Велика награда Аустралије 2019.

С Википедије, слободне енциклопедије
Велика награда Аустралије 2019.
Трка 1 од 21 у сезони 2019.
Albert Lake Park Street Circuit in Melbourne, Australia.svg
Детаљи о трци
Датум 17. март 2019.
Званични назив Formula 1 Rolex Australian Grand Prix 2019
Локација Аутомобилска стаза у Мелбурну, Мелбурн, Аустралија
Стаза Стални објекат за трке
Дужина стазе 5.303 km
Дистанца 58 кругова, 307.574 km
Вријеме сунчано сунчано
Температура ваздуха: 28°C[1]
Посјета 324,000[2]
Пол позиција
Возач Мерцедес
Вријеме 1:20.486
Најбржи круг
Возач Финска Валтери Ботас Мерцедес
Вријеме 1:25.580 (у 57 кругу)
Подијум
Побједник Мерцедес
Другопласирани Мерцедес
Трећепласирани Ред булХонда
Лидери по круговима


Велика награда Аустралије 2019 (званично Formula 1 Rolex Australian Grand Prix 2019)[3] трка је формуле 1, одржана 17. марта 2019, на аутомобилској стази у Мелбурну, Мелбурн, Аустралија. Прва је трка у оквиру сезоне 2019[4] и 83 трка за Велику награду Аустралије, која је први одржана 1928. године. Трка је укупно 28 која је вожена на стази Алберт Парк и 35 трка од прикључења Велике награде Аустралије шампионату Формуле 1.[5] Одржана је прије Велике награде Бахреина.

На стази укупне дужине 307.574 km, гдје је вожено 58 кругова, побиједио је возач Мерцедеса, Валтери Ботас, који је стартовао са другог мјеста. На другом мјесту завршио је други возач Мерцедеса — Луис Хамилтон, који је стартовао са пол позиције, док је на трећем мјесту завршио возач Ред булаМакс Верстапен.[6][7]

Ботас је већ у првој кривини обишао Хамилтона, водио до краја и побиједио 20 секунди испред Хамилтона. У претпоследњем кругу остварио је најбржи круг трке и освојио додатни бод. Хамилтон је у финишу губио предност од Верстапена и завршио је двије секунде испред, док је Себастијан Фетел, који је стартовао са трећег мјеста, завршио на четвртом мјесту, 35 секунди иза Верстапена.

Луис Хамилтон је у трку ушао као актуелни шампион, након освајања пете титуле у сезони 2018, док је Мерцедес на прву трку у шампионату ушао као петоструки узастопни шампион у конкуренцији конструктора.[8] Након трке, Ботас је узео вођство у шампионату, осам бодова испред Хамилтона, док је у конкуренцији конструктора, Мерцедес узео вођство, 22 бода испред Ферарија.

Извјештај[уреди | уреди извор]

Позадина[уреди | уреди извор]

Роберт Кубица, вратио се у формулу 1 први пут након осам година, када је тешко повријеђен док је возио Рели 2011. године.

Велика награда Аустралије била је прва трка у сезони 2019, одржана је 17. марта 2019, на стази Алберт Парк, у Мелбурну, Викторија, Аустралија.[4] Недељу дана прије трке, на тргу Федерација, организован је ручак, први такве врсте за спорт.[9] На трци је учествовало 10 тимова са по два возача. Тимови (такође познати као конструктори) који су учествовали су: Алфа Ромео, Ферари, Хас, Макларен, Мерцедес, Рејсинг Поинт, Ред бул, Рено, Торо Росо и Вилијамс. Пред старт сезоне, Заубер је, према спонзорском уговору, промијенио име у Алфа Ромео, док је сједиште, менаџмент и све друго, остало исто.[10] Рејсинг Поинт је такође дебитовао као независни конструктор, након што су преузели мјесто и такмичили се под именом Форс Индија у сезони 2018.[11] Од возача, Александер Албон, Ландо Норис и Џорџ Расел су дебитовали у формули 1,[12][13][14] док су се Антонио Ђовинаци, Роберт Кубица и Данил Квјат вратили након паузе.[15][16][17]

Директор трке, Чарли Вајтинг, умро је недељу дана прије трке и за привременог замјеника именован је Мајкл Маси.[18][19][20] Локални званичници су преузели остале функције које је Вајтинг обављао, док се не именује директор трке на дужи период.[20]

Снадбијевач гума за формулу 1, Пирели, донио је на трку три компоненте гума: меке, средње и тврде.[21] Према правилима која су усвојена од сезоне 2019, називи гума су поједностављени; у сезони 2018, називи гума су били од супер тврде до хипер меке, док су називи у сезони 2019 исти на свакој трци,[22] с тим да су обиљежене словима и бојом. Тврде су обиљежене бијелом бојом и од Ц1 за најтврђе до Ц5, док су меке обиљежене црвеном бојом и од Ц5 за најмекше до Ц1. Средње су обиљежене жутом бојом.[23]Пирели је на трку донио тврде Ц2, средње Ц3 и меке Ц4 компоненте гума.[24]

У сезони 2019, систем бодовања остао је исти, док додатни бод добија возач који одвезе најбржи круг на трци, ако је претходно завршио трку у зони бодова, у првих десет. Додатни бод се такође додјељује и конструктору за који возач вози.[25]

Тренинг и квалификације[уреди | уреди извор]

Три тренинг сесије одржане су прије трке, прве двије одржане су у петак, ујутру и послије подне, обје су трајале по сат и по, док је трећа сесија одржана у суботу ујутру и трајала је сат времена. У првој сесији, Луис Хамилтон је био најбржи, са временом од 1:23.599, испред возача Ферарија, Себастијана Фетела и Шарла Леклера, док је Макс Верстапен остварио четврто вријеме. Валтери Ботас је тренинг завршио на петом мјесту, испред Кимија Рејкенена, док су топ десет комплетирали Данил Квјат, Пјер Гасли, Кевин Магнусен и Нико Хилкенберг.[26] Александер Албон је ударио у зид у кривини 2, приликом чега је остао без предњег крила, али је могао да одвезе болид у гаражу.[26]

Луис Хамилтон, био најбржи на сваком тренингу и остварио пол позицију.

Хамилтон је био најбржи и у другој сесији, са временом од 1:22.600, испред Ботаса, док су возач Ред була — Верстапен и Гасли, заузели треће и четврто мјесто, испред Фетела. Рејкенен је поново остварио шесто најбоље вријеме, испред Хилкенберга, док су топ десет комплетирали Данијел Рикардо, Леклер и Ромен Грожан.[27] Хамилтон је био најбржи и у трећој сесији, са временом од 1:22.292, испред Фетела и Леклера, док је Грожан остварио четврто вријеме. Пето најбоље вријеме остварио је Магнусен, испред Гаслија и Ботаса, док су топ десет комплетирали Квјат, Верстапен и Рикардо.[28] Макларен је непрописно пустио на стазу Ланда Нориса, који је ударио Роберта Кубица, због чега је тим кажњен.[29]

Квалификације су одржане у суботу послије подне, биле су подијељене у три периода, који су именовани као Q1, Q2 и Q3. Први период трајао је 18 минута и у њему су из даљих квалификација елиминисани возачи који су завршили испод 15 мјеста. Други период трајао је 15 минута и у њему су из даљих квалификација елиминисани возачи који су завршили испод десетог мјеста. Последњи период трајао је 12 минута и у њему је учествовало првих десет возача из другог периода, који су одлучивали о стартним позицијама пред трку. Леклер је био најбржи у Q1, испред Хамилтона, док су елиминисани Ленс Строл, Пјер Гасли, Карлос Саинс млађи, Џорџ Расел и Роберт Кубица.[30] Елиминација Гаслија било је изненађење, које је проузроковала неочекивана еволуција стазе.[31] Саинс је био разочаран због елиминације, посебно након што се његов сувозач, Ландо Норис, квалификовао на осмом мјесту. Изјавио је да је морао да успори након што је Кубица имао проблема са гумом испред њега.[32] Сесија је прошла без инцидената до пред крај, када је Кубица ударио у зид, због чега је доживио дефект.[33]

У Q2, Хамилтон је остварио најбоље вријеме, испред Ботаса, док је најбржи од возача који нису прошли у Q3 био Нико Хилкенберг, који је био три десетинке спорији од Серхија Переза. У Q2 елиминисани су још Данијел Рикардо, Александер Албон, Антонио Ђовинаци и Данил Квјат.[30][34] Изненађење су били возачи Реноа, који су елиминисани, након што су на тестирањима остварили четврта најбоља времена,[35] док је Ландо Норис прошао у Q3, што Макларен није очекивао.[36][37]

У трећој сесији квалификација, сви тимови су имали два покушаја да одвезу најбрже вријеме. У првом покушају, Ботас је поставио нови рекорд стазе у квалификацијама, испред Хамилтона и Фетела.[34] У другом покушају, Хамилтон је поставио нови рекорд стазе[34] и узео пол позицију, испред Ботаса и Фетела, док је Верстапен остварио четврто најбоље вријеме.[30] Леклер се квалификовао на петом мјесту, испред Грожана, док су топ десет комплетирали Магнусен, Норис, Рејкенен и Перез.[30] Леклер је након квалификација истакао да није задовољан својим перформансама, изјавивши да је могао да заврши међу прва три, али да није успио због неуредног круга.[38]

Трка[уреди | уреди извор]

Валтери Ботас, побиједио на првој трци у сезони.

Ботас је стартовао са другог мјеста, али је већ у првој кривини обишао Хамилтона и преузео вођство.[39] Рикардо се борио за позицију са Перезом; морао је да оде преко траве да би избјегао контакт, због чега је оштетио предње крило, пао на последње мјесто и морао је у бокс.[40][41][42] Леклер је обишао Верстапена, а затим напао Фетела, али безуспјешно и Верстапен га је обишао.[42][43] Кубица је оштетио предње крило и морао је у бокс већ у првом кругу.[44]

У деветом кругу, Карлос Саинс млађи је угасио болид на уласку у бокс, због великог дима који је излазио из задњег дијела болида, што је праћено ватром и морао је да напусти трку, поставши први возач у сезони који је одустао са трке.[45] Рејкенен је отишао у бокс у 13 кругу, док је Гасли са 17 дошао до 12 мјеста.[46][47][48] Нико Хилкенберг и Перез су затим отишли у бокс, а након њих и Фетел, који је узео средње гуме.[46][49] Хамилтон је отишао у бокс круг касније и вратио се на стазу испред Фетела,[46][47][49] док је Грожан имао проблема са предњом лијевом гумом и изгубио је три позиције током боравка у боксу.[50] Ђовинаци је отишао широко у кривини 13, захваљујући чему га је Грожан обишао.[42] Ботас је отишао у бокс у 23 кругу, због чега је Верстапен преузео лидерску позицију, али се Ботас круг касније вратио на прво мјесто, након чега је Верстапен отишао у бокс. Леклер је отишао у бокс у 29 кругу, док је био на другом мјесту, а на стазу се вратио на петом мјесту.[46] У 28 кругу, Рикардо је напустио трку због инцидента који је имао у првом кругу,[41] док је Верстапен обишао Фетела у 31 кругу.[42] Грожан је зауставио болид поред стазе, због проблема са точком и морао је да напусти трку у 29 кругу,[42] док је Квјат отишао широко у покушају да обиђе Строла у 38 кругу.[43] У претпоследњем кругу, Ботас је остварио најбржи круг трке и побиједио је 20 секунди испред Хамилтона, док је на трећем мјесту завршио Верстапен.[51][52] Фетел је завршио на четвртом мјесту, испред Леклера и Магнусена, док су топ десет комплетирали Хилкенберг, Рејкенен, Ленс Строл и Квјат.[51] Гасли је завршио на првој позицији ван зоне бодова, испред Нориса, Переза и Албона, док су као последњи класификовани возачи завршили Ђовинаци, Расел и Кубица. Ботас је постао први возач који је освојио додатни бод за најбржи круг, након Мориса Тринтингана, који је додатни бод освојио на Великој награди Сједињених Америчких Држава 1958.[53]

Након трке[уреди | уреди извор]

Макс Верстапен, завршио на трећем мјесту.

Три првопласирана возача изашла су на подијум за церемонију, додјелу трофеја и конференцију. Ботас је истакао да му је трка била најбоља у каријери, изјавивши: „Не знам шта да кажем. Ово је дефинитивно моја најбоља трка икада. Не знам шта се десило. Осјећао сам се тако добро и све је било под контролом. Аутомобил је био јако добар данас. Морам да уживам данас“.[54] Хамилтон је истакао да је задовољан и да је тим обавио добар посао, изјавивши: „Био је добар викенд за тим, тако да морам да будем срећан због свих, који су одрадили фантастичан посао. Валтери је возио невјероватну трку данас, тако да је стварно заслужио побједу. Ми имамо мало посла да обавимо. И даље, ово је сјајан, сјајан старт године, више него што смо као тим могли да се надамо“.[54] Верстапен је истакао да је срећан са мјестом на подијуму и тиме што је могао да изазове Мерцедес, изјавивши: „Стартовати сезону на подијуму, изазивајући Мерцедес испред, мислим да је то веома позитиван старт за нас. Такође велико браво тиму након тешког петка који смо имали. Такође велико хвала Хонди, такође њихов први подијум у v6 ери, срећан сам због њих. Морао сам да обиђем Себа за подијум, што није лако овдје. Био сам срећан након тог потеза, затим сам изазвао Луиса за друго мјесто, са чиме сам веома задовољан“.[54]

Данијел Рикардо је излетио са стазе у првом кругу, због чега је пао на последње мјесто, а трку је напустио у 28 кругу, о чему је рекао да не криви никога осим траву, изјавивши: „Очигледно је да нисам уопште хтио да идем кроз траву, али борио сам се са Перезом и за мене је унутрашњи дио био најбоље мјесто да прођем. Видио сам да се помјерио, па је природна реакција била да се помјерим, јер је он и даље био испред мене. Последње помјерање ми је бацило точак на траву. Нисам био забринут ако ставим оба точка на траву, јер сам мислио да и даље имам моментум. Али убрзо отишао сам на траву гдје је било жљебова. Штета је што је све било завршено тако брзо“.[55]

Након трке, Ботас је узео вођство у шампионату, осам бодова испред Хамилтона, док је на трећем мјесту Верстапен. У конкуренцији конструктора, Мерцедес је узео вођство 22 бода испред Ферарија, док је на трећем мјесту Ред бул са 15 бодова, седам мање од Ферарија.[56]

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

Поз БР Возач Конструктор Први дио Други дио Трећи дио Стартна позиција
1 44 Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Мерцедес 1:22.043 1:21.014 1:20.486 1
2 77 Финска Валтери Ботас Мерцедес 1:22.367 1:21.193 1:20.598 2
3 5 Њемачка Себастијан Фетел Ферари 1:22.885 1:21.912 1:21.190 3
4 33 Холандија Макс Верстапен Ред булХонда 1:22.876 1:21.678 1:21.320 4
5 16 Монако Шарл Леклер Ферари 1:22.017 1:21.739 1:21.442 5
6 8 Француска Ромен Грожан ХасФерари 1:22.959 1:21.870 1:21.826 6
7 20 Данска Кевин Магнусен ХасФерари 1:22.519 1:22.221 1:22.099 7
8 4 Уједињено Краљевство Ландо Норис МакларенРено 1:22.702 1:22.423 1:22.304 8
9 7 Финска Кими Рејкенен Алфа РомеоФерари 1:22.966 1:22.349 1:22.314 9
10 11 Мексико Серхио Перез Рејсинг Поинт—Мерцедес 1:22.908 1:22.532 1:22.781 10
11 27 Њемачка Нико Хилкенберг Рено 1:22.540 1:22.562 N/A 11
12 3 Аустралија Данијел Рикардо Рено 1:22.921 1:22.570 N/A 12
13 23 Тајланд Александер Албон Торо РосоХонда 1:22.757 1:22.636 N/A 13
14 99 Италија Антонио Ђовинаци Алфа РомеоФерари 1:22.431 1:22.714 N/A 14
15 26 Русија Данил Квјат Торо РосоХонда 1:22.511 1:22.774 N/A 15
16 18 Канада Ленс Строл Рејсинг Поинт—Мерцедес 1:23.017 N/A N/A 16
17 10 Француска Пјер Гасли Ред булХонда 1:23.020 N/A N/A 17
18 55 Шпанија Карлос Саинс млађи МакларенРено 1:23.084 N/A N/A 18
19 63 Уједињено Краљевство Џорџ Расел ВилијамсМерцедес 1:24.360 N/A N/A 19
20 88 Пољска Роберт Кубица ВилијамсМерцедес 1:26.067 N/A N/A 20
107% времена: 1:27.758
Извор:[30]

Трка[уреди | уреди извор]

Поз Бр Возач Конструктор Кругови Вријеме/Повукао се Старт Бодови
1 77 Финска Валтери Ботас Мерцедес 58 1:25:27.325 2 261
2 44 Уједињено Краљевство Луис Хамилтон Мерцедес 58 +20.886 1 18
3 33 Холандија Макс Верстапен Ред булХонда 58 +22.520 4 15
4 5 Њемачка Себастијан Фетел Ферари 58 +57.109 3 12
5 16 Монако Шарл Леклер Ферари 58 +58.203 5 10
6 20 Данска Кевин Магнусен ХасФерари 58 +1:27.156 7 8
7 27 Њемачка Нико Хилкенберг Рено 57 +1 круг 11 6
8 7 Финска Кими Рејкенен Алфа РомеоФерари 57 +1 круг 9 4
9 18 Канада Ленс Строл Рејсинг Поинт—Мерцедес 57 +1 круг 16 2
10 26 Русија Данил Квјат Торо РосоХонда 57 +1 круг 15 1
11 10 Француска Пјер Гасли Ред булХонда 57 +1 круг 17
12 4 Уједињено Краљевство Ландо Норис МакларенРено 57 +1 круг 8
13 11 Мексико Серхио Перез Рејсинг Поинт—Мерцедес 57 +1 круг 10
14 23 Тајланд Александер Албон Торо РосоХонда 57 +1 круг 13
15 99 Италија Антонио Ђовинаци Алфа РомеоФерари 57 +1 круг 14
16 63 Уједињено Краљевство Џорџ Расел ВилијамсМерцедес 56 +2 круга 19
17 88 Пољска Роберт Кубица ВилијамсМерцедес 55 +3 круга 20
DNF 8 Француска Ромен Грожан ХасФерари 29 Точак 6
DNF 3 Аустралија Данијел Рикардо Рено 28 Судар 12
DNF 55 Шпанија Карлос Саинс млађи МакларенРено 9 Погонска јединица 18
Најбржи круг: Финска Валтери Ботас (Мерцедес) — 1:25.580 (57 круг)
Извор:[51][52]
Напомена
  • ^1 – Укључујући 1 бод за најбржи круг.

Стање у шампионату након трке[уреди | уреди извор]

  • Напомена: Приказано је само првих пет позиција у обје конкуренције.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „What's the weather forecast for the Australian Grand Prix?”. formula1.com. 14. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  2. ^ „2019 Australian Grand Prix Attendance”. Speedcafe.com. 17. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  3. ^ „Australia”. formula1.com. Formula One World Championship Limited. Приступљено 20. 4. 2019. 
  4. ^ а б Noble, Jonathan (31. 8. 2018). „2019 Formula 1 calendar revealed with 21 races scheduled”. autosport.com. Motorsport Network. Приступљено 20. 4. 2019. 
  5. ^ „Grands Prix Australia”. StatsF1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  6. ^ „Valtteri Bottas wins Australian GP after Lewis Hamilton overtake”. 17. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  7. ^ „Statistics Drivers - Pole positions - By Grand Prix”. StatsF1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  8. ^ Benson, Andrew (28. 10. 2018). „Lewis Hamilton equals Juan Manuel Fangio with fifth F1 title”. bbc.com. BBC Sport. Приступљено 20. 4. 2019. 
  9. ^ Herrero, Dan (30. 1. 2019). „Federation Square to host first Formula 1 season launch”. speedcafe.com. Speedcafe. Приступљено 20. 4. 2019. 
  10. ^ „Sauber F1 team renamed Alfa Romeo Racing”. motorsport.com. Motorsport Network. 1. 2. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  11. ^ „Force India become Racing Point for 2019”. formula1.com. 1. 12. 2018. Приступљено 20. 4. 2019. 
  12. ^ „Albon to drive for Toro Rosso in 2019”. scuderiatororosso.redbull.com. Scuderia Toro Rosso. Архивирано из оригинала на датум 26. 11. 2018. Приступљено 20. 4. 2019. 
  13. ^ „Lando Norris to drive for McLaren in 2019”. mclaren.com. McLaren F1 Team. Приступљено 20. 4. 2019. 
  14. ^ „How Russell sealed a 2019 drive with Williams”. formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  15. ^ Collantine, Keith (25. 9. 2018). „Giovinazzi will replace Ericsson at Sauber in 2019”. racefans.net. Приступљено 20. 4. 2019. 
  16. ^ „Robert Kubica: Polish driver to make F1 comeback with Williams in 2019”. bbc.co.uk. BBC Sport. 22. 11. 2018. Приступљено 20. 4. 2019. 
  17. ^ „Daniil Kvyat to return to Toro Rosso for 2019 season”. formula1.com. 29. 9. 2018. Приступљено 20. 4. 2019. 
  18. ^ „FIA Statement - Charlie Whiting”. fia.com. Fédération Internationale de l'Automobile. 14. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  19. ^ „Charlie Whiting: F1 race director dies aged 66 on eve of season-opener in Melbourne”. BBC Sport. BBC. 14. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  20. ^ а б Howard, Tom; Coch, Mat (14. 3. 2019). „Australian Michael Masi appointed F1 race director”. speedcafe.com. Speedcafe. Приступљено 20. 4. 2019. 
  21. ^ Herrero, Daniel (6. 3. 2019). „F1 teams’ tyre picks for Australian Grand Prix revealed”. speedcafe.com. Speedcafe. Приступљено 20. 4. 2019. 
  22. ^ Cooper, Adam (24. 5. 2018). „Pirelli asked to simplify tyre compound names for 2019 F1 season”. autosport.com. Motorsport Network. Приступљено 20. 4. 2019. 
  23. ^ Coch, Mat (29. 8. 2018). „Pirelli to simplify F1 tyre compounds from 2019”. speedcafe.com. Speedcafe. Приступљено 20. 4. 2019. 
  24. ^ „What Pirelli tyre compounds have the teams and drivers picked for Australia?”. formula1.com. Formula One Group. 6. 3. 2018. Приступљено 20. 4. 2019. 
  25. ^ „F1 to award point to driver who sets fastest lap in a grand prix”. BBC sport. BBC. 11. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  26. ^ а б „Australian Grand Prix 2019 FP1 report: Hamilton, Vettel and Leclerc split by 0.07s in opening session in Australia”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  27. ^ „Australian Grand Prix 2019 FP2 report: FP2: Hamilton heads Bottas as Mercedes go clear of the field”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  28. ^ „MUST-SEE: Rookie Albon the first to hit the barriers in 2019”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  29. ^ „McLaren fined for unsafe release during FP3”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  30. ^ а б в г д „Formula 1 Rolex Australian Grand Prix 2019 – Qualifying”. Formula1.com. 16. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  31. ^ „Red Bull and Gasly caught out by track evolution as they slump to Q1 exit”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  32. ^ „Sainz rues bad luck as Kubica puncture costs him dear”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  33. ^ „Sudden improvement in grip led to Kubica’s brush with the wall in qualifying”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  34. ^ а б в 2019 Australian Grand Prix: Qualifying Highlights, 16. 3. 2019, Приступљено 20. 4. 2019 
  35. ^ „Australian Grand Prix qualifying 2019: ‘Renault will sneak into the points’ predicts Daniel Ricciardo despite Q2 exit”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  36. ^ „Australian Grand Prix qualifying 2019: Lando Norris: 'Q3 definitely not what McLaren were expecting'. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  37. ^ „What to Watch For in the 2019 Australian Grand Prix: 5 key storylines for Sunday's race”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  38. ^ „Australian Grand Prix 2019 qualifying - Charles Leclerc ‘not happy’ with performance after Melbourne qualifying”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  39. ^ „Jolyon Palmer’s Analysis: How Bottas jumped Hamilton at the start of the 2019 Australian Grand Prix”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  40. ^ „F1 Inbox after the 2019 Australian Grand Prix: Your questions on Bottas, Ricciardo and Ferrari answered”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  41. ^ а б „Daniel Ricciardo on his race-wrecking start incident in the 2019 Australian Grand Prix”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  42. ^ а б в г д „Watch RACE HIGHLIGHTS of the 2019 Australian Grand Prix”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  43. ^ а б „MUST-SEE: Watch how close Ferrari came to disaster in Australia race start”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  44. ^ „Kubica rues 'complicated' F1 return after sustaining start damage”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  45. ^ „WATCH: Smoking Sainz becomes first driver to retire in 2019”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  46. ^ а б в г „2019 Australian Grand Prix - Pit stop summary”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  47. ^ а б „Australia 2019 - Lap by lap”. StatsF1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  48. ^ „Wolff backs Red Bull to be in championship battle after Honda gains”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  49. ^ а б „Australia 2019”. StatsF1.com (на језику: French). Приступљено 20. 4. 2019. 
  50. ^ „Australian Grand Prix 2019: Guenther Steiner curses 'deja vu' for Haas after Romain Grosjean's loose wheel retirement”. Formula1.com. Приступљено 20. 4. 2019. 
  51. ^ а б в „Formula 1 Rolex Australian Grand Prix 2019 – Race Result”. Formula One. 17. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  52. ^ а б „Formula 1 Rolex Australian Grand Prix 2019 – Fastest Lap”. Formula One. 1. 4. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  53. ^ „Valtteri Bottas dominates Australian Grand Prix to win Formula One opener”. Guardian. 17. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  54. ^ а б в „F1 - 2019 Australian Grand Prix Sunday Press Conference Transcript”. fia.com. 17. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  55. ^ „Ricciardo on race-wrecking start incident: ‘It all happened so quickly. fia.com. 17. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 
  56. ^ а б в „2019 Australian Grand Prix - Championship points”. Fédération Internationale de l'Automobile. 17. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходна трка:
Велика награда Абу Дабија 2018.
Светски шампионат Формуле 1
сезона 2019.
Наредна трка:
Велика награда Бахреина 2019.
Претходна трка:
Велика награда Аустралије 2018.
Велика награда Аустралије Наредна трка:
Велика награда Аустралије 2020.