Велика џамија у Дамаску

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика џамија у Дамаску
جامع بني أمية الكبير
Umayyad Mosque, Damascus.jpg
Велика џамија у Дамаскуجامع بني أمية الكبير на мапи Сирије
Велика џамија у Дамаскуجامع بني أمية الكبير
Велика џамија у Дамаску
جامع بني أمية الكبير
Локација на мапи Сирије
Основне информације
Локација Дамаск, Сирија
Координате 33°30′43″ СГШ; 36°18′24″ ИГД / 33.511944° СГШ; 36.306667° ИГД / 33.511944; 36.306667Координате: 33°30′43″ СГШ; 36°18′24″ ИГД / 33.511944° СГШ; 36.306667° ИГД / 33.511944; 36.306667
Религија ислам
Архитектонски опис
Стил архитектуре Омејади
Завршетак изградње 715.
Спецификације
Број минарета 3
Материјали камен, мермер, опека, мозаик

Велика џамија у Дамаску, такође позната и као Умејадска џамија, једна је од највећих и најстаријих џамија на свету. Налази се на најважнијем делу старог дела града. Има велику архитектуралну и археолошку вредност.

Џамија у својој унутрашњости има гробницу у којој се тврди да се налази глава Ивана Крститеља, кога су поштовали и хришћани и муслимани. Глава је пронађена у ископавањима приликом градње џамије. Велику важност џамији приписују и шиитски муслимани због тога што се у њој налазе главе Хасана и Хусеина (унуци пророка Мухамеда). У џамији се налази и гроб Саладина Ејубије, славног исламског војсковође.

Историја[уреди]

На месту где се сада налази џамија налазио се древни арамејски храм божанству Хададу. Након тога постао је храм римског бога Јупитера, а после тога је ту била хришћанска црква посвећена Ивану Крститељу у византијско доба.

Испрва, након освајања Дамаска од стране Муслимана 636. године, византијска црква је стајала још неко време и грађевина је коришћена за молитву и од стране хришћана и од стране муслимана. Након тога су Муслимани изградили мање место за обављање молитви на северној страни зида. Под Омејадским калифатом, за време калифа Велида I, црква је купљена од тадашње власти и порушена. Негде између 706. и 715. почела је изградња џамије.

Конструкција и архитектура[уреди]

Конструкција џамије базирана је на кући пророка Мухамеда у Медини, која је такође имала много функција: била је место за заједничку молитву, религиозну едукацију, политичке скупове, судске процесе и приватни центар за бескућнике и материјално угрожене. Калифа је унајмио око 200 најпознатијих византијских архитеката и радника за уређивање џамије, што је препознатљиво и у екстеријеру и у ентеријеру грађевине.

Нова џамија била је најимпресивнија џамија у то време. Унутрашњи зидови били су украшени прелепим мозаицима. Зграда се сматрала једним од чуда света јер је била једна од највећих грађевина на свету. Спољашњи зидови су базирани на старом храму бога Јупитера и крећу се од 100 до 157.5 метара. Минарет на североисточном делу се назива још и Исусов, јер муслимани сматрају да ће се Исус појавити на њему пред Судњи дан.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]