Веијо Мери
Веијо Мери | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 31. децембар 1928. |
| Место рођења | Випури Финска |
| Датум смрти | 21. јун 2015. (86 год.) |
| Место смрти | Хелсинки Финска |
Веијо Мери (фин. Veijo Väinö Valvo Meri, Випури, 31. децембар 1928 — Хелсинки, 21. јун 2015) био је фински писац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Веијо Мери је рођен 31. децембра 1928. године у граду Випури (садашњи Виборг, Русија). Један је од најзначајнијих представника модерног финског романа.[1] Завршио је средњу школу у Хаменлини, а затим је студирао историју и почео да пише.[2] Као син подофицира, а касније официра, дјетињство је провео по касарнама, одакле у највећој мјери и потиче његова инспирација за писање. Иако није учествовао у ратовима његова дјела претежно обухватају периоде ратовања (Зимски рат, Други свјетски рат) о којим пише са изразито антиратним ставом, указујући на апсурдност рата често са дозом црног хумора.[3]
Писао је прозу, новеле, романе, написао је и неколико драма, есеја и расправа, његова дјела су преведена на 24 језика.[2] Добитник је више домаћих и иностраних признања и награда. За роман „Син подофицира“ (фин. Kersantin poika), који је написао 1971. године, добија књижевну награду нордијског савјета за књижевност 1973. године, а 1976. године је снимљен филм по истоименом роману. Такође за роман „Уже од маниле“ (фин. Manillaköysi), који је преведен на 17 језика, добио је више домаћих и међународних признања.
Радови[уреди | уреди извор]
Проза[уреди | уреди извор]
- Ettei maa viheriöisi, 1954, novelleja, uusi laitos 1989.
- Manillaköysi, 1957, romaani.
- Irralliset, 1959, romaani.
- Vuoden 1918 tapahtumat, 1960, romaani.
- Sujut, 1961, romaani.
- Tilanteita, 1962, novelleja.
- Manillaköysi ja kahdeksan novellia sodasta ja sotilaselämästä, 1962, kokoomateos.
- Peiliin piirretty nainen, 1963, romaani (Parasta kotimaista -sarjassa 1988).
- Stipendiaatti, 1963, novelli.
- Tukikohta, 1964, romaani.
- Novellit, 1965.
- Everstin autonkuljettaja, 1966, romaani.
- Veijo Meren sotaromaanit 1–2, 1966.
- Yhden yön tarinat, 1967, romaani.
- Suku, 1968, romaani, uusi laitos 1998.
- Veijo Meren romaanit 1, 1968, romaanit.
- Sata metriä korkeat kirjaimet, 1969, novelleja.
- Valitut teokset, 1969.
- Kersantin poika, 1971, romaani.
- Morsiamen sisar ja muita novelleja, 1972.
- Leiri, 1972, novelleja.
- Keskeiset teokset 1-4, 1975.
- Mielen lähtölaskenta, 1976, runoja.
- Toinen sydän, 1978, runoja.
- Valitut novellit, 1979, novellikokoelma.
- Jääkiekkoilijan kesä, 1980, romaani.
- Ylimpänä pieni höyhen, 1980, runoja.
- Sanojen synty, 1982, etymologinen sanakirja.
- Novellit, 1985.
Пјесме[уреди | уреди извор]
- Runoilijan kuolema, 1985, runoelma.
- Yhdessä ja yksin, 1986, kootut runot.
- Kevät kuin aamu, 1987, runoja.
- Lasiankeriaat, 1990, runoja.
- Kun, 1991, runoja.
Есеји и расправе[уреди | уреди извор]
- Kaksitoista artikkelia, 1967, esseitä.
- Aleksis Stenvallin elämä, 1973, tutkielma.
- Kuviteltu kuolema, 1974, esseitä.
- Goethen tammi, 1978, esseitä.
- Tuusulan rantatie, 1981, tutkielma.
- Julma prinsessa ja kosijat, 1986, esseet 1961-1986.
- Elon saarel tääl, Aleksis Kiven taustoja, 1984.
- C. G. Mannerheim – Suomen Marsalkka, 1988.
- Tätä mieltä, 1989, esseitä ja monologeja.
- Amleth ja muita Hamleteja, 1992, esseitä.
- Suomalaisten historia vuoteen 1814,1993
- Huonot tiet, hyvät hevoset - Suomen suuriruhtinaskunta vuoteen 1870, 1994.
- Ei tule vaivatta vapaus - Suomi 1870–1920, 1995.
- Suurta olla pieni kansa - Itsenäinen Suomi 1920-1940, 1996.
- Pohjantähden alla, kirjoituksia Suomen historiasta, 1999.
- Olavi Paavolainen, 1990, dokumenttikuunnelma.
- Kirjoittanut osuuden Suurmiehen luonne teokseen Mannerheim Sotilas ja ihminen, Yliopistopaino 1992.
Драме[уреди | уреди извор]
- Suomen paras näyttelijä, 1964, kuunnelma.
- Vapaa iltapäivä, 1965, tv-dramatiikkaa.
- Sotamies Jokisen vihkiloma, 1965, näytelmä.
- Taksikuski, 1967, kuunnelma.
- Uhkapeli, 1968, näytelmä.
- Maaottelussa, 1969, kuunnelma.
- Kaupungin valtaus, 1969, tv-dramatiikkaa.
- Näytelmiä, 1970, näytelmiä.
- Nuorempi veli, 1970, näytelmä.
- Hyvää yötä, tohtori Bergbom, 1973, kuunnelma.
- Aleksis Kivi, 1974, näytelmä.
- Kaksi komediaa: Sano Oili vaan, Syksy 1939, 1978, kaksi näytelmää.
- Veitsi, libretto Paavo Heinisen säveltämään Veitsi-oopperaan (Runoelman Runoilijan kuolema pohjalta), kantaesitys 3.7.1989 Savonlinnan oopperajuhlilla.
- Rintala, Vääpeli Sadon tapaus Meren kirjoittamana kuunnelmana 12.2.90 Uusinta vuodelta 1973.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Etusivu”. kansallisbiografia.fi. Приступљено 2021-02-02.
- ^ а б „Veijo Meri Translations into English, The Free Encyclopedia”. www.wikiy.org. Архивирано из оригинала 06. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Finland mourns author Veijo Meri”. Yle Uutiset.
