Пређи на садржај

Велика школа

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Великом школом Ивана Југовића.
Велика школа
Велика школа крајем 19. века,
Капетан-Мишино здање
Основана24. септембар 1863.
ЛокацијаБеоград
Држава Кнежевина Србија
Бр. смерова3 (касније 12 одсека)
СмеровиФилозофски, Правни, Технички
Веб-сајтИсторијат Београдског универзитета

Велика школа је била највиша образовна институција у Србији између 1863. и 1905. године. Настава је одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа је прерасла у Београдски универзитет 1905, када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Предисторија

[уреди | уреди извор]

Почеци више наставе у Србији датирају из времена Првог српског устанка. Устаничка Велика школа основана је у Београду крајем лета 1808. године, али није била дугог века. Постојала је само пет година, до 1813.[2]

Године 1833. основана је Прва крагујевачка гимназија, као прва гимназија у Кнежевини Србији.[3] При крају прве владе кнеза Милоша, 1838. године, на предлог Стефана Стефановића Тенке, тадашњег министра просвете и црквених послова, „да се досадашња гимназија на степен Лицеума возвиси”, основана је прва виша школа у Србији - Лицеј у Крагујевцу, званичног назива Лицеум Књажества сербског.[4] Када је престоница 1841. године премештена у Београд, са њом одлази и Лицеум.[5] Београдски Лицеј смештен је у Конак кнегиње Љубице, где се налазио до 1863. када се сели у Капетан-Мишино здање и прераста у Велику школу.

Оснивање Велике школе

[уреди | уреди извор]
Уџбеници за студенте Велике школе из 1893. и 1894. године (данас у „Адлигату”)

Основана је законом од 24. септембра 1863. године као наследник Лицеја, дотадашње највише школе у Кнежевини Србији која је била смештена у Конаку кнегиње Љубице. Приликом оснивања премештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена, капетан Миша Анастасијевић, поклонио „своме отечеству“. Значајни задужбинари били су и Лука Ћеловић Требињац, Ђока Влајковић, краљица Наталија Обреновић и други.[6]

Школа је у закону била дефинисана као научно заведење за више и стручно изображење, тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили ректор и Академијски савет. Ректора је постављао владар, а први ректор био је Константин Бранковић (1814–1865).[7]

Велика школа је по оснивању имала три одељења, односно факултета: Филозофски факултет, Технички факултет и Правни факултет. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.

С изменама закона из 1873. Филозофски факултет је подељен на два одсека: Историјско-филолошки и Природно-математички. Изменама закона од 1880. године студије на Филозофском факултету се продужују на четири године. Изменама закона из 1896. године број одсека, тј. група сродних наука, битно је повећан: на Филозофском на седам (новоформирани Лингвистичко-литерарни, Историјско-географски, Математичко-физички и Хемијско-природњачки), на Техничком на три (Грађевински, Механичкотехнички и Архитектонски) и на Правном на два (Судски и Политичкоекономски), што је допринело специјализацији и унапређењу стручне стране студија.[1]

Током времена је знатно повећана и самоуправа Велике школе.

У Кнежевини (потом и Краљевини) Србији, Велика школа имала је значајну репутацију, која је захваљујући истакнутим наставницима прелазила државне границе и попримала и европске размере. Најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима, а потом су, са катедри Велике школе, одржавали интензивну сарадњу са својим ранијим професорима и колегама у иностранству.

Велика школа је напредовала током четири деценије и постала претеча Универзитета, али ипак ни до краја свог постојања није достигла довољан ниво да прерасте у универзитет, већ је он формиран 1905. године, када је Краљ Петар Први 27. фебруара потписао указ о проглашењу претходно изгласаног Закона о Универзитету. Закон је зајемчио аутономију Универзитета, прокламујући да су „наставници слободни у излагању своје науке“.

Ректори

[уреди | уреди извор]

Ректори Велике школе у периоду 1863–1905. били су:[8]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Настанак и развој Универзитета”. www.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 19. 06. 2023. г. Приступљено 2020-07-30. 
  2. ^ Степановић, Милан (2008). „ЈОВАН САВИЋ (ИВАН ЈУГОВИЋ) – ОСНИВАЧ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ И УТЕМЕЉИТЕЉ ВИСОКОГ ШКОЛСТВА У СРБА” (PDF). НОРМА. XIII, 1-2/2008: 218. Приступљено 31. 5. 2024. 
  3. ^ Nikolić, Jovanka (2023-11-24). „Prva kragujevačka gimnazija danas obeležava 190 godina postojanja”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2024-05-20. 
  4. ^ Radovanović, Boriša (9. 1. 2022). „STARI KRAGUJEVAC: Licej - Prva viša škola u Srbiji”. InfoKG - Gradski portal - Kragujevac - Najnovije vesti (на језику: српски). Приступљено 2024-05-31. 
  5. ^ „Правни факултет у Крагујевцу - Историјат”. www.jura.kg.ac.rs. Приступљено 2024-05-20. 
  6. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 15. 04. 2009. г. Приступљено 2020-07-30. 
  7. ^ Srpsko Nasledje
  8. ^ Јордановић 1988.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јордановић, Бранислава (1988). Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду. Београд: Универзитет у Београду, Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0072-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_школа&oldid=28343555”