Вега

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Вега
Vega in lyra.svg
Локација Веге у сазвежђу Лира
Положај на небу
Епоха J2000.0      Равнодневница J2000.0
Сазвежђе Лира
Изговор /ˈvɡə/[1][2][3] or /ˈvɡə/[2]
Ректасцензија 18h 36m 56.33635s[4]
Деклинација +38° 47′ 01.2802″[4]
Привидна магнитуда (В) +0.026[5] (−0.02…+0.07[6])
Карактеристике
Еволуциони ступањ Главни низ
Спектрални тип A0 Va[7]
U−B индекс боја 0,00[8]
B−V индекс боја 0,00[8]
Варијабилни тип Делта Скути[6]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)13.9 ± 0.9[9] km/s
Сопствено кретање (μ) РА: 200,94[4] мас/г
Дек.: 286,23[4] мас/г
Паралакса (π)130.23 ± 0.36[4] мас
Растојање25,04 ± 0,07 ly
(7,68 ± 0,02 пс)
Апсолутна магнитуда (MV)+0,582[10]
Детаљи
Маса2,135 ± 0,074[11] M
Полупречник2,362 × 2,818[11] R
Луминозност40,12 ± 0,45[11] L
Површинска гравитација (log g)4,1 ± 0,1[12] цгс
Температура9,602 ± 180[13] (8.152–10.060 K)[11][note 1] K
Металичност [Fe/H]−0,5[13] dex
Ротациона брзина (v sin i)20,48 ± 0,11[11] km/s
Старост455 ± 13[11] Myr
Друге ознаке
Wega,[14] Lucida Lyrae,[15] Alpha Lyrae, α Lyrae, 3 Lyrae, BD+38°3238, GCTP 4293.00, HD 172167, GJ 721, HIP 91262, HR 7001, LTT 15486, SAO 67174,[16]
Референтне базе података
SIMBADdata

Вега или алфа Лире (лат. Vega, α Lyrae, α Lyr) је најсјајнија звезда сазвежђа Лира. Вега је друга најсјајнија звезда северног неба (после Арктуруса[17]) и пета најсјајнија звезда ноћног неба, магнитуде 0,03.[18][19] Име Вега потиче од арапског назива Al Waki, што значи „обрушавајући орао“, тако да је раније уместо Vega називана Wega, а на неким звезданим глобусима из 17. века обележавана је и као Alvaka.[19]

Астрономи су опсежно проучавали Вегу, што је довело до тога да се назива „вероватно најважнијом звездом на небу после Сунца”.[20] Вега је била звезда северног пола око 12.000 п. н. е. и поново ће бити око године 13.727, када ће деклинација бити + 86°14'.[21] Вега је била прва звезда осим Сунца која је фотографисана и прва чији је спектар снимљен.[22][23] Она је била једна од првих звезда чија удаљеност је процењена помоћу мерења паралаксе. Вега је служила као основа за калибрацију скале фотометријске осветљености и била је једна од звезда које су кориштене за дефинисање нулте тачке УПВ фотометријског система.

Опис[уреди]

Вега је плавобела звезда (некада се описује и као челично плава) класе A0V, и од Сунчевог система је удаљена 25 светлосних година (7,7 парсека). Апсолутна магнитуда Веге је 0,6 и 52 пута је луминознија од Сунца, што је чини једном од најлуминознијих звезда у ближој околини Сунца.[17][18][19] Старост Веге је процењена на између четиристо и шестсто милиона година.[24]

Услед прецесије, Вега је била „звезда северњача“ пре око 12000 година, и поново ће то бити за око 14000 година.[19]

Вега је прва звезда која је фотографисана (1850) и прва чији је спектар фотографисан (1872).[17]

Заједно са АлтаиромОрла) и ДенебомЛабуда) чини темена астеризма Летњи троугао.[18][19]

Планетарни систем[уреди]

Сателит за инфрацрвену астрономију (Infrared Astronomical Satellite, IRAS) је 1983. године открио диск гаса и прашине око Веге, који највероватније представља протопланетарни систем.[18][19]

На основу података Насиног свемирског телескопа Спицер и Есине свемирске опсерваторије Хершел, 2012. године је утврђено постојање два појаса астероида, налик астероидном и Којперовом појасу у Сунчевом систему. Сматра се да постојање два раздвојена појаса астероида указује на вишечлани планетарни систем. Оба астероидна појаса око Веге садрже више материјала од својих пандама у Сунчевом систему из два разлога — Вегин систем је млађи од Сунчевог, па планете нису имале довољно времена за „чишћење“ своје околине, а и Вегин систем је формиран из масивнијег облака гаса и прашине него Сунчев систем[24]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Поларна температура је око 2,000 K виша него на екватору услед брзе ротације Веге

Референце[уреди]

  1. ^ "Vega". Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2nd ed. 1989.
  2. 2,0 2,1 „Vega”. Merriam-Webster Dictionary. 
  3. ^ Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 van Leeuwen, F. (новембар 2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. arXiv:0708.1752Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  5. ^ Bohlin, R. C.; Gilliland, R. L. (2004). „Hubble Space Telescope Absolute Spectrophotometry of Vega from the Far-Ultraviolet to the Infrared”. The Astronomical Journal. 127 (6): 3508—3515. Bibcode:2004AJ....127.3508B. doi:10.1086/420715. 
  6. 6,0 6,1 Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/gcvs. Originally Published In: 2009yCat....102025S. 1: 02025. Bibcode:2009yCat....102025S. 
  7. ^ Gray, R. O.; Corbally, C. J.; Garrison, R. F.; McFadden, M. T.; Robinson, P. E. (2003). „Contributions to the Nearby Stars (NStars) Project: Spectroscopy of Stars Earlier than M0 within 40 parsecs: The Northern Sample I”. The Astronomical Journal. 126 (4): 2048. Bibcode:2003AJ....126.2048G. arXiv:astro-ph/0308182Слободан приступ. doi:10.1086/378365. 
  8. 8,0 8,1 Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237. Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  9. ^ Evans, D. S. (20—24. 6. 1966). „The Revision of the General Catalogue of Radial Velocities”. Proceedings from IAU Symposium no. 30. Determination of Radial Velocities and Their Applications. 30. London, England. стр. 57. Bibcode:1967IAUS...30...57E. 
  10. ^ Gatewood, George (2008). „Astrometric Studies of Aldebaran, Arcturus, Vega, the Hyades, and Other Regions”. The Astronomical Journal. 136 (1): 452—460. Bibcode:2008AJ....136..452G. doi:10.1088/0004-6256/136/1/452. 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 Yoon, Jinmi; et al. (јануар 2010). „A New View of Vega's Composition, Mass, and Age”. The Astrophysical Journal. 708 (1): 71—79. Bibcode:2010ApJ...708...71Y. doi:10.1088/0004-637X/708/1/71. 
  12. ^ Aufdenberg, J.P.; et al. (2006). „First results from the CHARA Array: VII. Long-Baseline Interferometric Measurements of Vega Consistent with a Pole-On, Rapidly Rotating Star?”. Astrophysical Journal. 645 (1): 664—675. Bibcode:2006ApJ...645..664A. arXiv:astro-ph/0603327Слободан приступ. doi:10.1086/504149. 
  13. 13,0 13,1 Kinman, T.; et al. (2002). „The determination of Teff for metal-poor A-type stars using V and 2MASS J, H and K magnitudes”. Astronomy and Astrophysics. 391 (3): 1039—1052. Bibcode:2002A&A...391.1039K. doi:10.1051/0004-6361:20020806. 
  14. ^ Allen, Richard Hinckley (1963). Star Names: Their Lore and Meaning. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7. 
  15. ^ Kendall, E. Otis (1845). Uranography: Or, A Description of the Heavens; Designed for Academics and Schools; Accompanied by an Atlas of the Heavens. Philadelphia: Oxford University Press. 
  16. ^ Staff. „V* alf Lyr – Variable Star”. SIMBAD. Приступљено 30. 10. 2007. —use the "display all measurements" option to show additional parameters.
  17. 17,0 17,1 17,2 Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: (на језику: енглески)). Бристол: IOP Publishing Ltd. ISBN 978-0-7503-0620-1. 
  18. 18,0 18,1 18,2 18,3 Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: (на језику: енглески)). Philip's. стр. 427. ISBN 0-54007863–8. 
  19. 19,0 19,1 19,2 19,3 19,4 19,5 Paul Murdin, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (на језику: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 5065. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  20. ^ Gulliver, Austin F.; et al. (1994). „Vega: A rapidly rotating pole-on star”. The Astrophysical Journal. 429 (2): L81—L84. Bibcode:1994ApJ...429L..81G. doi:10.1086/187418. 
  21. ^ „Calculation by the Stellarium application version 0.10.2”. Приступљено 28. 07. 2009. 
  22. ^ Barger, M. Susan; et al. (2000) [First published 1991]. The Daguerreotype: Nineteenth-Century Technology and Modern Science. JHU Press. стр. 88. ISBN 978-0-8018-6458-2. 
  23. ^ Barker, George F. (1887). „On the Henry Draper Memorial Photographs of Stellar Spectra”. Proceedings of the American Philosophical Society. 24: 166—172. 
  24. 24,0 24,1 NASA/Jet Propulsion Laboratory (8. 1. 2013). „Evidence of Asteroid Belt Around Vega”. ScienceDaily LLC. Приступљено 15. 1. 2013. 

Литература[уреди]

  • Kunitzsch, Paul; Smart, Tim (2006). A Dictionary of Modern star Names: A Short Guide to 254 Star Names and Their Derivations (2nd rev. изд.). Cambridge, Massachusetts: Sky Pub. ISBN 978-1-931559-44-7. 
  • Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: (на језику: енглески)). Бристол: IOP Publishing Ltd. ISBN 978-0-7503-0620-1. 
  • Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (на језику: (на језику: енглески)). Philip's. стр. 427. ISBN 0-54007863–8. 
  • Paul Murdin, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (на језику: (на језику: енглески)). Institure of Physics Publishing. стр. 5065. ISBN 978-0-7503-0440-5. 

Спољашње везе[уреди]