Веијо Мери

Из Википедије, слободне енциклопедије
Веијо Мери
Датум рођења 31. децембар 1928.
Место рођења Випури
 Финска

Веијо Мери (фин. Veijo Väinö Valvo Meri) је фински писац рођен 31. децембра 1928. године у граду Випури (садашњи Виборг, Русија). Један је од најзначајнијих представника модерног финског романа. Завршио је средњу школу у Хаменлини, а затим је студирао историју и почео да пише. Као син подофицира, а касније официра, дјетињство је провео по касарнама, одакле у највећој мјери и потиче његова инспирација за писање. Иако није учествовао у ратовима његова дјела претежно обухватају периоде ратовања (Зимски рат, Други свјетски рат) о којим пише са изразито антиратним ставом, указујући на апсурдност рата често са дозом црног хумора.

Пише прозу, новеле, романе, написао је и неколико драма, есеја и расправа, његова дјела су преведена на 24 језика. Добитник је више домаћих и иностраних признања и награда. За роман „Син подофицира“ (фин. Kersantin poika), који је написао 1971. године, добија књижевну награду нордијског савјета за књижевност 1973. године, а 1976. године је снимљен филм по истоименом роману. Такође за роман „Уже од маниле“ (фин. Manillaköysi), који је преведен на 17 језика, добио је више домаћих и међународних признања.

Радови[уреди]

Проза[уреди]

  • Ettei maa viheriöisi, 1954, novelleja, uusi laitos 1989.
  • Manillaköysi, 1957, romaani.
  • Irralliset, 1959, romaani.
  • Vuoden 1918 tapahtumat, 1960, romaani.
  • Sujut, 1961, romaani.
  • Tilanteita, 1962, novelleja.
  • Manillaköysi ja kahdeksan novellia sodasta ja sotilaselämästä, 1962, kokoomateos.
  • Peiliin piirretty nainen, 1963, romaani (Parasta kotimaista -sarjassa 1988).
  • Stipendiaatti, 1963, novelli.
  • Tukikohta, 1964, romaani.
  • Novellit, 1965.
  • Everstin autonkuljettaja, 1966, romaani.
  • Veijo Meren sotaromaanit 1–2, 1966.
  • Yhden yön tarinat, 1967, romaani.
  • Suku, 1968, romaani, uusi laitos 1998.
  • Veijo Meren romaanit 1, 1968, romaanit.
  • Sata metriä korkeat kirjaimet, 1969, novelleja.
  • Valitut teokset, 1969.
  • Kersantin poika, 1971, romaani.
  • Morsiamen sisar ja muita novelleja, 1972.
  • Leiri, 1972, novelleja.
  • Keskeiset teokset 1-4, 1975.
  • Mielen lähtölaskenta, 1976, runoja.
  • Toinen sydän, 1978, runoja.
  • Valitut novellit, 1979, novellikokoelma.
  • Jääkiekkoilijan kesä, 1980, romaani.
  • Ylimpänä pieni höyhen, 1980, runoja.
  • Sanojen synty, 1982, etymologinen sanakirja.
  • Novellit, 1985.

Пјесме[уреди]

  • Runoilijan kuolema, 1985, runoelma.
  • Yhdessä ja yksin, 1986, kootut runot.
  • Kevät kuin aamu, 1987, runoja.
  • Lasiankeriaat, 1990, runoja.
  • Kun, 1991, runoja.

Есеји и расправе[уреди]

  • Kaksitoista artikkelia, 1967, esseitä.
  • Aleksis Stenvallin elämä, 1973, tutkielma.
  • Kuviteltu kuolema, 1974, esseitä.
  • Goethen tammi, 1978, esseitä.
  • Tuusulan rantatie, 1981, tutkielma.
  • Julma prinsessa ja kosijat, 1986, esseet 1961-1986.
  • Elon saarel tääl, Aleksis Kiven taustoja, 1984.
  • C. G. Mannerheim – Suomen Marsalkka, 1988.
  • Tätä mieltä, 1989, esseitä ja monologeja.
  • Amleth ja muita Hamleteja, 1992, esseitä.
  • Suomalaisten historia vuoteen 1814,1993
  • Huonot tiet, hyvät hevoset - Suomen suuriruhtinaskunta vuoteen 1870, 1994.
  • Ei tule vaivatta vapaus - Suomi 1870–1920, 1995.
  • Suurta olla pieni kansa - Itsenäinen Suomi 1920-1940, 1996.
  • Pohjantähden alla, kirjoituksia Suomen historiasta, 1999.
  • Olavi Paavolainen, 1990, dokumenttikuunnelma.
  • Kirjoittanut osuuden Suurmiehen luonne teokseen Mannerheim Sotilas ja ihminen, Yliopistopaino 1992.

Драме[уреди]

  • Suomen paras näyttelijä, 1964, kuunnelma.
  • Vapaa iltapäivä, 1965, tv-dramatiikkaa.
  • Sotamies Jokisen vihkiloma, 1965, näytelmä.
  • Taksikuski, 1967, kuunnelma.
  • Uhkapeli, 1968, näytelmä.
  • Maaottelussa, 1969, kuunnelma.
  • Kaupungin valtaus, 1969, tv-dramatiikkaa.
  • Näytelmiä, 1970, näytelmiä.
  • Nuorempi veli, 1970, näytelmä.
  • Hyvää yötä, tohtori Bergbom, 1973, kuunnelma.
  • Aleksis Kivi, 1974, näytelmä.
  • Kaksi komediaa: Sano Oili vaan, Syksy 1939, 1978, kaksi näytelmää.
  • Veitsi, libretto Paavo Heinisen säveltämään Veitsi-oopperaan (Runoelman Runoilijan kuolema pohjalta), kantaesitys 3.7.1989 Savonlinnan oopperajuhlilla.
  • Rintala, Vääpeli Sadon tapaus Meren kirjoittamana kuunnelmana 12.2.90 Uusinta vuodelta 1973.

Извори[уреди]