Велика гнојиштарка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Велика гнојиштарка
Coprinus comatus dripping ink.jpg
Велика Гнојиштарка - Coprinus comatus
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. comatus
Биномијално име
Coprinus comatus
(O.F.Müll.) Pers. (1797)
Синоними[1]
  • Agaricus cylindricus Schaeff. (1774)
  • Agaricus comatus O.F.Müll. (1780)
  • Agaricus vaillantii J.F.Gmel. (1792)

Велика гнојиштарка (лат. Coprinus comatus) је јестива гљива која је врло честа и масовна гљива травнатих, особито нагнојених терена (али никад изравно на гноју). Најчешћа по градовима на новијим насадима, дуж блатњавих путева, уоколо навезеног гноја, у расадницима - али и дуж текућица, у сјени топола и врба, редовито у трави. Успјева свугдје, осим у медитеранском и субмедитеранском подручју.[2]

Клобук[уреди]

Клобук код велике гнојиштарке је величине од 5-10-(18) центиметара. Широк је, још нерастворен елипсоидно издуљен у облику великог жира растварајући се. Крај му се заврће нагоре, тако да постаје мање-више звонолик. Покривен је цријеполико пореданим бијелим вунасто-влакнастим, већином ушиљеним крљуштима, које се на тјемену спајају и срастају у цјеловит комад кожице љешњакове смеђе боје. И крљушти низ страну клобука постају од својих вршака смеђе. Основа као снијег бијеле боје. Старењем цијели клобук, почевши од краја, најприје ружичасто, затим лила и на крају до црног потамни, претварајући се у текућину налик на тинту.[2]

Coprinus comatus
Coprinus comatus
Coprinus comatus

Листићи[уреди]

Листићи код велике гнојиштарке су улазно-слободни. Врло су густи, збијено стиснути. Широки су од 8-12 милиметара; бијели, потамне попут клобука и прелазе у "тинту". Оштица ј цијела, мало валовита и свјетлија због својих стерилних елемената.[2]

Отрусина[уреди]

Отрусина код велике гнојиштарке је црна.

Coprinus comatus
Coprinus comatus

Стручак[уреди]

Над дном су задебљани да би се у дну сузио у неколико корјенчића, кончасто-влакнастих као, рецимо, код ротквице. Свиленасто бијел и гладак, ломљив, с одебљом сочном кором. У језгри је цјевасто шупаљ. Прстен у облику овратника који код млађих као да притеже крај клобука уз стручак. Касније се све више спушта, понекад и до задебљања при дну. Једино се стручак не претвара у "тинту".[2]

Coprinus comatus qtl3

Месо[уреди]

Месо код велике гнојиштарке је танко, 3-4 пута тање од ширине листића. Сњежно бијело, сочно и њежно. Месо старењем и стајањем румени, па црни прелазећи у "тинту". Укус је угодан а мирис освјежавајућ.[2]

Микроскопија[уреди]

Споре су црносмеђе, непрозирне, једино широки клини порус остаје hyalin; елипсоидне, понекад и мало цилиндричне: 10-16/6-8.5. Са стијенком изразито дебелом, око пола микрона. Без cystida али по оштрици са стерилним, балонским напуханим елементима.[2]

Доба[уреди]

IV-VI, IX-XII

Coprinus Comatus

Јестивост[уреди]

Цјењени деликатес. При самом врху по укусу. Ужива се само док није почела тамњети, чак ни руменити. Иако неки људи припремају као "црни рижот" и с уживањем једу кад је већ прешла у црну фазу. Најукуснија је пржена и као супа. Најбоље је припремати након брања, јер и посве млади, бијели примјерци прелазе у "тинту" већ након неколико сати стајања. Лако се може узгајати.[2]

Сличне врсте[уреди]

Нечиста гнојиштарка, Coprinus cinereus Gray, сумњива је као отровна. Нешто мања, по клобуу се тешко разликује (једино што има јаче изражене радијалне урете него крљушти), али зато има упадљив, различит коријен: дебео и дугачак; већином густо длакама и зрнцима пијеска обрастао. Расте изравно на гноју, али и у пијеску дужином цеста, па и у шљунку код жељезничких пруга. Раније је носила име: Coprinus fimetarius.[2]

Coprinus comatus Jyvaskyla

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Coprinus comatus (O.F. Müll.) Pers. 1797”. MycoBank. International Mycological Association. Приступљено 3. 3. 2012. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Ključ za gljive; Ivan Focht; Intro "NAPRIJED"; Zagreb 1986.

Спољашње везе[уреди]