Велетин
| Велетин | |
|---|---|
 Остаци тврђаве Велетин | |
| Опште информације | |
| Место | Шашковац |
| Општина | Град Приштина |
| Држава |  Србија |
| Координате | 42° 35′ 01″ N 21° 14′ 14″ E / 42.58361° С; 21.23722° И |
.svg)  Велетин Велетин на карти Србије | |
| Врста споменика | тврђава |
| Власник | Република Србија |
| Датум заштите | 1. октобар 1966. |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе града Приштине |
Велетин је утврђење које се налази на истоименој узвишици изнад Јањева, код села Шашковца, на територији Косова и Метохије. Тврђава се налази на надморској висини од око 970 метара, на око 4 километара југоисточно од манастира Грачаница. Подручје Велетина је богато рудама метала, што је допринело његовој дугој насељености. Археолошка истраживања показала су да је локалитет био насељен у праисторији, током римског периода и у средњем веку. Утврђење се састојало од три појаса зидова, који су са врха брда пратили његове терасасте падине. Велетин се први пут помиње 1321. године, а на једној географској карти из 1689. означен је као порушена тврђава.[1]
Географске и геолошке карактеристике терена
[уреди | уреди извор]Палеовулканска купа Велетин налази се 14 километара југоисточно од Приштине, на западној страни Андровачке планине. Уздиже се изнад средњовековног рударског града Јањева, у чијој близини се налазе и рудници олова и цинка Кишница и Ајвалија. Надморска висина купе износи око 970 метара, али је релативна висина 130 метара, јер се налази на узвишеној основи од око 800 метара. Купа има пречник у основи од око 700 метара и карактерише је блага нагибност падина (25–30 степени), обрасла је ниским растињем и доминира околином, са које се пружа широк поглед на Косовску котлину и околне планине – Шар планину, Проклетије и Копаоник.[2]
Изграђена је од анфибол-пироксенских андезита, у чијем саставу доминирају плагиоклас, анфибол, аугит и аксесорни минерали попут сфена, апатита и циркона. Основна маса је микрокристаласта, са холокристаласто-порфирском структуром. Простор око Велетина захвата око 12 km² андезитских стена. Геолошки профил показује присуство алувијума, неогених седимената, пешчара и шкриљаца, који су често метаморфисани. Посебно се истиче Гвозденик, падина која се спушта према Грачаници, где су очувани трагови средњовековног рударења, пре свега саских рудара. У шкриљцима и андезиту налазе се честа гнезда гвожђевитих руда и остаци старе троскве, што указује на дугу рударску традицију овог подручја.[3]
У близини Велетина налазе се и три језерске терасе између Грачанице и самог вулканског узвишења, од којих је најнижа на 600 метара, састављена од беличасте глине и лапоровитог кречњака са богатим фосилним остацима, а више терасе се састоје од шљунка и песка, без фосила.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Тврђава је подигнута у византијском периоду, иако постоје индиције да је на том месту постојало утврђење још у античко доба. Најинтензивнији живот на овом простору забележен је у време византијске управе.[5]
Утврђење Велетин, као и тврђаве Чечан, Звечан и Призрен, представља један од примера континуитета насељености и одбрамбене функције током раног средњег века. У периоду појачаних бугарских упада у IX и X веку, ове тврђаве су биле обновљене и поново коришћене. Управо у Призрену је 1072. године српски великаш Константин Бодин проглашен за бугарског цара, што указује на значај који је овај простор имао у ширем политичком контексту тог доба.[6]
Археолошки налази на Велетину из IX–XI века, укључујући карактеристичну српску грнчарију тог времена, потврђују употребу тврђаве током овог периода. Међутим, у појединим интерпретацијама дошло је до грешака у датирању: остаци из раносредњовековног периода (IX–XI век) понекад су приписивани римском или гвозденом добу, док су предмети из XV века оцењивани као да припадају XIII или XIV веку.[7]
Континуитет производње грнчарије у градским радионицама на Косову и Метохији, као и у другим деловима Србије, могуће је пратити до краја XVII века. После Велике сеобе Срба 1690. године, традиција грнчарства наставља се углавном у сеоским срединама.[8]
Велетин је постојао и у средњем веку, када је представљао центар рударске области, о чему сведоче остаци керамике, опека, напуштених рударских јама и зидова у околини.[5]
Архитектура
[уреди | уреди извор]На основу видљивих остатака, може се претпоставити да је тврђава имала Горњи град на врху брда, полукружне основе димензија приближно 24 × 22 метра, као и подграђе које се у концентричним круговима простирало низ падину. Данас су очувани темељи бедема и неколико грађевина, док су на појединим местима зидови сачувани до висине од три метра.[5]
Велетин је био мали утврђени град са стражарским кулама. Због свог географског положаја и добре прегледности терена, највероватније је, поред заштите околних насеља и рудника, служио и за сигнализирање надолазећих напада и контролу важних комуникационих праваца.[9]
Велетин је био мали утврђени град са стражарским кулама. Због свог географског положаја и добре прегледности терена, највероватније је, поред заштите околних насеља и рудника, служио и за сигнализирање надолазећих напада и контролу важних комуникационих праваца.[9]
Археолошка истраживања
[уреди | уреди извор]Мања археолошка истраживања изведена су 1987. године. Том приликом откривени су остаци из 4–3. века п. н. е, као и из периода 10–11. века, када је тврђава коришћена у раним фазама експлоатације руда и топљења метала. Велетин је био у функцији током више историјских периода, укључујући праисторију, римско доба, касну антику и средњи век.[5][10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јовановић 2003, стр. 139.
- ^ Симић 2018, стр. 45, 47.
- ^ Симић 2018, стр. 47.
- ^ Симић 2018, стр. 46.
- ^ а б в г „Споменици културе у Србији”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 2025-04-13.
- ^ Јанковић 1999, стр. 112–114.
- ^ Shukriu 1990, стр. 104–106.
- ^ Јанковић 1999, стр. 114.
- ^ а б Станојевић 2022, стр. 157–158.
- ^ „ДТК”. Архивирано из оригинала 2020-10-08. г. Приступљено 2025-04-13.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јовановић, Војислав С. (2003). „Утврђено насеље Велетин”. Старинар (на језику: српски) (53-54): 139—161. doi:10.2298/STA0454139J.
- Здравковић, Иван М. (1975). Средњовековни градови и дворци на Косову. Београд: Туристичка штампа.
- Јанковић, Ђорђе (1999). „Средњи век Косова и Метохије – археолошка истраживања”. Гледишта (на језику: српски). 40 (3–4): 112—114.
- Shukriu, Edi (1990). Veletin: Multistrata Settlement (на језику: енглески). Ljubljana: Archaeological Reports 1988. стр. 104—106.
- Станојевић, Мирјана (2022). Развојни план Општине Грачаница 2022-2030 (PDF). Грачаница: Општина Грачаница.
- Стевић, Мирослав С. (2018). Палеовулкански рељеф Косова и Метохије (Теза) (на језику: српски). Косовска Митровица: Универзитет у Приштини – Природно-математички факултет, Одсек за географију.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Споменици културе САНУ
- ДТК Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (8. октобар 2020)
