Велика џамија у Кордоби

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика џамија у Кордоби
Mezquita de Córdoba desde el aire (Córdoba, España).jpg
Велика џамија у Кордоби
Велика џамија у Кордоби на мапи Шпаније
Велика џамија у Кордоби
Велика џамија у Кордоби
Локација на мапи Шпаније
Основне информације
Локација Кордоба, Шпанија
Координате 37°52′45″ СГШ; 4°46′47″ ЗГД / 37.879194° СГШ; 4.779722° ЗГД / 37.879194; -4.779722Координате: 37°52′45″ СГШ; 4°46′47″ ЗГД / 37.879194° СГШ; 4.779722° ЗГД / 37.879194; -4.779722
Религија ислам
Веб-сајт catedraldecordoba.es
Архитектонски опис
Тип архитектуре џамија, катедрала
Стил архитектуре маварска, ренесансна
Почетак изградње 784.
Завршетак изградње 987.

Велика џамија у Кордоби (шп. Mezquita de Córdoba),[1] престоници омејадског калифата у Шпанији, грађена од 784. до 987. године, била је највећа џамија у Шпанији и величанствен пример маварске архитектуре. Данас је то главна католичка катедрала шпанске надбискупије Кордоба у покрајини Андалузији.[2]

Историја[уреди]

Када су Абасиди збацили с власти Омејаде 750. године, последњи Омајадски калиф Абдурахман I побегао је преко Северне Африке у Шпанију (тада познату као al-Andaluz на арапском), где се с потпором сиријских муслиманских досељеника устоличио као владар покрајине или Емир. Док су абасидски калифи владали источним исламским светом из Багдада следећих 5. векова, Омајади су наставили да владају из Шпаније у свом главном граду Кордоби следећа три века (756-1031).

Омајади су били значајни покровитељи уметности, а један од најлепших сачуваних примера омајадске архитектуре јесте Велика џамија у Кордоби. Године 785. омајадски освајачи су започели градњу велике џамије на месту хришћанске визиготске цркве Св. Винсента.[3][4][5] Каснији владари су је проширивали три пута.

У последњем веку омајадске владавине Кордоба се истакла као главно трговачко средиште, али и средиште интелектуалног и уметничког процвата. Економско, научно, књижевно и филозофско средиште, далеко је надилазило сличне градове хришћанске Европе. Са Абдурахманом III владари Омајади су се храбро прогласили калифима. Калиф Ал-Хакам II је упркос негодовању својих потчињених навелико финансирао проширење и раскошно уређење Велике џамије у Кордоби. Како би умирио њихов отпор, дао је да се у џамију угради натпис који објашњава његове порезе и хвали Бога који му је „помогао да се изгради ова вечна палата с циљем да се осигура више простора за његове вернике, што је желео Он, али и његови верници“.

Године 1236. Кордоба је поново освојена од стране хришћанских снага Фердинанда III од Кастиље у покрету реконкиста. Џамија је поново посвећена клао хришћанска црква. Алфонсо X је лично надгледао градњу капеле Villaviciosa и краљевске капеле унутар зидина џамије. Краљеви који су уследили додали су још хришћанских надградњи: Енрике II је обновио капелу у 14. веку. Да би била сачувана за време шпанске инквизиције, црква је посвећена као Катедрала Госпиног успења. Можда најзначајнији додатак је ренесансни главни брод у средишту катедрале изграђен за Карла V, који се сматра ујединитељем Шпаније.

Мајстори и архитекте су наставили да јој додају разне делове све до касног 18. века.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Mosque-Cathedral of Córdoba”. Encyclopædia Britannica, Inc. Приступљено 4. 11. 2012. 
  2. Daniel, Ben (2013). The Search for Truth about Islam. Westminster John Knox Press. стр. 93. ISBN 9780664237059. »The church is Catholic and has been for centuries, but when Catholic Spaniards expelled the local Arabic and Muslim population (the people they called the Moors) in 1236, they didn't do what the Catholic Church tended to do everywhere else when it moved in and displaced locally held religious beliefs: they didn't destroy the local religious shrine and build a cathedral of the foundations of the sacred space that had been knocked down. Instead, they built a church inside and up through the roof of the mosque, and then dedicated the entire space to Our Lady of the Assumption and made it the cathedral for the Diocese of Cordoba.« 
  3. Guia (2014). стр. 137.
  4. Armstrong (2013). стр. 656.
  5. Jarbel, Rodriguez. Muslim and Christian Contact in the Middle Ages: A Reader. University of Toronto Press. стр. 41. ISBN 9781442600669. 

Литература[уреди]

  • Jarbel, Rodriguez. Muslim and Christian Contact in the Middle Ages: A Reader. University of Toronto Press. стр. 41. ISBN 9781442600669. 
  • Armstrong, Ian (2013). Spain and Portugal. Avalon Travel Publishing. ISBN 9781612370316. »On this site originally stood the Visigoths' Christian Church of San Vicente, but when the Moors came to town in 758 CE they knocked it down and constructed a mosque in its place. When Córdoba fell once again to the Christians, King Ferdinand II and his successors set about Christianizing the structure, most dramatically adding the bight pearly white Renaissance nave where mass is held every morning.« 
  • Guia, Aitana (2014). The Muslim Struggle for Civil Rights in Spain, 1985–2010: Promoting Democracy Through Islamic Engagement. Sussex Academic Press. стр. 137. ISBN 9781845195816. »It was originally a small temple of Christian Visigoth origin. Under Umayyad reign in Spain (711–1031 CE), it was expanded and made into a mosque, which it would remain for eight centuries. During the Christian conquest of Al-Andalus, Christians captured the mosque and consecrated it as a Catholic church.« 
  • Daniel, Ben (2013). The Search for Truth about Islam. Westminster John Knox Press. стр. 93. ISBN 9780664237059. »The church is Catholic and has been for centuries, but when Catholic Spaniards expelled the local Arabic and Muslim population (the people they called the Moors) in 1236, they didn't do what the Catholic Church tended to do everywhere else when it moved in and displaced locally held religious beliefs: they didn't destroy the local religious shrine and build a cathedral of the foundations of the sacred space that had been knocked down. Instead, they built a church inside and up through the roof of the mosque, and then dedicated the entire space to Our Lady of the Assumption and made it the cathedral for the Diocese of Cordoba.«