.

Браћа Ерп први пут су се сукобили са "Каубојима" лета 1880. године. Реч је о крадљивцима стоке који су компанији Велс Фарго задавали велике проблеме. Први сукоб завршен је споразумом и лопови су обећали да ће вратити украдену стоку[20]. Вајат је 28. јула 1880. године именован замеником шерифа источног дела округа Пима који је обухватао и Тумстоун[21]. Дана 28. октобра учествовао је у револверашком обрачуну са пијаним каубојима. Вајат се на новом послу задржао око три месеца. У новом реизбору је на место шерифа округа Кочиз изабран Џони Бехан. Џони Бехан и Вајат Ерб били су заинтересовани за исту жену, Жозефину Маркус, због које су били у сукобу. Изгубивши посао, Ерп се почео бавити коцком у Оријентал салуну, сарађујући са својим пријатељима, коцкарима Бат Мастерсоном и Луком Шортом.

Током 1881. године сукоб Ерпова и "Каубоја" (браће Клантон и Меклари) поново се распламсао. Тројица каубоја су 15. марта 1881. године опљачкали дилижансу Кинер и однели 26.000 долара у сребрним полугама убивши возача кочије. Ерпови су учествовали у хапшењу Лутера Кинга, једног од чланова банде. Вајат је рекао да је понудио награду од 3600 долара Ајку Клантону и Френку Мекларију у замену за информације о идентитету пљачкаша, али их није добио. Френкови пријатељи опљачкали су дилижансу Сенди-Боб-Тумстоун 8. септембра[13].

Обрачун код О. К. корала и Ерпова освета[уреди]

Ајк Клантон 1881. године

Тензије између "Каубоја" и Ерпова достигле су врхунац 26. октобра 1881. године. Ајк Клантон, Били Клеборн и други "Каубоји" претили су недељама да ће убити Ерпове. Шериф града, маршал Вирџил Ерп, замолио је Вајата, Моргана и Дока Холидеја да му помогну да разоружа "Каубоје" који су се окупили у близини О. К. корала. Око 15 часова Ерпови и Холидеј кренули су према Фремонт Стриту где су се "Каубоји" окупили[16][22]. Уследио је револверашки обрачун који се сматра једним од најпознатијих догађаја у историји америчког Дивљег запада. Окршај је трајао око 30 секунди, а испаљено је 30 метака. Вођа "Каубоја" Ајк Клантон и Били Клеборн побегли су током окршаја док су тројица "Каубоја" (Били Клантон, Том и Френк Меклери) убијени. Док Холидеј, Вирџил и Морган су рањени док је Вајат једини из окршаја изашао неповређен[16][22][23].

Ајк Клантон је поднео тужбу за убиство против Ерпових и Холидеја. Један од сведока био је и шериф Џони Бехан[24]. Ерпови су ангажовали адвоката Томаса Фица[20]. На основу бројних сведока, судија је 30. новембра донео пресуду да не постоји довољно доказа да оптужи људе[25]. Вајат Ерп и Док Холидеј остали су на слободи, али је њихова репутација нарушена. Присталице "Каубоја" на њих су гледали као на пљачкаше и убице. Спремали су освету.

Дана 28. децембра Вирџил је рањен у заседи која му је постављена у улици Ален. Погођен је метком у раме и леву руку[26]. Ајков шешир пронађен је у згради из које је пуцано. Средином јануара је Оријентал салун у коме се Ерп коцкао продат Милту Џојсу, Ерповом непријатељу. Вајат даје отказ у салуну. Дана 2. фебруара 1882. године Вајат и Вирџил су поднели оставке маршалу, али је он одбио да их прими јер браћа нису измирила своје обавезе[27]. Истог дана је Вајат послао Ајку Клантону писмо и затражио од њега да се измире. Ајк је то одбио. Клантон је тога дана ослобођен оптужби за напад на Вирџила јер су сведоци потврдили да се у време пуцњаве налазио у Чарлстону[28].

Бат Мастерсон

Дана 18. марта 1882. године Морган Ерп убијен је у салуну у коме је играо билијар. Морган је метком погођен у кичму[29]. Други метак је умало погодио Вајата. Морган је умро 40 минута након што је упуцан. Вајат је решио да сам казни Морганове убице[30].

Дан после убиства Моргана формирана је потера састављена од Џејмса Варена, Дока Холидеја, Шермана Мекмастера, Џека Џонсона, Чарлса Смита и Џона Вилсона. Њихова плата била је пет долара дневно[31]. Потера се накратко вратила у Тумстоун где је шериф Бехан покушао је да их заустави, али га је Ерп игнорисао. Варен и Чарлс остали су у Тумстоуну, а остатак потере је одјахао у планине Драгун где су пронашли и убили "Индијанца Чарлија", једног од чланова Ајкове банде. Потера је током свог двонедељног јахања убила четворицу људи: Индијанца Чарлија, Френка Стилвела, Карли Била и Џони Барнса[32][33]. Средином априла Ерпови напуштају Аризону и одлазе ка истоку, у Нови Мексико, а потом у Колорадо[34].

После Тумстоуна[уреди]

Ерпови, Холидеј и остали чланови потере напустили су Аризону[35]. Најпре су се зауставили у Албукеркију где су срели старог пријатеља, Бата Мастерсона. Он их је пратио до Тринидада где је имао свој салун. Вајат је неколико недеља играо фаро у Мастерсоновом салуну. Потом је са Вареном, а можда и са Деном Типтоном, напустио салун и отишао за Ганисон (мај 1882)[36]. Лета 1882. године Вајат се развео од Мети Блејлок. Јула 1882. године Вајат је у Сан Франциску где су он и Бат Мастерсон примили позив у помоћ од заједничког пријатеља Лука Шорта који је био шериф Даџ Ситија. Градоначелник града покушао је да Лука Шорта истера из Даџ Ситија. Овај догађај, познат као "Рат у Даџ Ситију" завршен је компромисом, без испаљеног метка[13].

Гроб Вајата и Џозефине Ерп

Године 1884. Вајат Ерп, Џозефина[37], Варен и Џејмс Ерп и Џејмсова супруга Беси стигли су у Игл Сити у Ајдаху, бумтаун који је настао као резултат открића злата, сребра и олова у оближњим планинама. Данас је то "град духова" у округу Шошон[38]. Ерп је именован за заменика шерифа у тој области. Тамо је оптужен за злоупотребу положаја. Након завршетка рударског подухвата Ерп и Жозефина накратко бораве у Ел Пасу. Године 1887. селе се у Сан Дијего[39]. Тамо су провели око четири године живећи у хотелу Бруклин. Тамо се Ерп упустио у трговину некретнинама и у периоду између 1887. и 1896. године купио је четири хали за коцкање[40][41][42]. У Сан Дијегу је био и судија у бокс мечевима и коњским тркама[43].

Ерп се 1891. године преселио у Сан Франциско како би Жозефина била ближе својој породици[36]. Тамо се прочуо као коцкар[44]. Вредност Ерпове имовине у Сад Дијегу је пала због чега није могао да плати порезе. Био је приморан да прода већину некретнина. Жозефина и Вајат и званично су се венчали 1892. године[45].

Године 1896. Вајат је оптужен да је варао у финалном мечу на такмичењу у боксу на коме је однео победу[46]. Ерп је убрзо напустио Сан Франциско и са Жозефином отпутовао у Аласку[47][48]. Новембра 1899. године отпутовао је у Сијетл у Вашингтон[49]. Намеравао је да тамо купи салун и халу за коцкање. Дана 23. марта 1900. године држава Вашингтон поднела је кривичну пријаву против неколико коцкара укључујући и Ерпа[13]. Априла 1900. године Ерп се вратио у Сан Франциско, а потом у Орегон. Одатле је отпутовао у Аласку. Децембра 1901. године напустио је Аласку и вратио се у Калифорнију. Имао је око 80.000 долара што је тада било мало богатство. Једно време провео је у бумтауну Тонопаху где је имао коцкарницу[50][51]. Године 1905. преселио се у Голдфилд у Неваду где је живео Вирџил Ерп са својом женом[9].

Живот у Лос Анђелесу[уреди]

Године 1910. полиција Лос Анђелеса ангажовала је Вајата (који је тада имао 62 године) и детектова Артура Мура за различите задатке. Плата им је била по 10 долара дневно. Дана 23. јула 1911. године оптужен је за варање на картама, али је ослобођен уз кауцију од 500 долара. Ерпови су купили кућу у Видалу и тамо су живели у периоду од 1925. до 1928. године[52][53][54].

Ерп је током свог боравка у Лос Анђелесу постао консултант за неколико немих каубојских филмова[55][56]. Године 1916. је са својим пријатељем, чувеним писцем Џеком Лондоном (кога је упознао у Аласки), посетио редитеља Раула Валша. Током вечере је најплаћенији забављач на свету, Чарли Чаплин, свратио да поздрави Вајата Ерпа[57]. Године 1915. Ерп је присуствовао снимању филма Алана Двана у коме је глумио и Даглас Фербанкс. Спријатељио се и са Вилијамом Хартом и Томом Миксом, најпознатијим филмским каубојима свог времена. Они су често од Ерпа тражили савете. Често је посећивао снимање филмова Џона Форда. Почетком 1920-тих Ерп је добио почасно место заменика шерифа у округу Сан Бернардино[29]. Једини преживели Ерпов брат, Џејмс, умро је 25. јануара 1926. године.

Смрт[уреди]

Вајат Ерп је остао последњи преживели од браће Ерп и последњи преживели учесник обрачуна код О. К. корала. Умро је у малом бунгалову Ерпових у Лос Анђелесу од инфекције мокраћних путева (према неким изворима од рака простате) 13. јануара 1929. године у животној доби од 80 година[58]. Није имао деце. Након смрти је кремиран.

Вајатова породица[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Eppinga (2010). стр. 41.
  2. ^ Gormley, Myra Vanderpool (2013) [1994]. "Wild West Personalities Produce Bang-Up Pedigree". Genealogy Magazine. Retrieved March 25, 2014.
  3. ^ "Wyatt Earp: Timeline - Childhood to Wichita". Retrieved April 11, 2011.
  4. ^ Cataldo, Nicholas R. "Wyatt Earp in San Bernardino". City of San Bernardino, California. Retrieved April 27, 2013.
  5. ^ Sammons (1990). стр. 22.
  6. ^ WGBH American Experience: Wyatt Earp, Complete Program Transcript (Television production). 22 2. January 25, 2010.
  7. ^ Gatto, Steve. "Marriage to Urilla Sutherland". Retrieved April 14, 2013.
  8. ^ WGBH American Experience: Wyatt Earp, Complete Program Transcript (Television production). 22 2. January 25, 2010.
  9. 9,0 9,1 Monahan, Sherry (2013). Mrs. Earp (First ed.). TwoDot. ASIN B00I1LVKYA.
  10. ^ Correa, Tom. "Old West: Wyatt Earp - Was Wyatt A Pimp?". Retrieved 21 October 2014
  11. ^ Walker, Dale E. (November–December 2007). "Standing Tall". American Cowboy. 4 (Active Interest Media, Inc.) 14: 152. ISSN 1079-3690.
  12. ^ "Kansas Famous Frontier Scouts". November 28, 2009.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 Woog (2010). стр. 110.
  14. ^ "Dodge City (1876-1879)". Retrieved April 11, 2011.
  15. ^ Cozzone & Boggio (2013). стр. 23.
  16. 16,0 16,1 16,2 Linder, Douglas, ed. (2005). "Testimony of Wyatt S. Earp in the Preliminary Hearing in the Earp-Holliday Case". Famous Trials: The O. K. Corral Trial. Retrieved February 6, 2011. From Turner, Alford (Ed.), The O. K. Corral Inquest (1992)
  17. ^ Urban (2003). стр. 128.
  18. ^ Gilchriese, John D. "The Life and Times of Wyatt Earp" (PDF). Retrieved June 28, 2011.
  19. ^ Marks, Paula Mitchell. And Die in the West: the Story of the O.K. Corral Gunfight. New York: Morrow. ISBN 978-0-671-70614-2. 
  20. 20,0 20,1 Linder, Douglas, ed. (2005). "Testimony of Wyatt S. Earp in the Preliminary Hearing in the Earp-Holliday Case". Famous Trials: The O. K. Corral Trial. Retrieved February 6, 2011. From Turner, Alford (Ed.), The O. K. Corral Inquest (1992)
  21. ^ Riggs, Ed (August 2011). "Tombstone 1881: A Sampling of Rogues—A Glorification of Thugs" (PDF). Sierra Bonita Historical Society Newsletter 8 (3): 4. Retrieved September 14, 2014.
  22. 22,0 22,1 Linder, Douglas (2005). "The Earp Trial: A Chronology". Famous Trials. Retrieved May 17, 2011.
  23. ^ Linder, Douglas, ed. (2005). "Testimony of Virgil Earp in the Preliminary Hearing in the Earp Case". Famous Trials: The O. K. Corral Trial. Retrieved February 6, 2011.
  24. ^ Linder, Douglas (2005). "The Earp-Holliday Trial". Retrieved February 25, 2011.
  25. ^ Linder, Douglas, ed. (2005). "Decision of Judge Wells Spicer after the Preliminary Hearing in the Earp-Holliday Case". Famous Trials: The O. K. Corral Trial. Retrieved February 6, 2011. From Turner, Alford (Ed.), The O. K. Corral Inquest (1992)
  26. ^ "Wyatt Earp's Vendetta Posse". HistoryNet.com. January 29, Retrieved February 18, 2011.
  27. ^ Roberts, Gary L. Doc Holliday: The Life and Legend. New York, NY: Wiley, J. 2007. ISBN 978-0-470-12822-0. стр. 544.
  28. ^ Roberts, Gary L. (2007). Doc Holliday: The Life and Legend. New York, NY: Wiley, J. 2007. ISBN 978-0-470-12822-0. стр. 544.
  29. 29,0 29,1 WGBH American Experience: Wyatt Earp, Complete Program Transcript (Television production). 22 2. January 25, 2010.
  30. ^ "Wyatt Earp's Vendetta Posse". HistoryNet.com. January 29, 2007. Retrieved February 18, 2011.
  31. ^ "Wyatt Earp's Revenge". The Telegraph. March 19, Retrieved September 26, 2014.
  32. ^ Shillingberg, William B. (Summer 1976). "Wyatt Earp and the Buntline Special Myth". Kansas Historical Quarterly 42 (2): 113–154.
  33. ^ "Another Assassination Frank Stilwell Found Dead this Morning Being Another Chapter in the Earp-Clanton Tragedy". Tombstone, Arizona. March 27. (1882). pp. 4.
  34. ^ Roberts, Gary L. (2007). Doc Holliday: The Life and Legend. New York, NY: Wiley, J. 1960. ISBN 978-0-470-12822-0. стр. 544.
  35. ^ Barra, Allen . Inventing Wyatt Earp: His Life and Many Legends (paperback ed.). New York: Carroll & Graf. 2000. ISBN 978-0-7867-0685-3.
  36. 36,0 36,1 Isenberg, Andrew . Wyatt Earp: A Vigilante Life. New York, NY: Hill and Wang. 2013. ISBN 978-0-8090-9500-1. стр. 113.
  37. ^ "Passengers Due This Evening". Los Angeles Herald 17 (29). March 25, (1882). pp. 3. Retrieved October 2, 2014.
  38. ^ "Ghost Towns: Eagle City". Retrieved September 3, 2012.
  39. ^ Starr, Raymond G. "Wyatt Earp: The Missing Years, San Diego In The 1880s". San Diego History Center. Retrieved March 8, 2011.
  40. ^ "Shady Ladies in the "Stingaree District" When The Red Lights Went Out in San Diego". San Diego History Center. Retrieved March 8, 2011.
  41. ^ Peterson, Richard H. "The Story of New San Diego and of its Founder Alonzo E. Horton". San Diego History Center. Retrieved March 8, 2011.
  42. ^ Vey, Barbara (July 21, 2010). "Gearing Up For San Diego Comic Con". Retrieved April 27, 2013.
  43. ^ Flanzbaum, Hilene (March 2, 2013). "The Jewish First Lady at Legendary Lawmaker Wyatt Earp's O.K. Corral". Retrieved April 20, 2013.
  44. ^ Marks (1989)
  45. ^ Reidhead, S. J. "Wyatt Earp, Senior Citizen". Retrieved May 9, 2011.
  46. ^ Reilly, Joe. "Born To Uphold The Law: Frank Sulloway's Principles Applied to the Earp-Clanton Feud of 1879-1882" (PDF). Drexel E-Repository and Archive. Retrieved June 6, 2011.
  47. ^ "Raid an Official's Treasure" 82 (133). San Francisco Call. October 11, 1897. Retrieved October 1, 2014.
  48. ^ "Wyatt Earp Departs" (Volume 82, Number 67). San Francisco Call. August 6, 1897. Retrieved September 30, 2014.
  49. ^ "Wyatt Earp in Seattle". August 3, 2007. Archived from the original on June 6, 2012. Retrieved February 25, 2011.
  50. ^ "Earp Historical Timeline San Francisco and Alaska". Archived from the original on February 13, 2008.
  51. ^ "Tombstone History - The Earps and "Doc" Holliday". Retrieved February 24, 2011.
  52. ^ King, Randy. "Was Arthur Moore King Wyatt Earp's last deputy?". Tombstone Arizona History. James Petersen. Tombstone Times. Retrieved January 27, 2014.
  53. ^ Austin, S. Wallace. "The Potash Wars – Wyatt Earp". Retrieved 7 March 2015.
  54. ^ "Earp Cottage Vidal, California". Historical Marker Database. Retrieved June 30, 2011.
  55. ^ "Earp Buried by Old West". Los Angeles Times. January 17, 1929. Retrieved March 8, 2011.
  56. ^ Puccio, John J. (December 24, 2003). "DVD Review: My Darling Clementine". Retrieved March 8, 2011.
  57. ^ Barra, Alan (May 7, 2012). "Wyatt On the Set!". True West Magazine. Archived from the original on December 19, 2013. Retrieved 5 November 2014.
  58. ^ Evans, Leslie (July 27, 2001). "Wyatt Earр". Los Angeles: West Adams Heritage Association. Archived from the original on March 21, 2013.

Литература[уреди]