Велибор Ненадић

С Википедије, слободне енциклопедије
Велибор Ненадић
Лични подаци
Надимак Неша
Датум рођења (1957-04-11)11. април 1957.(67 год.)
Место рођења Прибој, НР Србија, ФНРЈ
Држављанство СФРЈ
Висина 1,90 m
Информације о каријери
Позиција бек
Сениорска каријера
Године Клуб
1976—1988
1986—1987
1987—1989
1989—?
Црвена звезда
ТСВ ГВД Минден
Стејд Марсеилаис
Лил
Репрезентативна каријера
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија

Велибор Ненадић (Прибој, 11. април 1957) бивши је југословенски и српски рукометаш.

Биографија и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у Прибоју 11. априла 1957. године, а похађао је Машинско-електротехничку школу. Његов брат Марко Ненадић такође је играо рукомет за Црвену звезду и рукометну репрезентацију Југославије, а Велиборови синови Петар и Драшко Ненадић такође се баве рукометом.[1] Велиборова супруга Драгица била је кошаркашица.

Играо је на позицији бека, рукометом је почео да се бави у клубу Прибој у родном граду, а након тога омладинску каријеру наставио у Црвеној звезди, све до 1976. године.[1][2] Професионалну каријеру започео је у Црвеној звезди 1976. године, за коју је играо до 1986. године, а од 1978. је био капитен тима.[3] У сезони 1986/87. играо је за немачки друголигашки тим ТСВ ГВД Минден.[3] Након тога, 1987. године преселио се у Француску, где је играо за Стејд Марсеилаис, а потом и за Лил, од 1989. године. Након завршетка каријере био је директор РК Црвена звезда.[4] За репрезентацију Југославије одиграо је 44 утакмица, а учествовао је и на Летњим олимијским играма 1980. године, одржаним у Москви.[3][5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Пола рукометне репрезентације Прибојци”. glaszapadnesrbije.rs. 14. 1. 2014. 
  2. ^ „Priboj se vratio na veliku rukometnu scenu Srbije”. infoera.rs. 21. 5. 2016. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 12. 11. 2020. 
  3. ^ а б в Knicker, Jürgen: Insgesamt fünf Neulinge bei GWD. Jugoslawe Nenadic und Kaschube gaben Zusage. Olafsson geht zurück nach Island / Serienauftakt in Bad Schwartau. In: Mindener Tageblatt, Nr. 140, 21. Juni 1986, S. 29.
  4. ^ „Velibor Nenadić”. flensburgjournal.de. 26. 9. 2014. Архивирано из оригинала 06. 11. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2020. 
  5. ^ „Velibor Nenadić Olympic Results”. Архивирано из оригинала 2012-12-15. г. Приступљено 19. 3. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]