Вектигално право

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Вектигално право (Ius in agro vectigali) било је римско стварно право обраде и искоришћавања земљишта у виду дугорочног закупа.[1]

Вектигално право је трајало све док закупац плаћа закупнину над земљиштем, а закупац је за заштиту свог стварног права имао на располагању тужбу actio vectigalis. Вектигално право се помиње у Гајевим институцијама.

Референце[уреди]

  1. ^ Encyclopedic Dictionary of Roman Law, Adolf Berger, The American Philosophical Society, [1953] (pp. 530)