Велика кнежевина Литванија

С Википедије, слободне енциклопедије
Велика кнежевина Литванија
Застава
Застава. 1792
Грб Пахонија
Грб
Положај Пахонија
Велико војводство Литванија на врхунцу своје моћи у 15. веку, преклопљено са модерним границама
Главни град
Службени језикзападноруски, пољски, латински
Владавина
Историја
Географија
Површина
 — укупно
Становништво
 — 
 — густина
Економија
Остале информације
Временска зонаUTC 

1. Неуспешни Устав од 3. маја 1791. предвиђао је унитарну државу у којој би Велико војводство било укинуто, међутим додатак Устава, познат као Узајамна гаранција два народа, вратио је Литванију 20. октобра 1791. године.[1]

Велика Кнежевина Литванија (блр. Вялікае Княства Літоўскае, стари литвански Didi Kunigiste Letuvos, лит. Lietuvos Didžioji Kunigaikštystė, лат. Magnus Ducatus Lituaniae, пољ. Wielkie Księstwo Litewskie) је била кнежевина које се простирала на територији данашњих држава: Литваније, Белорусије, и делова Украјине, Русије и Пољске. Она је постојала од 13. века[2] до 1795,[3] када је територија подељена између Руског царства, Краљевине Пруске и Хабзбуршког царства Аустрије. Државу су основали Литванци, који су у то време били многобожачка нација рођена из неколико уједињених балтичких племена из Аукштајтије.[4][5][6] Иако је Литванска велика кнежевина владала широким областима источне Европе, током времена су источнословенске културе и језици постали доминантни. Велики кнежеви су себе сматрали ваљаним наследницима владара Кијевске Русије. Носили су титулу: Велики кнез (magnus dux) Литваније, Саматије и Русије. Почетком 16. века родило се ривалство Пољске и Литваније у борби за „Руско наслеђе“.

Територија Литваније у Источној Европи под великим војводом Миндаугасом I и његовим наследницима

Велико војводство се проширило на велике делове бивше Кијевске Русије и других суседних држава, укључујући данашњу Белорусију и делове Украјине, Летоније, Пољске, Русије и Молдавије. У свом највећем обиму, у 15. веку, била је највећа држава у Европи.[7] То је била мултиетничка и мултиконфесионална држава, са великом разноликошћу у језицима, религији и културном наслеђу.

Консолидација литванских земаља почела је крајем 12. века. Миндовг, први владар Великог Војводства, крунисан је за католичког краља Литваније 1253. Паганска држава била је мета верског крсташког рата од стране Тевтонских витезова и Ливонског реда. Брза територијална експанзија започела је у касној владавини Гедимина[8] и наставила се ширити под диархијом и заједничким вођством његових синова Алгирдаса и Кестутиса.[9] Алгирдасов син Јагело потписао је 1386. Кревску унију, доневши две велике промене у историји Великог војводства Литваније: прелазак на хришћанство и успостављање династичке уније између Великог војводства Литваније и круне Краљевине Пољске.[10]

Владавина Витолда великог, Кестутисовог сина, означила је највеће територијално проширење Великог војводства и пораз Тевтонских витезова у Бици код Гринвалда 1410. Такође је означила успон литванског племства. Након Витолдове смрти, однос Литваније са Пољском краљевином се знатно погоршао.[11] Литвански племићи, укључујући и породицу Радзивиљ, покушали су да разбију унију са Пољском.[12]


Средњи век[уреди | уреди извор]

Током 14. века, нарочито у време владавине великих кнежева Гедимина и његових синова Олгерда и Кестута, Литванији је успело да се наметне као велика сила источне Европе.

Гедиминас је 1323. основао своју престоницу Вилну (данас Вилњус). После монголске инвазије у источну Европу и уништења Кијевске Русије, многи источнословенски кнежеви су се милом или силом прикључили великом кнежевству Литваније, услед слабости Златне хорде. На западу је стално претила опасност од Тевтонских витезова са којим су кнежеви вековима ратовале.

Унија са Пољском[уреди | уреди извор]

Литвански велики кнез Јогаила је 1386. закључио уговор о женидби са једанаестогодишњом наследницом пољског престола краљицом Јадвигом. Део овог уговора било је обећање о кнежевом покрштавању, покрштавању целе паганске Литваније, и давању неких територија Пољској. Овај уговор је познат као Унија из Крева и довео је до уједњења Пољске и Литваније. После Јогаилиног покрштавања и венчања, он је добио краљевско име Владислав II и постао зачетник династије Јагелонаца. Владислав и Јадвига су владали заједно. Касније су власт над литванском кнежевином препустили владиславовом рођаку Витаутасу, који је касније добио име Витаут Велики.

Литванија је 1569. препустила Пољској свое територије у данашњој Украјини, актом познатим као Унија из Лублина. Одбрана јужних крајева од напада Османског царства и његових вазала тако је допала у искључиву надлежност пољских краљева. Ова персонална унија је прерасла у Пољско-литванску државну заједницу.

Magnus Ducatus Lithuania, Tobias Lotter, 1780

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tumelis, Juozas. „Abiejų Tautų tarpusavio įžadas”. Vle.lt (на језику: литвански). Приступљено 9. 4. 2021. 
  2. ^ Baranauskas, Tomas (2000). „Lietuvos valstybės ištakos” [The Lithuanian State] (на језику: литвански). Vilnius: viduramziu.istorija.net. Приступљено 20. 7. 2016. 
  3. ^ Sužiedėlis, Saulius (2011). Historical dictionary of Lithuania (2nd изд.). Lanham, Md.: Scarecrow Press. стр. 119. ISBN 978-0-8108-4914-3. 
  4. ^ Rowell S.C. Lithuania Ascending: A pagan empire within east-central Europe, 1295–1345. Cambridge, 1994. p. 289-290
  5. ^ Ch. Allmand, The New Cambridge Medieval History. Cambridge, 1998, p. 731.
  6. ^ Encyclopædia Britannica. Grand Duchy of Lithuania
  7. ^ R. Bideleux. A History of Eastern Europe: Crisis and Change. Routledge, 1998. p. 122
  8. ^ Rowell, Lithuania Ascending, p. 289.
  9. ^ Z. Kiaupa. "Algirdas ir LDK rytų politika." Gimtoji istorija 2: Nuo 7 iki 12 klasės (Lietuvos istorijos vadovėlis). CD. (2003). Elektroninės leidybos namai: Vilnius.
  10. ^ N. Davies. Europe: A History. Oxford, 1996, p. 392.
  11. ^ J. Kiaupienė. Gediminaičiai ir Jogailaičiai prie Vytauto palikimo. Gimtoji istorija 2: Nuo 7 iki 12 klasės (Lietuvos istorijos vadovėlis). CD. (2003) Elektroninės leidybos namai: Vilnius.
  12. ^ J. Kiaupienë, "Valdžios krizës pabaiga ir Kazimieras Jogailaitis." Gimtoji istorija 2: Nuo 7 iki 12 klasės (Lietuvos istorijos vadovėlis). CD. (2003). Elektroninės leidybos namai: Vilnius.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]