Вез (брест)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Вез
Ulmus laevis total view.jpg
Стабло веза на Ади Циганлији у Београду.
Научна класификација
Царство: Plantae
Дивизија: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Rosales
Породица: Ulmaceae
Род: Ulmus
Биномна номенклатура
Ulmus laevis
Pallas

Вез, везика, везовина, бели брест[1] (Ulmus laevis Pallas) је важећи научни назив добио 1784. године, а значење имена врсте је гладак, што се односи на лист. У литератури се среће и синоним U. effusa Willdenow (1787) и ређе U. sativa Du Roi (1772), U. pedunculata Fougeraux (1787), U. octandra Schkuhr (1791), U. racemosa Borkhausen(1800), U. acuta Dimortier (1827), U. alba Kiteibel (1811), U. celtidea (Rogowitch) Litwinow (1908), U. simplicidens Wolf (1923).

Ареал[уреди]

Вез је нативан у Европи, од Француске североисточно до југа Финске, источно до Урала, и југоисточно до Бугарске и Крима; постоје и дисјунктивне популације на Кавказу. Поред тога, у Шпанији се налази мали број стабала која се сматрају реликтним вероватно пореклом од европске популације, а не интродукованим од стране човека[2].

Опис врсте[уреди]

Даскасти коренови.
Кора.
Цвасти веза.
Лице и наличје листа.
Крилате орашице веза.
Клијавци.

Дрво високо 25-30 (35) m, са широко елиптичном круном и танким висећим гранама, достиже пречник од 1,5 m. Млади, једно или двогодишњи изданци длакави, касније голи, светлосмеђи, сјајноглатки, без плуте. На старим стаблима понекад се формирају даскасти коренови. Кора релативно танка, код старијег дрвета љушти се у смеђе, пљоснате, танке плочице, према споља савијене.

Лисни пупољци су оштри, мркосмеђи, голи, са тамнијим крајевима љуспи, величине 3-6 mm и 2-3 mm ширине, одстоје. Упролеће олистава раније од других брестова. Лист продужено или округластојајаст, зашиљен на врху, при основи веома асиметричан, дуг 6-12 cm и 3-6 cm широк, по рубу двојно тестераст са српастим зупцима, са лица го, сјајнозелен, са наличја кратко длакав. Бочни нерви, којих је 12-19 пари, при врху се не деле. Лисна петељка је дуга око 8 mm.

Генеративни пупољци јајасти, тупи или зашиљени, тамносмеђи, 8-10 mm дуги и 4-7 mm широки, најчешће голи, нешто бочно стиснути. Цветови у лабавим цвастима на кончастим цветним дршкама дугим 2 cm. Перигон црвен или ружичаст, го, са 6-8 режњева који су трепавичасто длакави по ободу. Прашника 6-8, са љубичастим антерама. Тучак са ресастомаљавим, белим жигом. Цвета у марту-априлу.

Плодови на кончастим дршкама дугим 4 cm, светлосмеђи или смеђи, трепавичасто длакави по ободу, елиптични, 1-1,5 cm дуги и 1-1,2 cm широки. Плодоноси у мају. Семе је у средини плода 4-5 mm дуго и 3-3,5 mm широко[3].

Биоеколошке карактеристике[уреди]

У оквиру природног ареала врста је везана за алувијалне шуме, и ретко прелази висине изнад 400 m[4]. Најчешћа је дуж река, као што су Волга и Дунав, и представља једну од ретких врста бреста која је толерана на дужа плављења, и анаеробне услове земљишта, али има веће захтеве према светлости од пољских брестова. Живи до 400 година[5]. Иако нема урођену генетску отпорност према холандској болести, врло ретко обољева. Најсроднији је са америчким брестом.

Референце[уреди]

  1. ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII
  2. ^ Fuentes-Utrilla, P., Squirrell, J., Hollingsworth, P. M. & Gil, L. (2006). Ulmus laevis (Pallas) in the Iberian Peninsula. An introduced or relict tree species? New data from cpDNA analysis. Genetics Society, Ecological Genetics Group conference, University of Wales Aberystwyth 2006.
  3. ^ Грбић, М. (1992): Унапређење расадничке производње неких брестова (Ulmus L.) аутовегетативним методама размножавања. Докторска дисертација, Шумарски факултет Београд.
  4. ^ Girard, S. (2007). Dossier: L'orme: nouveaux espoirs? Forêt entreprise No. 175, Juillet 2007, Institut pour le developpement forestier, Paris.
  5. ^ Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд