Велереч
Велереч | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Моравички |
Општина | Горњи Милановац |
Становништво | |
— 2011. | 704 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 03′ 00″ С; 20° 28′ 00″ И / 44.05° С; 20.466666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 338 m |
Површина | 14,34 km2 |
Остали подаци | |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | GM |
Велереч је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 704 становника. Припада општини Горњи Милановац.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]Историја
[уреди | уреди извор]Становништво се иселило пред најездом Турака. Нови досељеници населили су се у 18. веку. Они су се доселили из Старог Влаха и Црне Горе. Велереч се први пут помиње у турском попису 1559. године под именом Сладановци. Име је добило по врсти храста сладан, у народу познатог као слатка граница. Име Велереч настало је од назива велико-речје, што значи земљиште испресецано великим бројем речица.[1]
У Велеречи постоји доста легенди о учешћу становника тог села у боју на Косову пољу 1389. године, о животу мештана под турском влашћу, као и о учешћу мештана у борби против Турака у Првом и Другом српском устанку.[1]
Школа и црквена парохија Велеречи су у Горњем Милановцу – у цркви Свете Тројице. Сеоска слава је Бели четвртак.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 167 ратника. Погинуло их је 80 а 87 је преживело.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Велереч се налази северно од Горњег Милановца, а са градом је у додиру пошто је део градског насеља формиран на велеречком атару. Село заузима површину од 1.434 хектара, са јужне стране се граничи са Горњим Милановцем и Грабовицом, на северу са Мајданом и Љутовницом, источно са Сврачковцима и Невадама и западно са селима Брусница и Клатичево. Налази се на надморској висини од око 330 м.[1]
Кроз село пролази Ибарска магистрала која је настала након што је модернизован пут Горњи Милановац – Рудник. Такође пролази и део путног правца Горњи Милановац – Прањани – Пожега, као и пут ка Крагујевцу. Све до 1970. кроз село је пролазила железничка пруга узаног колосека Сарајево – Београд, која је укинута због нерентабилности, што се касније показало погрешним јер је већ крајем 20. века поново вођена акција за успостављање железничке везе са Чачком и Београдом, али је због тада неповољних политичких околности овај пројекат одложен. Своју железничку станицу, Срчаник, Велереч је добио 1922. године.
Овде се налазе Стари споменици на сеоским гробљима у Велеречи (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ на Турском брду у Велеречи.
Клима
[уреди | уреди извор]Село се налази у зони умереноконтиненталне климе, средња годишња температура износи 10 °C, а велики утицај на климу има и близина планине Рудник. Најтоплији месец је јул са просеком од 19 °C, док је најхладнији јануар са просеком од око 1 °C, док минималне температуре силазе и испод 28 степени испод нуле. Средња годишња количина падавина је око 850 мм. Од ветрова доминирају северац, као и североисточни ветар који се у селу назива „устока“, као и јужни ветар развигорац у пролеће.
Демографија
[уреди | уреди извор]У пописима село је 1910. године имало 749 становника, 1921. године 697, а 2002. године тај број је спао на 644.
У насељу Велереч живи 483 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 188 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 4 | 4 | ||
80+ | 6 | 4 | ||
75—79 | 6 | 7 | ||
70—74 | 17 | 14 | ||
65—69 | 14 | 25 | ||
60—64 | 15 | 17 | ||
55—59 | 13 | 11 | ||
50—54 | 18 | 20 | ||
45—49 | 34 | 28 | ||
40—44 | 27 | 24 | ||
35—39 | 15 | 20 | ||
30—34 | 19 | 13 | ||
25—29 | 23 | 22 | ||
20—24 | 27 | 17 | ||
15—19 | 24 | 25 | ||
10—14 | 19 | 10 | ||
5—9 | 12 | 18 | ||
0—4 | 15 | 12 | ||
Просек : | 38,7 | 40,2 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 262 | 87 | 153 | 15 | 6 | 1 |
Женски | 251 | 54 | 153 | 34 | 9 | 1 |
УКУПНО | 513 | 141 | 306 | 49 | 15 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 133 | 8 | 0 | 5 | 67 |
Женски | 100 | 5 | 0 | 0 | 60 |
УКУПНО | 233 | 13 | 0 | 5 | 127 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 2 | 8 | 6 | 1 | 16 |
Женски | 0 | 0 | 6 | 4 | 2 |
УКУПНО | 2 | 8 | 12 | 5 | 18 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 4 | 3 | 1 | 2 |
Женски | 0 | 1 | 2 | 3 | 13 |
УКУПНО | 0 | 5 | 5 | 4 | 15 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 9 | |
Женски | 3 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 10 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 125.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Томислав М. Јовановић. Велереч и Велеречани, издавач Месна заједница Велереч, Горњи Милановац. 2006. ISBN 978-86-7432-025-9.