Велика ласица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика ласица
Mustela erminea upright.jpg
Статус угрожености:
Нижи степен опасности - последња брига
Систематика
царство: Животиње
тип: Хордати
класа: Сисари
ред: Звијери
породица: Куне
потпородица: Mustelinae
род: Mustela
Биномијална номенклатура
'Mustela erminea'
Linnaeus, 1758
Распрострањеност
Распрострањеност
Екологија таксона

Велика ласица (лат. Mustela erminea) мали је сисар из рода ласица (Mustela), породица куна (Mustelidae).

Распрострањеност[уреди]

Велике ласице се могу наћи на скоро сваком дијелу сјеверног умјереног, подарктичког и арктичког појаса Европе, Азије, Канаде и Сједињених Америчких Држава.

Већину простора гдје живе, Великае ласице дијеле са видрама. Тамо гдје нема видри, Велике ласице су мањих димензија (око 70 грама тежине).

Нови Зеланд[уреди]

Велике ласице су на Нови Зеланд увезени у безуспијешном покушају да се исконтролишу популације зечева, а данас и сами представљају велике штеточине јер једу јаја и нападају младунце аутохтоних птица Новог Зеланда. Сматрају се и главним предаторима одраслих јединки ендемских врста птица Новог Зеланда које живе и гнијезде се у шупљинама дрвећа и рупама у земљи. Због свега овога Велике ласице се сматрају главним узроком пада броја јединки новозеландских ендемских врста птица.

Физичке особине[уреди]

Велике ласице могу порасти до дужине од око 30 цм, при чему су мужјаци обично доста већи од женки.

Велике ласице су дугачки и витки, што је мало чудно с обзиром да живе у сјеверним подручјима земаљске кугле. Наиме, такав облик води ка несразмјерно великом односу површине и запремине тијела, што узрокује убрзано губљење тјелесне топлоте. Предност овог облика је, међутим, што Великае ласице тако могу пратити свој плијен до у само њихово склониште у земљи или другим шупљинама. Такође, свој витки облик хермелини надокнађују кратким ногама, малим ушима, брзим метаболизмом и, у зиму, дебелим крзном.

Елизабета I, краљица Енглеске, насликана са Великом ласицом на руци. На овој слици Велика ласица има, што није уобичајено, пјеге преко цијелог тијела.

Крзно Велике ласице је богате смеђе боје, са изузетком стомака који је бијеле боје и врха репа који је увијек црн. У зиму, крзно је гушће и дуже, а у регионима гдје снијег потраје бар четрдесетак дана и буде дубине више од 3 цм крзно Велике ласице постепено добија сњежно бијелу боју. Овакав сњежно бијел Велика ласица је у умјетности често представљао чистост и невиност. У исто вријеме, то крзно је кроз историју било јако цијењено и користило као дио гардеробе богатих слојева западне Европе.

Понашање[уреди]

Велике ласице су углавном ноћне и повечерње животиње, али некад излазе у лов и дању.

Исхрана[уреди]

Велике ласице су месождери. Једу инсекте, зечеве, глодаре као што су мишеви, пацови, идр. затим друге мале сисаре, птице, птичија јаја и младунце, понекад рибу, гуштерове, водоземце и бескичмењаке. Врло спретно се пење по дрвећу, и може сићи са дрвета окренут главом надоле, као вјеверица.

Велике ласице су у стању да убију и много веће животиње од себе. Када се нађе у ситуацији да има више плијена него што може појести, Велике ласице често убија и преко мјере да би храну оставио за касније. Када се то догоди, Велика ласица обично само поломи врат жртви, без повређивања тијела, вјероватно да би се месо теже покварило током времена. Као и друге куне, и они најчешће убијају плијен задајући угризе у центар лобање да би тренутно зауставили главне мождане функције попут дисања. Понекад, међутим, најприје задају угризе по другим дијеловима тијела. У предјелима гдје дијеле исти регион са видрама, Велике ласице обично хватају већи а видре мањи плијен. Такође, мужјаци се хране већим плијеном него женке.

Велике ласице, међутим, представљају извор хране за вукове, лисице, мачке и јазавце.

Размножавање[уреди]

Младунче Велике ласице

Велике ласице обиљежавају своју територију и не подносе друге јединке на истом, нарочито ако су истог пола. На својој територији Велике ласице имају по неколико гнијезда, које обично преузимају од животиња које уграбе. Путују углавном сами, осим у периодима парења или када мајка иде са младунцима. Размножавају се једном годишње, котећи по неколико младих. Систем парења је промискуитетни, тј. једна женка бива оплођена по неколико пута за вријеме исте сезоне. Женке саме подижу младе, без помоћи мужјака.

Скотност женки траје, упркос чињеници да су релативно мали сисари, јако дуго — 11 мјесеци. Разлог томе је дуга имплантација, односно ембрионална диапауза, у којој се оплођено јаје смјешта у материцу неколико мјесеци након оплодње. „Права“ скотност женки траје много краће. Разлог за овакав тип оплодње можда лежи у честим промјенама временских прилика у регионима гдје живе.

Чула[уреди]

Велике ласице углавном примају дражи из природе путем својих чула мириса. Сматра се да помоћу њих могу да препознају пол других јединки, као и здравље, старост и пол плијена. Вид им је слаб, слабији него код људи, и слабо разазнају боје.

Подврсте[уреди]

  • Mustela erminea
    • Mustela erminea? (распрострањеност: сјеверни Шанкси, Кина)
    • Mustela erminea alascensis
    • Mustela erminea algiricus
    • Mustela erminea anguinae
    • Mustela erminea angustidens
    • Mustela erminea Arctica
    • Mustela erminea audax
    • Mustela erminea bangsi
    • Mustela erminea celenda
    • Mustela erminea fallenda
    • Mustela erminea ferghanae
    • Mustela erminea gulosa
    • Mustela erminea haidarum (распрострањеност: Острва краљице Шарлоте, Канада)
    • Mustela erminea herminea
    • Mustela erminea hibernica (Томас и Барет-Хамилтон)
    • Mustela erminea imperii
    • Mustela erminea initis
    • Mustela erminea invicta
    • Mustela erminea kadiacensis
    • Mustela erminea kanei
    • Mustela erminea labiata
    • Mustela erminea leptus
    • Mustela erminea lymani
    • Mustela erminea microtis
    • Mustela erminea mortigena
    • Mustela erminea muricus
    • Mustela erminea nippon (распрострањеност: средишњи и сјеверни дијелови Хоншуа)
    • Mustela erminea olympica (распрострањеност: Полуострво Олимпик, Вашингтон)
    • Mustela erminea orientalis (распрострањеност: Хокаидо, Јапан)
    • Mustela erminea polaris
    • Mustela erminea pusilla
    • Mustela erminea richardsonii
    • Mustela erminea rixosa
    • Mustela erminea salva
    • Mustela erminea seclusa
    • Mustela erminea semplei
    • Mustela erminea streatori
    • Mustela erminea vulgaris
    • Mustela erminea whiteheadi

Симболичност[уреди]

Крзно хермелина је било јако цијењено и добро продавано за производњу крзнене одјеће. У Европи то крзно је представљало симбол богатства; церемонијална гардероба у енглеском Дому лордова је садржала крзно хермелина, а данас се користи вјештачко крзно. Исто тако, крзно хермелина је у Европи симболизовало чистоту и невиност, у нордијским земљама љубопитљивост и хитрост, а у Јапану и дан-данас срећу.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :