Веб боје
Веб боје су боје које се користе при приказивању веб страница на Светској мрежи; могу се описати на три начина: боја се може навести као РГБ тројка, у хексадецималном формату (хекс тројка) или, у неким случајевима, према свом уобичајеном енглеском називу. Алат за боје или други графички софтвер често се користи за генерисање вредности боја. У неким случајевима, хексадецимални кодови боја наводе се са знаком тараба (#) [1]на почетку. Боја се одређује у складу са јачином њених црвене, зелене и плаве компоненти, од којих је свака представљена са осам бита. Тако се 24 бита користе за одређивање веб боје у оквиру сцРГБ гама опсега, што омогућава да се прикаже 16.777.216 различитих боја.
Боје ван сРГБ гама опсега могу се у Каскадни листови стилова (CSS) задати тако што једна или више компоненти црвене, зелене или плаве буду негативне или веће од 100%, па је простор боја теоретски неограничено проширење сРГБ-а, слично сцРГБ-у.[2] Навођење боје која није у сРГБ опсегу на овај начин захтева употребу функције РГБ. То је немогуће у хексадецималној синтакси (и самим тим немогуће у старијим ХТМЛ (HTML) документима који не користе CSS.
Прве верзије Мозаик[3] и Нетскејп навигатор користиле су Икс11 (X11) називе боја као основу за своје листе боја, јер су оба програма првобитно настала као апликације за ИКС Виндовс систем (X Window System). Веб боје имају недвосмислену колориметријску дефиницију, сРГБ, која се односи на хроматичности одређеног скупа фосфора, дату трансферну криву, адаптивну белу тачку и услове посматрања. Ове вредности су одабране тако да буду сличне многим стварним мониторима и условима гледања, како би приказ био што ближи задатим вредностима чак и без управљања бојама. Кориснички агенти се разликују у верности приказаних боја. Напреднији агенти користе управљање бојама ради боље верности приказа; ово је посебно важно за апликације веб-у-штампу.
Хекс тројка
[уреди | уреди извор]Хекс тројка је шестоцифрени (или осмоцифрени), тробајтни (или четворобајтни) хексадецимални број који се користи у HTML-у, CSS-у, SVG-у и другим рачунарским апликацијама за представљање боја. Бајтови представљају компоненте боје: црвену, зелену и плаву. (Опциони четврти бајт односи се на алфа канал.) Један бајт представља број у опсегу од 00 до FF (у хексадецималној нотацији), односно од 0 до 255 у децималној нотацији. То представља најнижи (0) до највишег (255) интензитет сваке компоненте боје. Тако веб боје представљају боје у 24-битној RGB шеми боја. Хекс тројка се формира спајањем три бајта у хексадецималном запису, и то следећим редом:
- Бајт 1: вредност црвене
- Бајт 2: вредност зелене
- Бајт 3: вредност плаве
- Бајт 4 (опционо): вредност алфа канала
На пример, размотримо боју у којој су вредности црвене/зелене/плаве децимални бројеви: црвена = 123, зелена = 58, плава = 30 (нијанса смеђе боје дрвета). Децимални бројеви 123, 58 и 30 одговарају хексадецималним бројевима 7B, 3A и 1E. Хекс тројка се добија спајањем ова три хексадецимална бајта, што у овом примеру даје: 7B3A1E.
Скраћена хексадецимална форма
[уреди | уреди извор]Скраћена, троцифрена (hexadecimal) или четвороцифрена форма се може користити, али може изазвати грешке ако софтвер или скрипте за одржавање очекују само дугу форму. Проширивање ове форме у шестодигиталну форму је једноставно као дуплирање сваке цифре: #09C постаје #0099CC као што је приказано у следећем CSS примеру:
.threedigit { color: #09C; }
.sixdigit { color: #0099CC; } /* иста боја као горе*/
Ова скраћена форма смањује палету на 4.096 боја, што одговара 12-битној боји уместо 24-битне боје која користи целу шестодигиталну форму (16.777.216 боја). Ово ограничење је довољно за многе документе који се базирају на тексту.
Претварање РГБ у хексадецимални систем
[уреди | уреди извор]RGB вредности се обично дају у опсегу од 0 до 255; ако су у опсегу од 0 до 1, вредности се множе са 255 пре конверзије. Тај број подељен са шеснаест (целобројно дељење; остатак се игнорише) даје прву хексадецималну цифру (између 0 и F, где слова A до F представљају бројеве 10 до 15. Погледај хексадецимални за више детаља). Остатак даје другу хексадецималну цифру.
На пример, RGB вредност 58 (као што је приказано у претходном примеру хекс тројки) дели се на 3 групе по 16, па је прва цифра 3. Остатак од десет даје хексадецимални број 3А. Слично, RGB вредност 201 дели се на 12 група по 16, па је прва цифра C. Остатак од девет даје хексадецимални број C9. Овај процес се понавља за сваку од три вредности боје.
Конверзија између бројних система је уобичајена функција калкулатора, укључујући и ручне моделе и софтверске калкулаторе који долазе уз већину модерних оперативних система. Такође су доступни и веб-алати који су посебно намењени за конверзију вредности боја.
ХТМЛ имена боја
[уреди | уреди извор]
Скорије W3C спецификације назива боја разликују основне и проширене боје. У HTML и xHTML боје се могу користити за текст, боју позадине, ивице оквира, табеле и појединачне ћелије табела.[4]
Базичне боје
[уреди | уреди извор]Основне боје су 16 боја дефинисаних у HTML 4.01 спецификацији, уведеној 1999. [5]године.[6]
Додатне боје
[уреди | уреди извор]Проширене боје су резултат обједињавања спецификација језика за означавање и стилова, дефинисаних у стандардима HTML4 .01, CSS 2.0, SVG 1.0 и CSS3 корисничког интерфејса.
Веб-прегледачи дефинишу више боја. Поједини прегледачи можда не препознају све ове боје, али од 2005. године сви савремени, општенаменски графички прегледачи подржавају комплетну листу боја. Многе од ових боја потичу са списка ИКС11 (X11) назива боја који се дистрибуирају у оквиру система ИКС Виндовс система (X Window System). Ове боје су стандардизоване у спецификацији СВГ 1.0 и прихватају их СВГ фул (SVG Full) кориснички агенти, али нису део спецификације СВГ тајни (SVG Tiny).
Списак боја који се испоручује уз ИКС11 (X11) производ разликује се између појединих имплементација и може бити у сукобу са одређеним HTML називима, као што је зелена. ИКС11 боје су дефинисане као једноставне RGB вредности (без одређеног простора боја), а не као sRGB. Због тога се списак боја који се налази у ИКС11 систему (на пример у датотеци /usr/lib/X11/rgb.txt) не би требало директно користити за избор боја за веб.
ЦСС боје
[уреди | уреди извор]
Спецификација CSS дефинише исти број именованих боја као и HTML 4 спецификација, односно 16 HTML боја и 124 боје из Нетскејп ИКС11 (Netscape X11) списка боја, што укупно чини 140 назива боја које су подржавали Интернет експлорер 3.0 и Нетскејп Навигатор 3.0.[7]
Спецификације CSS 2 , SVG и CSS 2.1 омогућавају веб-ауторима употребу системских боја, односно назива боја чије се вредности преузимају из оперативног система, као што су боја истакнутог текста или боја позадине контролa са саветима. На тај начин веб-аутори могу ускладити изглед свог садржаја са оперативним системом корисничког агента.[8]
CSS такође подржава посебну боју провидну, која представља алфа вредност једнаку нули; подразумевано, провидна се приказује као невидљива номинална црна боја: rgba(0, 0, 0, 0). Боја провидна уведена је у спецификацији CSS1, а њен опсег употребе проширивао се током наредних верзија спецификације.[9]
ЦСС боје 4
[уреди | уреди извор]Ниво 4 спецификације CSS боја увео је више нових формата за дефинисање боја у CSS-у.
Поред нових начина за записивање боја, ова спецификација уводи и концепт мешања боја у простору боја који није sRGB, што представља први корак ка решавању познатог проблема у приказу састојака боја. Такође су додати одељци који објашњавају теорију боја и уобичајене операције, као што је мапирање гамаута, ради лакше имплементације.
ЦСС боје 5
[уреди | уреди извор]Нацрт спецификације CSS боје 5 [10] уводи синтаксу за мешање и манипулисање постојећим бојама, укључујући:
- функцију
color-mix()за мешање боја, - релативну синтаксу боја за манипулацију компонентама постојеће боје.
Такође је подржана употреба прилагођених боја-простора преко ICC профила, што омогућава коришћење CMYK боја на веб страницама.
Приступачност
[уреди | уреди извор]Бирање боја
[уреди | уреди извор]Неки прегледачи и уређаји не подржавају боје. За такве дисплеје, као и за кориснике који су слепи или далтонисти, веб садржај који зависи од боја може бити тежак или немогућ за коришћење.
Или не треба наводити боје (чиме се користе подразумеване боје прегледача), или је неопходно одредити и позадину и све предње боје (као што су боје обичног текста, необиђених линкова, линкова на које се показује мишем, активних линкова и посећених линкова) како би се избегли ефекти црне на црној или беле на белој позадини.
Контраст боја
[уреди | уреди извор]Смернице за приступачност веб садржаја препоручују однос контраста од најмање 4,5:1 између релативне светлине текста и боје његове позадине, или најмање 3:1 за велики текст. За побољшану приступачност, препоручују се односи контраста већи од 7:1.[11]
Међутим, решавање проблема приступачности није једноставно питање повећања односа контраста. Читаоци са дислексијом боље користе односе контраста испод максималног. Препоруке наведене у извештају, као што су „off-black“ (#0A0A0A) на „off-white“ (#FFFFE5) и црна (#000000) на крем боји (#FAFAC8), имају однос контраста од 11,7:1, односно 20,3:1. Међу осталим комбинацијама боја, браон (#282800) на тамно зеленој (#A0A000) има однос контраста 3,24:1, што је мање од ВЦАГ (WCAG) препоруке[12]; тамно браон (#1E1E00) на светло зеленој (#B9B900) има однос 4,54:1, а плава (#00007D) на жутој (#FFFF00) има однос 11,4:1. Боје наведене у извештају користе различите вредности од веб боја са истим именом.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ , Number sign (на језику: енглески), 2025-12-04, Приступљено 2025-12-09
- ^ , scRGB (на језику: енглески), 2025-03-29, Приступљено 2025-12-09
- ^ , NCSA Mosaic (на језику: енглески), 2025-11-17, Приступљено 2025-12-09
- ^ „WEBnSTUDY: Uvod u HTML”. www.webnstudy.com. Приступљено 2025-12-09.
- ^ , Боја (на језику: српски), 2025-11-26, Приступљено 2025-12-09
- ^ „HTML Color Codes”. HTML Color Codes (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-14.
- ^ , Internet Explorer (на језику: српски), 2025-04-10, Приступљено 2025-12-14
- ^ , CSS (на језику: српски), 2025-10-22, Приступљено 2025-12-14
- ^ „Цсс како направити провидну позадину слике”. qui.juana.v.ua (на језику: српски). Приступљено 2025-12-14.
- ^ contributors, Mark Otto, Jacob Thornton, and Bootstrap. „Colors”. getbootstrap.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-14.
- ^ „abc HTML5 TUTORIAL - Boja teksta i pozadine paragrafa /PARAGRAPH COLOR/ i boja pozadine dokumenta /BACKGROUND COLOR/”. www.znanje.org. Приступљено 2025-12-14.
- ^ Initiative (WAI), W3C Web Accessibility. „WCAG 2 Overview”. Web Accessibility Initiative (WAI) (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-14.