Велизар Јанковић
| Велизар Јанковић | |
|---|---|
 Фотографија др Јанковића, 1932. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. децембар 1880. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 13. новембар 1966. (85 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Народна радикална странка |
Велизар Јанковић (Београд, 1880 — Београд, 1966) био је српски политичар, економиста и професор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Београду. Докторирао је економију на Универзитету у Берлину 1904. године. По завршетку школовања службовао је у Министарству финансија, Министарству привреде и предавао на Трговачкој академији у Београду.[1]
Као члан Народне радикалне странке први пут је изабран за народног посланика 1912. године.[1] У неколико сазива обављао је функцију секретара Народне скупштине.[2] Оптуживан је за корупцију,[3] нпр. о томе је писала "Република" Драгомира Иконића, због чега га је Јанковић тужио[4] – суд је у фебруару 1924. ослободио Иконића по већини тачака, али га је за једно дело клевете осудио на месец дана затвора.[5]
У наставку политичке каријере обављао је функцију: Министра грађевине, Министра народне привреде, Министра финансије, Министра пољопривреде и Министра саобраћаја. Током обављања функције Министра пољопривреде иницирао је оснивање државне институције која би давала повољне кредите пољопривредницима.[1]
Био је председник Ауто-клуба,[6] потпредседник Џокеј клуба, Ротари клуба и члан Ложе слободних зидара Масони. Учествовао је у основању туристичке агенције Путник 1923. године, чиме је постављен основ за развој туризма у земљи. Јанковић је био један од оснивача немачко-југословенског друштва.[7] Давао је оставку на место министра саобраћаја у децембру 1923, пошто је у радикалском клубу одбачен предлог закона о новом Бродарском друштву,[8] Неколико дана касније је повукао оставку, по одлуци клуба, на предлог премијера Пашића - али овај "изненада" 29-ог децембра ипак уважава оставку, због растућег незадовољства код радикала.[9]
Заступао је антикомунистичке ставове и био члан влада које су спроводиле акције и законска акта против комуниста.[7]
Радови[уреди | уреди извор]
- System der direkten Steuern in Serbien 1904, 1904.
- Угоровор о миру и радна отштета, 1920.[1]
- Валутно питање у Краљевини СХС, 1920.[1]
- Европски царински споразум, 1925.[1]
- Двадесетогодишњица Југославије : 1918-1938, 1938.[10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Gnjatović, Dragana (2010). „Dr Velizar Jankovic's project: Establishment of a state-owned agrarian bank”. Bankarstvo. 39 (9-10): 18—37. ISSN 1451-4354. PMID 1451-43541010018G Проверите вредност параметра
|pmid=(помоћ). - ^ „Narodna skupština Republike Srbije | Srpska narodna skupština u vreme Ustava od 1903. godine (1903-1918)”. www.parlament.gov.rs. Приступљено 2021-05-14.
- ^ „Велизар Јанковић”. Српска енциклопедија (на језику: српски). 2017-01-12. Приступљено 2021-05-14.
- ^ "Политика", 5. феб. 1924, стр. 3
- ^ "Политика", 6. феб. 1924, стр. 4
- ^ „Istorijat - Auto-Moto Savez Srbije”. www.amss.org.rs. Приступљено 2021-05-14.
- ^ а б Samardžić, Stefan (2016). „Rehabilitacija dr. Velizara Jankovića”. HERETICUS - Časopis za preispitivanje prošlosti (1-2): 311—326. ISSN 1451-1582 Проверите вредност параметра
|issn=(помоћ). - ^ "Политика", 13. дец. 1923, стр. 3
- ^ "Политика", 29. дец. 1923, стр. 2
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Двадесетогодишњица Југославије : 1918-1938 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-14.
