Велика школа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Велика школа
Belgrade University Buildings.jpg
Велика школа крајем 19. века,
Капетан-Мишино здање
Основана24. септембар 1863.
ЛокацијаБеоград
Држава Кнежевина Србија
Бр. смерова3 (касније 12 одсека)
СмеровиФилозофски, Правни, Технички
Веб-сајтИсторијат Београдског универзитета

Велика школа је била највиша образовна институција у Србији између 1863. и 1905. године. Настава је одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа је прерасла у Београдски универзитет 1905, када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Уџбеници за студенте Велике школе из 1893. и 1894. године (данас у „Адлигату”)

Основана је законом од 24. септембра 1863. године као наследник Лицеја, дотадашње највише школе у Кнежевини Србији која је била смештена у Конаку кнегиње Љубице. Приликом оснивања премештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена, капетан Миша Анастасијевић, поклонио „своме отечеству“. Значајни задужбинари били су и Лука Ћеловић Требињац, Ђока Влајковић, краљица Наталија Обреновић и други.[2]

Школа је у закону била дефинисана као научно заведење за више и стручно изображење, тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили ректор и Академијски савет. Ректора је постављао владар, а први ректор био је Константин Бранковић (1814–1865).[3]

Велика школа је по оснивању имала три одељења, односно факултета: Филозофски факултет, Технички факултет и Правни факултет. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.

Изменама закона из 1873, године Филозофски факултет је подељен на два одсека: Историјско-филолошки и Природно-математички. Изменама закона од 1880. године студије на Филозофском факултету се продужују на четири године. Изменама закона из 1896. године број одсека, тј. група сродних наука, битно је повећан: на Филозофском на седам (новоформирани Лингвистичко-литерарни, Историјско-географски, Математичко-физички и Хемијско-природњачки), на Техничком на три (Грађевински, Механичкотехнички и Архитектонски) и на Правном на два (Судски и Политичкоекономски), што је допринело специјализацији и унапређењу стручне стране студија.[1]

Током времена је знатно повећана и самоуправа Велике школе.

У Кнежевини (потом и Краљевини) Србији, Велика школа имала је значајну репутацију, која је захваљујући истакнутим наставницима прелазила државне границе и попримала и еврпске размере. Најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима, а потом су, са катедри Велике школе, одржавали интензивну сарадњу са својим ранијим професорима и колегама у иностранству.

Велика школа је напредовала током четири деценије и постала претеча Универзитета, али ипак ни до краја свог постојања није достигла довољан ниво да прерасте у универзитет, већ је он формиран 1905. године, када је Краљ Петар Први 27. фебруара потписао указ о проглашењу претходно изгласаног Закона о Универзитету. Закон је зајемчио аутономију Универзитета, прокламујући да су „наставници слободни у излагању своје науке“.

Ректори[уреди | уреди извор]

Ректори Велике школе у периоду 1863–1905. били су:[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Настанак и развој Универзитета”. www.bg.ac.rs. Приступљено 2020-07-30. 
  2. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2020-07-30. 
  3. ^ Srpsko Nasledje
  4. ^ Јордановић 1988.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јордановић, Бранислава (1988). Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду. Београд: Универзитет у Београду, Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0072-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]