Велика Капела
| Велика Капела | |
|---|---|
 Клек, један од масива Велике Капеле | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Кула |
| Ндм. висина | 1.534 m |
| Координате | 45° 17′ 35″ С; 14° 56′ 04″ И / 45.29301555° С; 14.93447615° И 45° 17′ 35″ С; 14° 56′ 04″ И / 45.29301555° С; 14.93447615° И |
| Географија | |
  Велика Капела | |
| Државе |  Хрватска |
| Регије | Приморско-горанска жупанија, Карловачка жупанија, Личко-сењска жупанија |
| Област | Горски котар, Лика |
| Масив | Динарске планине |
| Група | Личка висораван |
Велика Капела је планински ланац у Републици Хрватској, који се налази на истоку Горског котара, а протеже се од Горског котара на западу до Мале Капеле и Лике на истоку, од Огулинске долине на северу до Винодолског приморја на југу. Ту се налази најужи планински праг између континенталне Паноније и приморског Медитерана.
Клима и рељеф
[уреди | уреди извор]Климатски типови измењују се од Огулинске долине на северу (континентална клима), преко централног планинског масива Бјелоласица (планинска клима), до Винодолског приморја на југу (медитеранска клима). Падавина има у великим количинама током целе године.
Највиши врх је Бјелоласица: 1534 метара н/в.[1]
Биљни и животињски свет
[уреди | уреди извор]На Великој Капели налазе се познати заштићени паркови и крајолици, познате су Беле и Самарске стене, Клек изнад Франкопанског града Огулина и остало.
Разноврсност биљног света огледа се од приморског растиња на југу (Винодолско залеђе), преко Алпског или високопланинског растиња у централном делу (Бјелоласица) до континенталног растиња у северном делу (Огулинска долина).
Животињски свет је разнолик, од грабежљиваца: вукови, медведи, рисови и орлови, па до јелена, срна, дивљих свиња, тетријеба и разних других дивљих животиња.
Историја и привреда
[уреди | уреди извор]Велика Капела добила је име по Капели (дрвеној римокатоличкој цркви у планини) на путу према планинском превоју близу Модруша. У историји Велика Капела била је у поседу хрватске племићке породице Франкопана који су столовали у Огулину подно капелских планина.
Тај планински ланац састоји се од низа врхова и висоравни и има изразито развијен планински туризам: Хрватски Олимпијски Центар Бјелоласица, многобројни приватни пансиони од Мркопља на западу до Огулина на североистоку пружају смештај планинарима, скијашима, алпинистма и путницима жељним мира и природе.
На Мирковици, једном од врхова између Врбовског и Јасенка је Радиотелевизијски одашиљач Мирковица.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Географски и метеоролошки подаци” (PDF). Статистички годишњак. Хрватски завод за статистику. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 08. 2016. г. Приступљено 8. 3. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
