Вајска

Вајска
Вајска;
	Католичка црква у Вајски
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бач
Становништво
— 2022.	2.301
— густина	31,9/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 24′ 36″ С; 19° 06′ 26″ И / 45.409997° С; 19.107166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	89 m
Површина	88,7 km2
	Вајска Вајска на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21426
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Вајска је насеље у општини Бач, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2301 становника.^[1]^[2]

Историја

У давним временима на подручју Вајске пронађено је велико насеље Келта, о чему сведочи велико келтско гробље. Након Келта, Визиготи долазе на ово подручје у првом веку нове ере. Хуни су прошли овим путем у 3. веку, 375. године су забележени пролази Германа, Словена и Авара. Од тада на овим просторима долазе Словени. Долазак Мађара у Панонску низију доживио се врло брзо, већ у 9. веку. Мађари су заузели ово место. Упад Татара није заобишао ни Вајску. Још у 14. веку се Вајска спомиње као словенско насеље у пописима бачког деканата. Од 1716. Вајском управљају фрањевци из Бача. Од 1788. воде се црквене матице. Године 1840. благосиља се темељац за вајштанску цркву светог Јурја, која ће бити саграђена 1842. Фрањевци су били први утемељивачи школства и покренули су школу која је деловала у старом жупном двору. Некада је у селу постојало предузеће ДП Лабудњача, које је приватизовано 2006. године. Данас постоји неколико продавница, ватрогасна дом, амбуланта, апотека, основна школа и многа удружења и друштва као што су ловачко друштво, удружење рибара, удружење жена.^[3]

Након исплате од 40.000 форинти, цар Франц Јозеф је одобрио 24. априла 1807. Сигмунду Громону (Nobilis Sigismundo Gromann).^[4]властелински посед у селу Вајска и Бођани, као и право да он и његови наследници убудуће додају свом племићком имену атрибут "од Вајске и Бођана“ (de Vaiszka et Bogyan). Сигмунд Громон из Вајске умро је у Сомбору 13. маја 1810. године, у 73. години, и сахрањен је у крипти цркве Свете Тројице. Године 1826. његови наследници су имали 15.120 хектара земље и били су међу најимућнијим земљопоседницима на подручју Бачко-Бодрошке жупаније. На државној листи мађарских племића у Вајској 1841. године забиљежен је само Морис Громан, а затим написан као Громон (1807—1847) а његов син Деже (1838—1912) био је, између 1876. и 1880, жупан Бачко-Бодрошке жупаније у Сомбору. Године 1903. произведен је у Ред мађарских баруна, а по њему се до 1918. године звала и једна Сомборска улица која је на јужној страни градске већнице спајала Главну улицу са Тргом Свете Тројице.^[5]

Западно и северозападно од Вајске се налазе Жива одн. Лабудњача, где је Српска патријаршија некада имала своје највеће пољопривредно добро - оно је 1940. описано као запуштено и примитивно обрађивано.^[6]

Након избијања рата у Хрватској 1991. овде се налазио прихватни центар за избегле Србе.

Демографија

У насељу Вајска живи 2393 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,4 код мушкараца и 39,5 код жена). У насељу има 1096 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[7]
Година	Становника
1948.	4.305
1953.	4.341
1961.	4.355
1971.	3.798
1981.	3.448
1991.	3.272	3.147
2002.	3.169	3.253
2011.	2.834

Етнички састав према попису из 2002.‍^[8]

Срби	1.319	41,62%
Румуни	569	17,95%
Хрвати	353	11,13%
Мађари	341	10,76%
Југословени	207	6,53%
Роми	42	1,32%
Словаци	33	1,04%
Украјинци	19	0,59%
Немци	18	0,56%
Црногорци	11	0,34%
Муслимани	10	0,31%
Руси	4	0,12%
Русини	3	0,09%
Македонци	3	0,09%
Словенци	2	0,06%
Чеси	1	0,03%
Бошњаци	1	0,03%
непознато	58	1,83%

Становништво према полу и старости^[9]


	м	ж
?	2	4
80+	22	38
75—79	27	53
70—74	69	74
65—69	87	110
60—64	79	99
55—59	66	85
50—54	81	91
45—49	119	99
40—44	134	112
35—39	134	135
30—34	116	106
25—29	100	84
20—24	84	91
15—19	129	102
10—14	121	117
5—9	116	120
0—4	91	72
Просек :	36,4	39,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.303	1.237	1.300	1.134	1.127	1.162	1.096

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	224	277	219	223	94	44	12	3	0	0	2,89

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.249	368	788	72	21	0
Женски	1.283	207	786	248	40	2
УКУПНО	2.532	575	1.574	320	61	2

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	689	358	2	0	59
Женски	280	170	0	0	11
Укупно	969	528	2	0	70

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	16	13	37	9	19
Женски	0	1	44	2	2
Укупно	16	14	81	11	21

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	2	7	5	3
Женски	3	5	4	23	9
Укупно	5	7	11	28	12

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	114	0	0	43
Женски	3	1	0	2
Укупно	117	1	0	45

:

Познати становници

барон Деже Громон (1838-1912), мађарски политичар, државни секретар за безбедност, посланик, жупан Бачко- бодрошке жупаније
жупник Антун Сорг (умро 1926)
гроф Емил Сечењи (1865-1932), члан Мађарске академије наука, политичар
Звонко Ивезић (1949-2016), фудбалер
Здравко Вуковић (1924-2005), генерални директор Радио-телевизије Београд, министар образовања Србије, директор Института за уџбенике и наставна средства
грофица Марија Сечењи (1870—1945) власница властелинског добра Сечењи

Референце

^ zechenyl, emil. „grof-szechenyi-emil”. ovarigazdasz.hu.
^ Stepanović, Milan (2018). PLEMIĆKE PORODICE U SOMBORU DO KRAJA XVIII VEKA. Sombor. стр. 103, 104, 105.
^ Ćurčić, Slobodan (1996). Broj stanovnika Vojvodine. Novi Sad.
^ Milošev, Žarko (1998). Mostonga i vode Zapadne Bačke. Novi sad.
^ Milošev, Žarko (1998). Mostonga i vode zapadne bačke. Novi sad.
^ „Политика”, 14. јун 1940.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] zechenyl, emil. „grof-szechenyi-emil”. ovarigazdasz.hu.

[2] Stepanović, Milan (2018). PLEMIĆKE PORODICE U SOMBORU DO KRAJA XVIII VEKA. Sombor. стр. 103, 104, 105.

[3] Ćurčić, Slobodan (1996). Broj stanovnika Vojvodine. Novi Sad.

[4] Milošev, Žarko (1998). Mostonga i vode Zapadne Bačke. Novi sad.

[5] Milošev, Žarko (1998). Mostonga i vode zapadne bačke. Novi sad.

[6] „Политика”, 14. јун 1940.

[7] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[8] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[9] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]