Велика четворка (роман)

С Википедије, слободне енциклопедије
Велика четворка
The Big Four First Edition Cover 1927.jpg
Настанак и садржај
Ориг. насловThe Big Four
АуторАгата Кристи
Земља УК
Језикенглески
Жанркрими
Издавање
Датум
издавања

27. јануар 1927.
Број страница282
Тип медијатврди повез
Хронологија
ПретходникУбиство Роџера Акројда
НаследникЗагонетка Плавог воза

Велика четворка је детективски роман Агате Кристи први пут објављен у Великој Британији од стране издавачке куће "Вилијам Колинс и синови" 27. јануара 1927. године[1] и у САД-у од стране издавачке куће "Dodd, Mead and Company" касније исте године.[2][3] У роману се појављују Херкул Поаро, Артур Хејстингс и инспектор Џап. Британско издање коштало је седам шилинга и шест пенија,[4] а америчко 2 долара.[3]

Састав романа је другачији од осталих прича о Поароу јер је почео од дванаест кратких прича (једанаест у САД-у) које су одвојено објављиване. Ово је прича о међународним интригама и шпијунажи што је отворило могућност Кристијевој за шпијунске приче.[5]:24

Поставка[уреди | уреди извор]

Почетна поглавља смештена су у стану Херкула Поароа у Лондону. Постоји неуспело путовање железницом до Јужног Хамптона и повратно путовање у Лондон. Затим следи посета неименованом селу у Девону које се налази у близини Дартмура. Село Чобам које Поаро следеће посећује постоји у Сарију.[6]:43–47 Радња се затим сели у Француску, у област Паси у Паризу,[6] а затим назад у Уједињено Краљевство на измишљено место Хатон Чејс, седиште војводе од Лоамшира након чега следи посета на Ханфордском тржишту у Вустерширу.[6] Приповедање се затим враћа у Лондон и у лондонску Кинеску четврт. Ту је и посета ресторану у Соху, а затим у иностранству у Белгији. Постоје два путовања на океанским бродовима. На крају следи путовање железницом од Лондона до Париза и одатле до Јужног Тирола у Италији.[6]

Радња[уреди | уреди извор]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Неочекивани гост[уреди | уреди извор]

Капетан Артур Хејстингс враћа се у Енглеску после годину и по дана у Аргентини.[6] Он намерава да посети свог старог пријатеља Херкула Поароа и потресао се када је открио да се Поаро спрема да крене у Јужну Америку. Поаро жели да оде у Рио де Жанеиро где га чека његова најновија странка Ејб Рајланд.[5] Међутим, скори Поароов одлазак морао је бити одложен. Неочекивани посетилац по имену Мајерлинг ушао је у Поароову собу. Поаро нема појма како је тај мушкарац ушао у стан на спрату. Можда кроз прозор спаваће собе који је, међутим, на извесној удаљености од земље.[6] Човек је од главе до пете прекривен прашином и блатом. Мршав је као да је дуго био у затвору и није јео. Срушио се на под. Једини наговештај онога што жели је то што је изговорио Поароово име (његове једине речи) и писање броја 4, много пута.[5]

Када Хејстингс помиње Велику четворку, а човек почиње да говори о међународном злочиначком картелу тог имена. Он мало познаје вођу четворке и говори им да је број 1 кинески политички мозак по имену Ли Ченг Јен. Он представља мозак Велике четворке. Број 2 се обично не именује, али је представљен као '$' или две пруге и звездом тако да је вероватно Американац и представља богатство. Број 3 је Францускиња, а број 4 је "уништитељ" и иначе непознат.[5]

Поаро и Хејстингс позивају лекара који прегледа болесника и преписује му одмор.[6] Поаро и Хејстингс остављају човека на бригу Поароовој домаћици и крећу да ухвате воз за Јужни хамптон. Током путовања, Поаро сумња да је његов задатак у Јужној Америци био изговор да га склоне с пута. Одлучујући да га у Енглеској чека случај, Поаро прекида путовање.[5][6] Он и Хејстингс користе предност заустављања на отвореном терену да би изашли из воза и враћају се у Лондон колима,[6] али проналазе свог посетиоца мртвог.[5]

Човек из луднице[уреди | уреди извор]

Стигао је лекар. Долази непозван човек који тврди да ради у лудници и да је у потрази за одбеглим затвореником. Он препознаје мртвог човека као дотичног бегунца, а затим одлази. Поаро зове лудницу и сазнаје да у последње време није било бекстава.[6] Џап убрзо долази и препознаје мртвог човека као Мајерлинга, истакнуту личност из Тајне службе који је нестао пет година раније.[5] Поаро пита Хејстингса да ли је отворио прозор на шта Хејстингс одговара да није. Поаро испитује човека и саопштава да су Мајерлингу била запушена уста и да је отрован удисањем "прусинске киселине" (цијановодоника). Казаљке на зидном сату окренуте су на 4 сата и Поаро схвата да је убица био човек из луднице. Он је био "Уништитељ".[5]

Још нешто о Лију Ченгу Јену[уреди | уреди извор]

Поаро и Хејстингс посећују богаташа Џона Инглса како би се распитали о Лију Ченгу Јену и Великој четворци. Он је видео поруку од рибара који му је тражио неколико стотина фунти да се сакрије од Велике четворке. Такође је чуо приче о четворици мушкараца који су се супротставили Лију Ченгу Јену и који су побијени убодом ножем, тровањем, струјним ударом и колером и чуо је сличну причу о хемичару који је изгорео у свом дому. Порука је стигла из Хопатона па Поаро, Хејстингс и Инглс одлазе у Хопатон и откривају да је човек који је написао белешку, господин Џонатан Воли, убијен.

Постоје два осумњичена: његова служавка Бетси и његов слуга Грант. Воли је ударен по глави, а затим му је пререзан гркљан, а неке његове фигуре од жада су покрадене. Грант је главни осумњичени јер су његови крвави отисци стопала пронађени по соби, фигуре од жада су биле у његовој соби, а крв је на кваки његове собе. Грант је такође под сумњом јер је раније био у затвору: овај посао је добио преко друштва за помоћ затвореницима.

Значење овчијег бута[уреди | уреди извор]

Поаро проналази смрзнути овчији бут који га веома занима. Поаро претпоставља да је убица био младић који је ушао, убио Волија и отишао. Одећа му је била мало крвава. Поаро разговара са Грантом и пита га да ли је двапут улазио у собу да узме фигуре од жада. Када је одговорио одрично, Поаро открива да нико није приметио убицу јер је дошао месарским комбијем. Овчетина се не испоручује недељом, а да је испоручена у суботу не би била смрзнута. Човек који је Гранту дао овај посао, Поаро претпоставља, био је број 4.

Нестанак научника[уреди | уреди извор]

Поаро упознаје Хејстингса са капетаном Кентом који им говори о потонућу многих америчких бродова након јапанског земљотреса. После тога су похапшени многи преваранти који су се позивали на Велику четворку. Потоњи су произвели облик бежичне енергије способан да усмери сноп велике жестине на било које место. Британски научник Халидеј био је близу успеха на овом истом концепту када је отет током посете Француској. Халидејева жена говори Поароу да је њен муж отишао у Париз да разговара са неким људима повезаним са његовим послом. Међу њима је била и угледна француска научница мадам Оливије. Халидеј је посетио госпођу Оливије. Од ње је отишао у шест сати, вечерао сам у неком ресторану и вратио се у свој хотел. Следећег јутра је изашао и од тада га нико није видео.

Жена на степеништу[уреди | уреди извор]

Поаро одлази у Париз са Хејстингсом. Поаро и Хејстингс посећују госпођу Оливије и испитују је. По одласку су видели даму под велом. Она се склања да их пропусти. Поаро затим објашњава Хејстингсу како је Халидеј отет: одлазио је када га је сустигла нека дама и рекла му да госпођа Оливије жели поново да разговара са њим. Увела га је у уску уличицу, а затим у врт говорећи му да је вила госпођу Оливије са десне стране. Тада је Халидеј отет. У вили, Поаро тражи да разговара са женом која је управо ушла. То је грофица Вера Росаков. Када се суочила са Поароовим објашњењем, она зове отмичаре да врате Халидеја назад у хотел. Када се Халидеј вратио, био је превише уплашен да би говорио. Онда човек у огртачу, један од Велике четворке, покушава да убеди Поароа да прекине истрагу. Хејстингс улази у малу борбу са странцем који затим измиче Поароу, њему и управнику хотела вештим извлачењем.

Крадљивци Радијума[уреди | уреди извор]

Мадам Оливије говори Поароу да су се два мушкарца провалила у њеној лабораторији и покушала да јој покраду залихе Радијума. Поаро и Хејстингс се укрцавају у воз и у збрци због квара сигнала који је проузроковао Поароов пријатељ враћају се у вилу мадам Оливије да пронађу лопове. Упадају у заседу насилника, а за Оливијеову се открива да је број 3. Она говори да ће њих двоје помрети од њених руку како би спречила њихово даље мешање. Међутим, Поаро јој говори да његова цигарета садржи отровну стрелицу, а Оливијеова одвезује Хејстингса који одвезује Поароа и везује и запушава уста Оливијеовој.

У кући непријатеља[уреди | уреди извор]

Поаро и Хејстингс добијају писмо од Ејба Рајланда који је иживциран на Поароа што је одбио његову понуду. Поаро говори Хејстингсу да је Ејб Рајланд број 2, амерички милионер. Рајланд ускоро објављује вест да тражи ефикасну тајницу или тајника, а Хејстингс добија посао представљајући се као капетан Невил. Постаје сумњичав према послушнику Дивсу и сазнаје да је Рајланд примио шифровано писмо у којем му се говори да иде у каменолом у једанаест сати. Хејстингс шпијунира Рајланда, али га хватају Рајланд и Дивс који чекају Поароа. Када ја Поаро стигао, он упада у заседу Рајланда и Дивса уз помоћ десет полицајаца Скотланд Јарда. Рајланд је пуштен када је његов слуга обавестио полицију да је све то била само опклада, а Поаро схвата да је слуга био број 4.

Загонетка Жутог јасмина[уреди | уреди извор]

Месец дана касније, Поаро и Хејстингс напуштају Лондон како би истражили смрт господина Пејнтера у Вустерширу. Он има шест кинеских слугу као и свог телохранитеља Аха Линга за којег се Поаро занима. Када је Пејнтеру позлило после јела, позван је доктор Квентин који је рекао Пејтеровом братанцу Џералду да је дао Пејнтеру хиподермичку инекцију и наставио да поставља чудна питања о слугама. Пејнтер је пронађен мртав следећег јутра у соби закључаној изнутра. Чинило се да је пао са столице на грејалицу, а лекар је био крив што га је оставио у таквом положају.

Пре своје смрти, Пејнтер је мастилом написао „жути јасмин“ на својим новинама (жути јасмин је биљка која расте по целој кући). Пентер је такође под овим речима нацртао две линије под правим углом – знак сличан почетку броја 4. У истрази, Квентин долази под сумњу: он није био Пејнтеров редовни лекар, а његово сећање на догађаје је упитно. Према његовим речима, чим су врата затворена, Пејнтер му је рекао да се уопште не осећа лоше, али да му је укус карија чудан.

Истрага у Крофтлендсу[уреди | уреди извор]

Тврдило се да је Квентин Пејнтеру убризгао стрихнин, а не наркотик. Кари је испитан, а испитивање је показало да садржи смртоносну количину опијума што указује на телохранитеља Аха Линга који га је припремио. Инспектор Џап говори Поароу и Хејстингсу да је кључ пронађен у близини разваљених врата и да је прозор био откључан. Џап верује да је лице жртве угљенисано како би се прикрио идентитет мртвог човека, али Поаро верује да је човек Пејнтер. Поаро открива да је др. Квентин био број 4 и да је ушао у кућу и дао Пејнтеру инекцију жутог јасмина уместо стрихнина. Закључао је врата и изашао кроз прозор, а касније се вратио да стави опијум у узорак карија, баци Пејнтера на грејалицу и украде рукопис - разлог убиства.

Шаховски проблем[уреди | уреди извор]

Месец дана касније, Џап обавештава Поароа о још једној тајанственој смрти — смрти шаховског велемајстора Гилмора Вилсона који се срушио и умро од срчаног удара док је учествовао у партији са другим играчем, др. Саварановим. Џап сумња да је отрован и да је отров био намењен Саваронову, бившем револуционару у Русији који је побегао од бољшевика и за кога се веровало да је умро током револуције до његовог доласка у Енглеску. Претходно је неколико пута одбио да игра партију шаха са Вилсоном, али је на крају попустио. Партија се одиграла у Савароновљевом стану, а пратило ју је најмање десетак људи.

На Вилсоновом телу није било никаквих трагова осим мале опекотине на његовој левој руци у којој је држао белог лауфера када је умро, лауфера који је био део Саварановљевог комплета. Док Поаро и Хејстингс улазе у докторов стан, Поаро примећује да је антички персијски тепих пробушен ексером. После истраге у стану, Поаро и Хејстингс се враћају кући, а Поаро вади другог белог лауфера. Извагао је онај који је узео са оним што је Вилсон држао и открио да је онај који је држао тежи. Објашњава да лауфер у себи има металну шипку тако да се струја која пролази кроз недавно реновирани стан испод напаја кроз ексер у такође дорађеном столу и у лауфера. Лауфер је изабран због Вилсонових предвидљивих првих неколико потеза (Вилсон је ударен струјом након што је одиграо потез лауфера шпанске партије који се састојао од потеза 1.е4 е5 2.Нф3 Нц6 3.Бб5 – поље б5 је било наелектрисано, а бели лауфер са металном шипком био је на том пољу).

Поаро сумња да слуга у стану и Савароновљева братаница раде за Велику четворку и верује да је братаниц варалица јер је стриц није видео пре него што је живела са њим у Енглеској од када је била мало дете. Међутим, када су Поаро и Хејстингс стигли у стан да даље истраже, Савароновљевој братаници су била везана уста и била је онесвешћена, а Ивана и доктора нигде нема. Поаро закључује да је Саваронов заиста умро у Русији и да га је број четири глумио како би имао параван. Више пута је избегавао партију знајући да ће га његова неспособност да игра шах разоткрити као преваранта јер је прави доктор Саваронов био други најбољи шахиста на свету. Када су његова одбијања коначно пропала и био је приморан да игра против Вилсона, он је средио да Вилсон умре пре него што би било каква шаховска стратегија била неопходна са његове стране.

Клопка са мамцем[уреди | уреди извор]

Убрзо након тога, Хејстингс добија телеграм од свог кућепазитеља у којем се наводи да је његову жену отела Велика четворка у Аргентини и да, ако жели да обезбеди њену безбедност, мора да прати слугу кинеза и не оставља поруке за Поароа који није био ту у то време. Он оставља четири књиге на столу као поруку за Поароа и прати слугу до напуштене куће у кинеској четврти где га он одводи у собу налик арапским и присиљава да пише Поароу и тражи његову помоћ од стране слуге Лија Ченга Јена. Поаро је убрзо виђен преко пута куће, а Хејстингс је приморан да га позове у кућу.

Миш улази[уреди | уреди извор]

Међутим, када је ушао, Поаро баца димну бомбу унутра и онесвешћујући све, а Хејстингс је спашен. Поароа Хестингса обавештава да је његова жена већ више од три месеца безбедна у месту које је Поаро организовао очекујући да ће Велика четворка кренути на њу и да је телеграм био лажан како би се осигурала његова сарадња.

Лажна плавуша[уреди | уреди извор]

Поароови агенти се враћају са свог рада на препознавању броја 4 и износе четири имена. Господин Клод Дарел изгледа сумњиво јер је посећивао и Кину и Америку. Врло брзо, Дарелова пријатељица Флоренс Монро зове Поароа да тражи податке о Дарелу. Она помиње једну важну тачку да када једе увек узме парче хлеба и њиме утапка мрвице. Обећава да ће му послати слику Дарела. Двадесет минута касније госпођицу Монро су ударила кола и убила је на месту, а број четири је украо слику.

Страшна катастрофа[уреди | уреди извор]

Поаро, Хејстингс и Инглс се састају са министром унутрашњих послова и његовом странком. Инглс одлази у Кину, а Поаро открива чудну чињеницу – има брата близанца. Њих двојица долазе кући код медицинске сестре која говори да њен послодавац, господин Темплтон, често има гастричне нападе након јела. Када је испитан узорак супе и утврђено да садржи антимон, поново су кренули. Долазак Темплтоновог усвојеног сина изазива сметњу јер он говори Поароу да мисли да његова мајка покушава да отрује његовог оца. Поаро се претвара да има грчеве у трбуху, а када је остао сам са Хејстингсом он му брзо говори да је Темплтонов син број четири јер је док је био за столом брисао мрвице малом кришком хлеба. Њих двојица се спуштају низ бршљан и стижу у свој стан. Њих двојица су ухваћени у замку. Кутија шибица напуњена хемикалијом је пукла и онесвести Хејстингса и убила Поароа.

Кинез на самрти[уреди | уреди извор]

Још један потрес дочекао је Хејстингса убрзо након сахране. Џон Инглс је пао у море на свом броду за Кину, али Хејстингс је знао да је ово убиство које је извршио сам Клод Дарел, број четири. Након што су га прерушени број четири и грофица Росаков два пута упозорили да крене у Јужну Америку, Хејстингс је позван у болницу јер је Инглсов слуга Кинез избоден и имао је поруку у џепу за Хејстингса. Слуга је успео да изговори „Ханделов Ларго“, „кароца“ и још неколико речи на италијанском пре него што је умро. Хејстингс такође добија писмо од Поароа у којем се каже да иде у Јужну Америку пошто је то био део плана. Велика четворка би помислила да одлази и да би могао да 'произведе хаос у њиховој средини'. То је потврђено када му је господин у бунди (број четири) послао писмо у коме пише 'Мудар си'.

Успели трик броја четири[уреди | уреди извор]

Хејстингс је потресен, а Поаро говори да је то морало тако да би његова смрт изгледала сигурно за Велику четворку. После вишемесечних припрема, њих двојица су кренули пут Италије у Лаго ди Кареца са чланом тајне службе који уверава Поароа да италијанска, француска и енглеска влада раде у тандему и да је све спремно. На путу до скровишта Велике четворке, њих двојица се заустављају у хотелу. По доласку на вечеру виде човека како скаче са свог стола и, након даљег прегледа, почиње да петља са својим хлебом. Број четири је видео да је Поарот жив и морао је да одлучи како да поступи. Број четири, прерушен као и обично, почиње да разговара са њима не схватајући да знају његов идентитет. Током ћаскања, светла се гасе, а Поаро и Хејстингс су онесвешћени и одвучени.

У Фелсенском лавиринту[уреди | уреди извор]

Поаро иХејстингс су одведени у седиште Велике четворке - Фелсенски лавиринт. Суочавају се са Рајландом, Оливијеовом и Бројем четири и са Ченгом Јеном у Кини, а касније и Вером Росаков, али чека их изненађење. Изгледа да човек ког су заробили није Херкул Поаро већ његов брат близанац Ахил. Човек има дубљи глас, нема бркове и има ожиљак на усни.

Он обавештава четворо људи да је планина опкољена и да се полиција спрема да упадне у штаб. Увидећи пораз, троје чланове се повлаче у лабораторију, а Вера одлучује да се ценка са Поароом. Он тврди да може да оживи мртве, а она каже да ће их спасити ако јој врати мртво дете. Њих троје истрчавају из планине у тренутку када је одлетела у ваздух, а Рајланд, Оливијеова и Број четири су изгинули.

Хејстингс доживљава још једно изненађење. Ахил Поаро није ни постојао – све време је то био прерушен Херкул Поаро. Он успева да врати грофици њено дете које је заиста остављено у сиротишту, а новине откривају да је Ли Ченг Јен, познати кинески политичар, извршио самоубиство. Прича се завршава тако што Поаро ламентира да ће сви његови други случајеви изгледати досадно и питомо у поређењу са овим случајем.[7]

Роман се завршава тако што се Хејстингс враћа у Аргентину, а Поаро размишља о одласку у пензију. Каже да жели да гаји тиквице.[6]

Ликови[уреди | уреди извор]

Главни
  • Херкул Поаро, чувени приватни детектив. Уморан од свог живота у Енглеској и бављења обичним стварима, у искушењу је да се пресели у Бразил. Добио је новчану понуду превише добру да би је одбио.
  • Артхур Хастингс, Поароов помоћник у два ранија романа и две кратке приче. Ово је његов повратак након романа Убиство на терену за голф (1923). У том роману Хејстингс је планирао да се ожени "Пепељугом" и пресели се са њом у Аргентину. Овде се сазнаје да је урадио како је планирао и да је напредовао од сточарства. Годину и по дана касније, он се враћа у Лондон да обави неке послове и да посети Поароа. Кратко ради као тајник Ејба Рајланда под псеудонимом Артур Невил.
  • Инспектор Џап, Поароов пријатељ из полиције коме је ово друго појављивање после романа Тајанствени догађај у Стајлсу. Он је инспектор Скотланд Јарда. Он је препознао Мајерлинга.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Publishers' Circular and Booksellers Record 15 January 1927 (Page 1)
  2. ^ Cooper, John; Pyke, B.A. (1994). Detective Fiction – the collector's guide (Second изд.). Scholar Press. стр. 82, 86. ISBN 0-85967-991-8. 
  3. ^ а б Marcum, J S (мај 2007). „American Tribute to Agatha Christie: The Classic Years 1920s”. Приступљено 13. 10. 2015. 
  4. ^ The English Catalogue of Books Vol XII (A– L: January 1926 – December 1930). Millwood, New York: Kraus Reprint Corporation. 1979. стр. 316. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж Bunson, Matthew (2000). „The Big Four”. The Complete Christie: An Agatha Christie Encyclopedia. Simon & Schuster. ISBN 978-0671028312. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Zemboy, James (2008). „The Big Four (1927)”. The Detective Novels of Agatha Christie: A Reader's Guide. McFarland & Company. ISBN 978-0786451685. 
  7. ^ Risi, Armin (2004). „The Big Four”. TranscEnding the Global Power Game: Hidden Agendas, Divine Intervention, and the New Earth. Light Technology Publishing. ISBN 978-1622337132.