Ваљадолид (Мексико)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ваљадолид
шп. Valladolid
01Cathedral of San Gervasio, Valladolid.jpg
Катедрала Сан Гервацио
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Мексико
Савезна државаЈукатан
Становништво
Становништво
 — 48.973 (2.005)
Географске карактеристике
Координате20°40′ СГШ; 88°12′ ЗГД / 20.67° СГШ; 88.20° ЗГД / 20.67; -88.20Координате: 20°40′ СГШ; 88°12′ ЗГД / 20.67° СГШ; 88.20° ЗГД / 20.67; -88.20
Ндм. висина30 m
Површина945,22 km2
Ваљадолид на мапи Мексика
Ваљадолид
Ваљадолид
Ваљадолид на мапи Мексика
Веб-сајт
www.valladolid

Ваљадолид (шп. Valladolid) је град који са налази у мексичкој савезној држави Јукатан. Налази се на југоистоку државе, на полуострву Јукатан, 169 km источно од главног града Мериде, и 158 km јужно од Канкуна. По попису из 2005. има 48.973 становника, а 68.863 у широј градској зони која у себи садржи много мањих комуна а такође и четири мања насеља Попола, Канксоц, Јалкоба и Ксоцен. Име града на мајанском језику је „Саки“.

Историја града[уреди]

Први оригинални град Ваљадолид је основан од стране шпанског конквистадора Франциска де Монтеје (Francisco de Montejo) 28. маја 1543. године, недалеко од данашњег места налажења у лагуни Чок Ха. Због превелике влаге и нездраве климе тадашњи становници су одлучили да се преселе дубље у шуме и 24. марта 1545. године су се доселили на данашње место града. На том простору већ је постојало насеље звано „Заки“ или „Заки-Вал“ у коме су живеле Маје. Шпанци су постојећ куће и храмове порушили и искористили материјал за градњу својих нових кућа. Од једне од пирамида су искористили већ обрађено камење за грађење цркве која још и данас постоји, катедрала Сан Гервасио. И поред побуне Маја Шпанци су остварили своју замисао и са довођењем свежих трупа угушили побуну. Град је добио име по шпанском граду Ваљадолиду, тадашњем главном граду истоимене шпанске провинције и једно време и главном граду шпанске краљевине.

Ваљадолид је 1840. године имао популацију од 15.000 становника. Током 1847. године опет је дошло до сукоба између Маја и Шпанаца. У почетку мајанско незадовољство је било више локално. Сукоб је ескалирао када су Шпанци стрељали виђеније Маје. Вође побуне су били Јацинто Пат из мајанског града Тихосуко и Сесилио Чи из града Ичмула.[1] Првобитно побуна је имала успеха и Шпанци су 14. марта 1848. били присиљени да напусте град и велики број Шпанаца је убијен пре него су се успели извући и потражити заштиту у Мериди. Маје су тиме привремено повратили град али крајем исте године Шпанци су опет заузели Ваљадолид који је остао у њиховим рукама за сво остало време док је побуна трајала.

До почетка 20. века, Ваљадолид је био трећи по реду по величини и економској снази на Јукатанском полуострву (после Мериде и Кампечеа). Данашње становништво је мешавина старих Маја и Шпанаца колонизатора такозваних Креола.

Становништво[уреди]

По попису из 2005. године Ваљадолид је имао 45.868 становника од тога 22.527 мушкараца и 23.341 жена. По статистичким предвиђањима CONAPO-а, Ваљадолид ће до 2011. године имати 54.676 становника.[2]

Демографија
1895.1900.1910.1921.1930.1950.1960.1970.1980.1990.1995.2000.2005.2010.
4.9554.3194.9205.6016.4028.1659.29714.66328.20129.27934.85737.33245.86848.973

Знаменитости града[уреди]

Крашка јама - Cenote

Знаменитости Вањадолида су катедрала из колонијалне ере и велики број крашких јама, (Cenote), природних удубљења која граде језера и у којима се налази извор који их снабдева са водом. У близини града се налазе остаци старих мајанских градова Чичен Ице и Ек Балам.

Референце[уреди]

  1. ^ Wright, Ronald (2000). Stolen Continents: Conquest and Resistance in the Americas. Phoenix. стр. 257. ISBN 978-1-84212-104-7. 
  2. ^ „Proyecciones de población CONAPO 1. август 2010”. Архивирано из оригинала на датум 24. 01. 2011. Приступљено 19. 05. 2011. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]